Zorica Josic
4. Decembar 2018. 10:56 napisao/la Zorica Josic u priče
Da bi se snovi naši ostvarili moramo ćvrsto verovati u ono što želimo, ja sam u životu imao mnogo snova a najveći san mi je bio da jednga dana postanem slavni pisac kome će svi da se dive. Pisanjem sam počeo da se bavim još kao mlad momak I to me na neki način činilo posebnim od ostaliih mojih prijatelja s kojima sam se družio. Neki su bili oduševljeni mojm pisanjem a neki od zavisti nalazili su mane mome pisnju , jedino je ona verovala u mene divlla se mome pisanju uzdizala me na pijedastal I videla me ko slavnoga pisca na što bih se samo nasmejao jer nisam vervao u njene snove. Moje prvo delo koje sam napisao bio je roman Treći čin na balkanu koji sam odštampao još dok sam radio ko grafičar u jednoj štampariji I sam sam ju odštampao I bio sam ponosan na samoga sebe. Za tu knjigu sam dobio prvu nagradu u našoj biblioteci I to je za mene bio veliki uspeh ali knjiga nije dozivela neki uspeh jer nije imao tko da ju plasira na tržište. Knjiga je bila dugo u prodaji ali sam ju na kraju doneo kući I podelio svojim prijateeljima bio sam razožaran ali ne I obeshrabren nastavio sam da pišem a ona me je I dalje podržavala I slepo verovala u mene. Mada me je podržavala u svemu I osećao sam da me voli ja nisam prema njoj imao nikakvih osećanja trebala mi je samo da bi obavljala kućne poslove umosto mene a druge sam imao za provod I izlaske. Ohrabren njenom podrškom nastavio sam da pišem sledće moje delo bila je moja drama Gost koju sam stampao u jednoj izdavažkoj kući u Beogradu gde mi je naprvljena nekakva loša I mizerna promocija mada sam skupo platio štampanje knjige. Izdavžka kuća nije se baš nešto potrudila da plasira moju dramu na tržište tako da ni ova knjiga nije doživela nikakav uspeh. Ona me je ponovo hrabrila I nije mi dala da pokleknem I odustanem od svojih snova da postanem slavni pisac nastvio sam da pišem dalje. Pošto sam već imao dosta napisanih stihova odlučio sam da pišem poeziju , svaku svoju pesmou sam prvo njoj pročitao sa oduševljenjem me je slušala I upoređivala me je sa velikim pesnicima. Kada sam shvatio da imam dosta napisanih stihova odlučio sam da objavim knjigu poezije ali me ona odgovarla od toga I terala me da počnem da završavm roman koji sam davno započeo. Ponovo sam našao izdavačku kuću I odštampao sam svoju prvu zbirku poezije I ovga puta nisam imaimo nekoga uspeha sa knjigom. Bio sam baš razočaran da I treći put dožiim neuspeh ali ona je opet bila uz mene I hrabrila me I terala me da nastavim s pisanjem romana. Ovaj put sam ju posllušao I nastavio sa pisanjem zapoćetog romana. Roman sam pisao skoro osam godina nisam se žurio jer više nisam imao ni volje ni želje da ga objavljujem jednostavno nisam više verovao ni jednoj izdavačkoj kući. Bio je to moj drugi napisani roma sa naslovom Druga strana sna I nešto najbolje što sam do sad napisao. Jednoga dana naišao sam na konkurs I poslao sam svoj roman a nagrada je bila Zlatna Sova I objavljivanje romana ali pod uvetom ako dobijem nagradu da se odreknem autorskog prava na pet godina. Kad sma joj rekao da s am poslao na konkurs roman I koji su uslovi nije bila baš oduševljena samo je rekla da bih volela da ne dobijem nagradu I tako je bilo ali nisam bio rzaočaran.U međuvremenu sam radio druge poslove I polako čitao I dorađivao svoj roman u kojem sam opisivao kako vidim svet u budćnosti bilo je to moje veliko