Simke
23. Avgust 2018. 09:50 napisao/la Simke
Vidis sine...zivot je poput beskrajnog solitera ciji su vrhovi sakriveni visoko medju oblacima...a mi...mi smo samo oni koji se penju njegovim stepenicama, uporno, grcevito, dok nas snaga ne izda...svako ima svoj poslednji sprat, neko dodje do 80-og, 90-og cak... ali vrh je nedodirljiv, i onda kada snage ponestane dodje lift po nas i odveze na poslednji sprat...i ja lagano osluskujem zvuk lifta koji se po mene spusta, dugo vec hodam i snage mi ponestaje...poslusaj me sada...zastani na svakom spratu, na svakom stepeniku, razgledaj lica onih koji sa tobom i kraj tebe hodaju i ne zuri...ne trci...jer ovo nije trka, nije pobednik onaj ko protrci kroz spratove, vec onaj ko na svakom velikim slovima ispise svoje ime, tako da oni koji za njim dodju ime procitaju i sete ga se...mudro hodaj i cuvaj svoju snagu sine...zastani na svakom odmaralistu, pogledaj kroz prozor i uzivaj u pogledu i videces da je sa svakim spratom pogled lepsi i vidik veci...to se zove mudrost godina.
Komentari
minja75 23. Avgust 2018. 21:53
1 Vote
mnogo lijepo napisano,svaka castSmiley (6)
minja75