valerija
31. Jul 2018. 14:12 napisao/la valerija
UKUS LJUTE ČOKOLADE

Razmšljam o tpme koliko je potrebno da patim i koliko je esecencija tuge neophodna u životu. Jesam li svesno pristajala na tugu?
Mislim ne želim ja sebe predstavljati kao sveticu, jer to nisam. Ali želim biti, bar prema sebi iskrena, onoliko koliko mislim da svaki čovek zaslužuje. Nenkako kada odrastaš uz bjke čekajući princa na belom konju ponekad se desi da zaluta, tu i tamo, poneki princ začaran u žabu. Naivno pomislm da su verovatno i tvorci bajki, koristeći metafore, na neverovatno lak način uspevali da kažu ono što ja sama kao dete baš i nisam shvatla ( mislim metaforu).
U neverovatno dugom isčekivanju da se napokon pojavi što princ što princ žaba, pristajala sam, da se ne lagimo, na bolje i lošije veze. I tako mic po mic desi se ono kao ljubav. I sama činjenica da osećam promenu, da naprosto lepršam ja, leprša mi pogled, leprša mi stomak, o divno pomišljam, napokon čuveni leptirić dolete i u moj stomačić. A onda ...
Pa niko nije rekao kako izgleda kada leptirić odleti, nego ti glupo misliš joj dobro je i to je osećanje. I kao narkoman, neshvatam da sam navučena. Navučena bre na tu odvratnu paptetiku, zvezdanu prašinu koja ostaje posle svega. Pa patim, pa se ne mirim sa činjenicom da je sve bila laž, pa kao nema veze jer eto bože moj upoznala sam taj neverovatan, golicav osećaj ljubavi. A u suštini mogla bi mirne duše da stanem ispred ogledala, zabacim kosu tek da bi mi oči bljesnula malo jače i jednostavno kažem marš iz moje glave. Tuga jeste osećanje, ali ne zbog tebe, već zbog sebe. Navučena sam na istu do te mere, još od najranijeg detinjstva, jer sam pobrkavši lončiće i poklopčiće, poverovala da ljubav, bar ta opisana u bajkama uopšte i postoji.
Naravoučenije ako već čitam ljubiće definitivno se moram uključiti na kolektivnu terapiju. Odvikavanje, pa za promenu videti sve ono što nisam sagledala sama. Nekako to mu dodje ko da sam kod doktora došla po lekić. Ali i tu ima kvaka, jer mama mi je uvek govrila da ako ne plačem dok mi daju injekciju dobiću čokoladu. Pa sam eto kretenski trpela i nisam plakala zbog te čokolade, a isto je bolelo, samo je ukus čokolade ukus koji volim. U stvari sve ide skupa, nema prinčeva, nema lekića, nema tuge, a čokoladu ću sama da kupim. Onako spram raspoloženja, jednom crnu, jednom belu ali i onu sa ljutom paprikom, tek da se setim da ni čokolada nije uvek slatkiš.
I tako to...
Samo sam se setila te čokolade sa ljutom paprikom, nšta više.
Iz dnevnika bez datuma
Valerija
Komentari
iva ♥ 17. Avgust 2018. 20:05
1 Vote
Valerija, možete li da mi pošaljete u poruci da li postoji način da ja pročitam sve, sve što pišete?
iva ♥
chater 31. Jul 2018. 16:08
2 glasova
Kao i uvek...slojevito, proživljeno.
chater