delo koje je čekalo da ugleda svetlo dana. Jednoga dana u moj grad je dolazio moj prijatelj pesnik pa sam otišao da se vidim s njim . Tada sam upoznao jednu ženu iz Poljske koja se bavila prevođenjem romana ali nisam tome pridavao veliki značaj tako da smo popili kafu ispričali se I svatko je otišao svojim putem ja svojo kući a oni svojoj. Prolaziolo je vreme I setim se te Poljakinje I pošaljem joj putem emaila svoj roman. Nakon para dana samo je poslala poruku da joj se roman sviđa I više nisam imao kontakta snjom. Kako je vreme prolazilo prestao sam da razmišljam o toj ženi I svome romanu. Taman kad sam izgubio svaku nadu siže mi od te žene poruka u kojoj me obaveštava da mi je prevela roman I nšal izdavačku kuću koja hoće da mi štampa roman I da joj što pre odgovorim kad dolazim da sklopim I potpišem ugovor. Poruku sam čitoa više puta ni sam nisam verovao da je to sve istina činilo mi se da sanjam.Ona moja supruga bila je oduševljena što će moj san da se ostvari ali ja I dalje nisam toliko verovao u to kao ona. Nakon par dana spakovao sam se I otputovao sam za Poljsku gde me je dočekala žena koja mi je prevela knjigu potpisao sam ugovor I vratio se kući. Kod kuće sam sa nestrpljenjem čekao da me ponovo pozovu da vidm svoj odštampan roman. Nakon par dana pozvan sam u Poljsku mooj roman Druga strana sna bio je odštampan. Izdavačka kuća mi je napravila svečanu promociju nakoju su došli mnogi poznati pisci I ostali ogasti. Bila je to ne zapamćena promocija na kojoj su sve moje knjige prodate bio sam presretan I veoma iznenađen das am bolje prošao u tuđoj državi no u svojoj. Kada sam se vratio kući dočekala me ona bila je sretna što sam najzad ostvario svoj san ali ja sam pomalo bio razočaran što se nije to desilo u mome gradu. Nakon par dana ponovo sam dobio poruku od izdavačke kuće ali ovoga puta iz moga grada želeli su da štampaju moju knjigu jer su čuli za moj uspeh u Poljskoj. Nisam im hteo ništa odgovoriti jer ih tek sad zanima moj roman koji je doživeo veliki uspeh u tuđoj državi ali me ona moja supruga ponovo nagovorila da ne propuštam priliku da budem u svome gradu slavan. Otišao sam do izdavčke kuće potpisao ugovor I vratio se kući I ne razmišljajući puno o sudbini svoga romana. Nastavio sam sa svakodnvnim aktivnostima I ponekad u dokonim satima pio sam kafu I vodio razgovore sa njom mojom suprugom.Pošto nisam imao nikakvih osećanja ni ljubavi prema njoj nismo nigdezajedno izlazili uglavnom sam išao sam da bi se video sa društvom ili nekom mojom švalerkon.Sedeći jedno jutro sa njom uz prvu kafu zazvonio mi je telefon zvali su me iz izdavačke kuće da dođem odmah da se dogovorimo oko promocije jer moj roman jebio odštampan. Kada sam joj to saopštio bila je oduševljene ali sa nekakvom tugom u očima na što tada nisam obraćao pažnu već sam se spremio I otišao do izdavčke kuće. Čim sam stigao dočekali su me sa velikim poštovanjem I odmah su mi saopštili da će se promocija održati za dva dana u Banskom dvoru. Kada sam stigao kući saopštio sam joj vest I rekao joj da mora da ide sa mnom na promociju jer je jedina verovala u mene ali nije ništa odgovorila samo se blago nasmešila . Došao je I taj dan kad sam trebao ići na svoju promociju romana Druga strana sna užurbano sam se spremao I misleći da se I ona moja supruga sprema da bi išla samnom jer je verovala u mene I videla me uvek ko slavnoga pisca. Kad sam se spremio otišao sam da ju potržim