zeljko
21. April 2015. 20:14 napisao/la zeljko
Bio si sa mnom,a nije te bilo...
Znam, nije te bilo, a bio si sa mnom...
budio me suzom,nežno..toplo..dugo,
odlazio jutrom, oblakom se krio
kišom si me zvao, draga moja tugo..

Kapljicama kiše si plakao u svetlu
koje tiho pada na moje bledo lice,
voleo me ..kleo... u najlepšem nesnu
iz proleća mi brao- prve ljubičice...

I bežao od mene, pa vraćao mi osmeh
padao ko vitez pred kolena moja,
susrela nas Ljubav, podarivši nam ples
zavet da si moj, Ja- Ljubav,-Večna, tvoja..

Suze su po meni padale ko granje
na stazi gde hodih,gde pronađoh Jesen,
u preletu ptica,- šaputao si sanje
pisao mi pesme, opijen, zanesen..

Kada ti korak zamišljen zastane
pred jeseni zadnjom prekine naš put,
bićeš ljubav moja, zadnje radovanje
pesmo moja tužna..moj najbolji drug..

Čekaću te, sunce, tu -na kraju staze
ko ptica kad glavu sakrije pod krilo,
voljena od vetra što mi glas tvoj šalje
da bio si sa mnom ,a nije te bilo...

Da..bio si sa mnom,,,a nije te bilo..

Autor : Violeta Božović
Tagovi: pesma
Komentari
"I bežao od mene, pa vraćao mi osmeh
padao ko vitez pred kolena moja,
susrela nas Ljubav, podarivši nam ples
zavet da si moj, Ja- Ljubav,-Večna, tvoja.."

Prelijepo ^^
Afrodita -Čak i poslije toliko vremena, Sunce nikada ne kaže Zemlji: ''Duguješ mi.''