valerija
21. Maj 2018. 11:31 napisao/la valerija
ZVONO

Toga dana je jedno obično zvono na vratima, ne naročito prodorno i ne naročito uporno, uspelo da rastera iluziju stvaranu gotovo četvrt godine. Njemu je verovatno zvučalo kao alarm na kolima koja upravo neko pokušava da obije pa je u neverici, ostavljajući me otrčao, doduše, tek pošto se uverio da je slučajni namernik nestao. Meni je pak ličilo na potmulu zvonjavu crkvenog zvona u nekoj dolini zaodenutoj maglom, ali i kao upozorenje, kao vraćanje u stvarnost. Uistinu je tako. Jednom kratko jednom dugo pa još jednom kratko, par trenutaka tišine sa obe strane vrata i zvuk koraka koji se gube.
Često mi se vraća ta slika. Tužno zaodenuta sećanjima na sve što je moglo biti da se tada zvuk zvona nije oglasio i utešne reči koje se potom izgovaraju. Fascinanto je što je prst sudbine ( da ne kažem onoga ko je pozvonio ) odlučio umesto nas. Da je tebalo, dogodilo bi se. Ovako ostaje nedorečeno pa to stavljam u isti pretinac pod nazivom sećanja. Ništa sem strepnje nije preostalo. A i ona pokatkad ume da tumara snovima pred jutro, ume da muči dugo, dugo dok se jednom, bez ikakve najave izgubi u prostranstvima neostvarenog. Ali ... pa svako od nas ima nešto neostvareno, jer da nije tako šta bismo želeli.

iz dnevnika bez datuma

Valerija
Komentari
Haruno Sakura 22. Maj 2018. 21:07
1 Vote
Sve što si ti napisala u ovom blogu ja ne bih znala da napišem, ali mislim da sam ga povezala sa ovom pjesmom:



Baš ti hvala što si ga napisala.
I da, slažem se sa tvojim komentarom. Dodala bih još da život gradi tako puno stvari i da je baš to sve ono što ga čini tako teškim i divnim, a nas tako sličnim i različitim, sve u isto vrijeme.
Haruno Sakura
valerija 22. Maj 2018. 19:16
0 glasova
Ovog puta, draga moja, samo sam bila nadahnuta jednim svojim tekstom iz dnevnika, mada s datumom. Ono što generalno mogu da kažem je da postoje situacija kroz koje kada jednom prodjemo shvatimo da su bila raskršća kojima ćemo se vraćati ili ih zaobilaziti. Ti putevi zaodenuti maglom samo su delovi puta koje prelazimo nekad će biti osunčani nekada ne ali su naši. I nema sve u životu baš veze sa jakim željama jer postoji i sreća pokatkad.
Last Update on 22. Maj 2018. 19:16 by valerija
valerija
Haruno Sakura 22. Maj 2018. 14:00
1 Vote
Kažu da ako nešto što dovoljno dugo i dovoljno jako želimo eventualno i dobijemo. Ne znam, ja mislim da sama želja nije dovoljna. Trebamo da napravimo nešto što će univerzum pokrenuti na ostvarivanje te želje, nešto zbog čega će univerzum da pomisli da ta želja i nije tako loša ideja. Mada, iako nekad nešto dovoljno jako želimo, u dubini duše znamo da je pogrešno i da je baš ta želja naša moguća propast. Ne radimo ništa da je pokrenemo a ipak žalimo za njom, jer iako znamo da je ona propast, nekad smo vjerovali da može da bude naš vrhunac.
Ovaj blog se sinhronizovao s mojom dušom, napisano je skoro sve što osjećam, a osjećam da iako znam sve odgovore ipak nemam ideju kako da reagujem na njih. Ne čini mi se kao dobar osjećaj. Iskreno, voljela bih da vjerujem da se ti osjećaš bolje ali po ovome što si napisala izgleda da si zaglavila u "dolini zaodenutoj maglom". Rado bih sa tobom vozila putem dobrih savjeta ali i sama znaš da je put pokriven maglom pun pogrešnih skretanja. Lp
Haruno Sakura