da krenemo ali sam ju našo kako sedi na kauču I nije bila spremljena d aide samnom. Kad sam ju upitao zašto se nije spremila samo je odgovorila samo ti idi neka ti je sa srećom I onako te čekaju tvoje šavelerke tako da nema potrbe da idem s tobm. Nisam više ima vremena da ju ubeđujem da pođe samnom seo sam u auto I uputio se ka Banskom dvoru. Polako sam ušao u salu na moje iznenađenje bila je puna kada su me ugledali svi su me pozdravili sa ogromnim aplauzom. Stao sam za mikrofon I počeo da pričam o svome romanu da sam I pročitao neke deleove iz svoga romana I tokom moga izlaganja čuli su se aplauzi oduševljne publike a ja sam bio presretan. Tada je za mikrofon izašao director izdavavčke kuće govoreći publici da je to najbolji roman koji je do sad objavila njegova izdavačka kuća. Na moje iznenađenje urrčio mi je zlatnu plaketu I dok sam ju primao oseti sam jak bol u grudima I nisam osećao sreću već tugu jer ona nije bila pored mene. Stao sam za mikrofon da bi se zahvalio na nagradi ali sam cello vreme tražio pogledom po sali neću li ugledati nju ali moje supruge nije bilo. Promocija je bila na visokom nivou I sve knjige sam prodao ali sam jedva čekao kraj da bih išao kući I nastavio slavlje sa mojom suprugom. Po završetku seo sam u kola I krenu kući sa bocom šampanjca vozeći malo brže da bih što pre stigao kući. Čim sam ušao u kuću zovnu sam suprugu ali odgovor se nije čuo u kući je vladala tišina pa sam pomislio da možda spava pošto je bilo kasno kad sam se vratio kući. Poečeo sam da ju tražim po sobama paleći u savakoj svetlo ne bi li ju ugledao ali nje nije bilo. Sve mi je to bilo čudno pa sam seo na krevet na kojem je uvek spavla sama I slučjno bacivši pogled na njen jastuk ugledah plavu kovertu na kojoj je pisalo moje ime. Brzo sam uzeo kovertu otvorio ju izvlačeći iz nje pismo napisano njenom rukom. U pismu mi je čestitala na uspjehu I da je srena što sam postao slavni pisac ali je posle toga shvatila da sad kad sam poznat ona nema šta da traži pored mene jer je oduvek znala da ju nikad nisam voleo I da mi nikad nije ništa značila da sam samo u njoj svoju sluškinj gledao I zato me ostavlja I odlazi od mene zauvek. Čitao sam pismo a nisam mogao da verujem da me je ostavila I otišla bez pozdrava a nije ni napisala gde ide. U tome momentu shvatio sam koliko mi ne dostaje da su mi suze pošle bio sam slomljen od bola da sam u tome času mrzio sam sebe. Nisam ju krivio što me je ostavila I otišla jer nisam imao rzloga za to već sam se pitao kako je tolike godine izdržala da živi samnom. Tada sam shvatio koliko sam bio loš prema njoj jer sam u njoj video samo svoju sluškinju a ne I ženu skojom bih imao normalan bračni život. Jednom rečju bili smo dava stranca koja su živela u istoj kući ali je svatko sam spavo u svojoj sobi u svome krevetu jer s njom nisam ništa imao ier sam za seks imao druge žene. Moja supruga je bila samo za kuću a druge žene su bile za provod I pokazivanje u javnosti. Tako sedeći sa cigaratom u ruci zureći u njen prazan krevet shvatio sam mada se moj san ostvario postao sam slavan pisac ali mi to nije ništa više značilo nisam imao nju pored sebe. Svu ovu slavu dao bih samo da znam gde da ju nađem da ju vratim k sebi da joj kašem da ju volim da nemogu bez nje niti znam kao sam da živim.
Zorica Jošić
Pisano u Bačkom Brestovcu—Srbija
11.02.2017 godine subota
Komentari
Nema komentara. Prijavi se ili Registruj se da budeš prvi/a.