Simke
7. Maj 2019. 10:44 napisao/la Simke
Navise uz moju Cersku, tamo gde je sece nekadasnja Niska,na desnom cosku, preko puta Mirka elektricara u trosnoj kucici od blata,ziveli su stari ciganin i ciganka i imali su tri sina.Znam sigurno,najmladji se zvao Tisa i jedan od ove dvojice,Rade,zvali smo ga kauboj jer je uvek nosio neke sesire...on je brzo i umro,od gladi,bede,nemastine,za njim ubrzo i oba roditelja. Ostala su da zive dva brata,sama,da prkose zivotu,nemastini,pravilima....moze se i bez iceg. Nikad ih nisam video da prose,posecivali su pijacu posle radnog vremena,uvek bi ostalo nesto na betonskim tezgama,neki krompir, tikva,nesto od voca, ako bi pronasli neku vracenu zelenu lubenicu,to bi bila gozba za njih,uglavnom,ziveli su nekako,kako,to samo Bog zna i oni.Sa ovim,sto sam mu zaboravio ime, isao sam nekoliko puta na pecanje i bila mi je prilika da jednom udjem u tu njihovu kucu od blata.To nije bila kuca,u toj prostoriji,ne bi zanocio ni zalutali pas lutalica,nije bilo ni prozora ni vrata,na rupama,gde su trebali da budu prozori, bili su parcici lesonita a na rupi gde su trebala da budu vrata,bilo je okaceno na dva poveca,rdjava eksera pocepano cebe.Bas sam namerno usao da vidim kako im je...u mracnom cosku,na po vecem panju,sedeo je Tisa,zagledan u zemljani pod.Oko njega podeblje grancice i razglavljena sekira,tu su cepali drva,nigde ni astala ni kreveta...na dva snopa sume bilo je naredjano jedno sedam,osam, starih,suvih taraba, spojenih sa dve krive letve,na tome su spavali.Sada mi je bilo jasno sto nikada nisam video Tisu da se smeje,bas nikada
Proslo je dosta godina,mislim da sam bio gimnazijalac,vracam se kasno iz gradai bas da udjem u dvoriste kad ispred mene ulicom cudna prilika prodje. Tisa,na ledjima nosi zenu...da,da,na ledjima nosi krupnu,tesku,svoju zenu ,pozlilo joj preko noci i nosi je na ledjima do hitne...podjoh za njim nekoliko koraka u cudu,ne znam ni sta da kazem....Tiso,hoces li da...malo uspori i ne okrecuci se izgovori...neka,mogu ja to.Ovo nikada nikom nisam ispricao...
Dokaz da postoji Bog...Tisa danas ima kucu sa plasticnom stolarijom i izolacijom,obojenom u lepoj bordoj boji...vozi strani auto i siguran sam da ima jednog sina,mozda i jos nekog,ovaj je simpatican i lep momak i za razliku od oca,cesto se smeje.
Kako je poceo,stvarno ne znam,Tisa danas otkupljuje staro gvozdje,otvorio je otpad i solidno zaradjuje...sreo sam ga jednom sa komsijom mojim na pecanju ispod Starog mosta,ima skupe stapove,lepo je obucen...dok sam mu trazio malo crvice na zajam,namerno se nasmejah i ispricah nesto saljivo,sve u nadi da cu videti tog coveka jednom nasmejanog...samo mi je pruzio kutijicu sa crvicima i mrtav ozbiljan,izgovorio... druze,uzmi koliko hoces...nije bilo osmeha...mozda i jedini covek,kog ne bih okrivio sto se nikada nije nasmejao.
Komentari
Nema komentara. Prijavi se ili Registruj se da budeš prvi/a.