valerija
3. Avgust 2018. 14:19 napisao/la valerija
TAJNA ZAGONETNIH OSMEHA

Bio je to jedan sunčan februarski dan, ali te godine ni zima nije bila kao što ue, hladna, ljuta i sa puno snega. Sećam se da sam pošla na izlet. Fruška Gora ume da opčini takvih dana. Ispred mene polje tek procvalih visibaba iza mene golo šipražje, a moja bešiga koja se baš tada pobunila samo je oku dala znak, e tuuu. I dok sam umakla očima slučajnih prolaznika nekako se ispetljala sa jaknom, šalom i ostatkom garderobe koja u tim trenucima neopisivo smeta moj osmeh se lagano razlivao duž lica. Potom sam sva srećna i olakšana za višak telesnih izlučevina srnećim skokom nastavila šetnju. Ali pre toga sam slikom ovekovečena. Ja, šipražje iza mene i buket visibaba u ruci. I baš tu nastaje priča jer sam fotografiju nemerljive lepote postavila, kako to obično biva, na društvene mreže. I odmah stižu uzdignuti palčevi, neki nazivomo ih, osmesi, poljupcem i po kojim srculencetom. A pitanje, o koji predeo, o koji osmeh, o kakav šarm, nizali su se u nedogled. Mislim se ja, ajme nazovi prijatelji da samo znate kako nastaju neobjašnjivi osmesi. Moj usled telesnog olakšanja ovoga puta, samo da sam bila iskrena, kao što nisam, odoše svi ti uzdignuti prstići dodjavola. Pa se onako sasvim naivno i bez zle namere zapitam da nije kojim slučajem i Monaliza baš tim svojim osmehom gvorila isto to falim te bože mogla sam se i upiškiti.
iz dnevnika bez datuma
Valerija
Komentari
chater 3. Avgust 2018. 14:38
1 Vote
Osmesi su plam, a svaki plam zgasne.
Ostaju sećanja...
chater