valerija
16. Avgust 2019. 23:00 napisao/la valerija
U IME NARODA
ILI ŠTA LI SE TO NEKADA KRALO

Svako od nas, pre ili kasnije, dodje u posed starih dokumenata. Nadje se tu svega. Od priznanica za plaćen porez, ugovra o kupovini stana, čekovne knjižice koja je odavno nevažeća, do hiljadu sitnica i krupnica koje su nekada nekom bile izuzetno važne. Pronadje se bogami ponekad i davno zaboljavne presuda sa početkom U IME NARODA.
I dok sam kopala po takvom blagu koje je čuvano obavezno u kutiji od muške košulje ( verovatno su se tada retko kupovale, a i veličina odgovara) i predstvljalo najvažnija porodična dokumenta, sklanjana uvek na isto mesto da se ne zagube, počinje zanimljiva priča U IME NARODA
Godina zbivanja davna 1982. Pitam se da li uopšte mogu da se setim šta se tih godina kralo. Jer tada se kralo na sitno u samoposluzi, kod uličnih prodavaca, obijali su se parkirani automobili, ali se iz njih uglavnom krao radio aparat. Jer tada je to bilo nešto. U IME NARODA je obavezno navodio marku ukradenog aparata, ako je kojim slučajem dospeo pred lice pravde, i to sa oznakom K ( krivično). Hoću da kažem sve što se protivpravno prisvoji a ima neku vrednost, bila je kradja. Presude su počinjale sa tim U IME NARODA a počinilac je bivao osudjen na ovu ili onu kaznu sve u zavisnosti od vrednosti ukradenog.
I tako dok mi kroz glavu proleću sve te, davnozaboravljene misli, ova hartija U IME NARODA sasvim mi je dan učinila lepšim. Sud je okrivljenog za kradju 4 radioprijemnika iz automobila i dva točka osudio na kaznu zatvora, čini mi se u trajanju od 10. meseci preinačenu u uslovnu kaznu. Ali nije u kazni stvar. Stvar je da je okrivljeni našem stojadinu ladno skinuo dva prednja točka. Da mi to uopšte nismo primetili kada smo sedali u kola žureći i da smo se strašno začudili što auto radi ali neće da ide. Bila je to nekoliko trenutaka čista enigma. A onda iskočivši iz stojadina da shvatimo šta se dešava, dok on ko sat i dalje radi, spazimo da naš ljubimac umesto na točkovima stoji na cepanicama. Tada je to bilo strašno. Zamislite ukraše točkove. Doduše samo prednje. Milicija izlazi na mesto ,, zločina,, pronalazi se krivac. Krivac biva osudjen. I tako to sve padne u zaborav. A znala sam da ću se tom, tada nemilom dogadjaju, jednom slatko smejati.
I uglavnom je uvek tako. Kada se desi nešto što te u momentu izbaci iz cipela, znaj posle dosta godina zaboraviće se nervoza, bes i očaj, a ostaće grohotan smeh za starim vremenom.
Možda je povod koji me je naterao na smeh do suza bio težak, ali sam eto i tu pronašla nešto što je tako lekovito. Uspomene na bezbrizno vreme odrastanja.

VALERIJA
Komentari
SvemirPutnik 25. Avgust 2019. 08:07
1 Vote
... I to se događa ljudima! Sud je sud i tu nema šale!Samo ima loših sudaca ili sutkinja...
SvemirPutnik