Origami

Prikazano od 1 do 15 od ukupno 19
#1 16. Maj 2011. 06:39
Origami
Drevna japanska veshtina pravljenja raznih figura od hartije sluzila je za razonodu, ali i za razvijanje strpljenja i mashte. Danas se sve cheshce koristi za prouchavanje biologije i matematike, a praktichnu primenu nashla je u svemirskim letelicama i automobilizmu.





Shta zajednichko imaju automobilski vazdushni jastuk, ploche za prikupljanje Suncheve energije na satelitskim sondama, teleskop i molekuli DNK? Na prvi pogled, naravno, nishta. Ali, ako se malo udubimo, svi cemo primetiti da ove naprave i supstance koriste principe origamija, tehnike savijanja hartije koju neki smatraju obichnom razbibrigom, a neki chak veoma lepom umetnoshcu, poreklom iz Japana. Nama Evropljanima nije bash lako da razumemo njenu vrednost, a, bogme, ni da je nauchimo. Medjutim, od trenutka kad je otkriveno da origami ima vazan nauchni znachaj - sve se odjednom promenilo.
Na primer, 2004. godine grupa nauchnika s jednog instituta u Kaliforniji presavijala je niz DNK sve dok nije dobila oktaedar chineci to na isti nachin kao shto se radi tehnikom origamija.



Iako je rech o sicushnoj tvari, velikoj nekoliko desetina milijarditih delova metra, ona ima 12 ivica, shest vrhova i osam trouglastih stranica. Nauchnici su potom, da bi prouchavali kako se stvaraju virusi, u to geometrijsko telo ubacili neke belanchevine. Jedan od prvih koji je prigrlio origami kao nauchno pomagalo je (R)obert Lang, fizichar i inzenjer koji je i svetski priznati origamista buduci da prouchava umetnichko matematichke mogucnosti presavijanja hartije u nadi da ce im naci novu primenu u tehnologiji.

,,Prvi put sam ispresavijao figuru kada sam imao shest godina po uputstvu iz jedne knjige", kaze on. ,,To mi se toliko dopalo da nikad nisam prestao da se bavim ovom jedinstvenom tehnikom."

Po ugledu na kishobran Lang je u medjuvremenu postao pravi majstor za pravljenje zivotinja od hartije (izmislio je chak 400 novih oblika i nachina presavijanja), pa je 1992. godine bio prvi zapadnjak koji je pozvan da uchestvuje na godishnjem kongresu Japanskog udruzenja origamista u Zemlji izlazeceg sunca. Danas on svoja dela izlaze i prodaje u celom svetu. Ipak, poshto je i nauchnik, njegovo zanimanje za ovu tehniku nije samo umetnichke prirode: shvatio je da origami moze da se primeni u istrazivanjima i industriji, pa je napravio jedinstveni rachunarski program za origami koji postoji na svetu.

Za link za download tog programa posaljite mi pp





- Umetnost je i u proshlosti donosila mnogo dobra razvoju tehnologije - kaze Lang.
- Na primer, tokom renesanse slikari su doshli do teorije perspektive. Mnogi od njih radili su zajedno s hemicharima da bi doshli do formula boja koje ce biti trajnije. U novije vreme dobar primer za primenu origamija dali su Kjoro Miura i Masamori Sakamaki s Instituta za aeronautiku i istrazivanje vasione iz Tokija. Njih dvojica izmislili su sistem presavijanja lista hartije na veoma sitne kvadrate, koji omogucava da se otvori i zatvori uz minimalan napor, jednostavno vrsheci pritisak u samo dve tachke lista. Ovaj pronalazak koristi se u proizvodnji i presavijanju mapa, ali i solarnih plocha koje satelite snabdevaju energijom. Ploche su sklopljene dok satelit putuje, a kada se ustali na svojoj orbiti, one se rastvaraju postupkom origamija.


Veza izmedju ove japanske veshtine i prouchavanja vasione nije sluchajna. U Nacionalnoj laboratoriji Lorens Lajvmor u Kaliforniji radi se na superteleskopu ,,Ajglas", koji je 40 puta mocniji od trenutno najboljeg Nasinog svemirskog teleskopa ,,Habl" koji vasionu osmatra od 1990. godine. ,,Ajglas" ce imati jednu tanushnu opnu velichine fudbalskog igralishta (buduce sochivo) koja treba da se rasklopi u vasioni. A da bi se razreshio zadatak kako sklopiti jednu tako veliku povrshinu u mali paket, sve ochi uprte su u origami i podrazavanje nachina na koji se zatvaraju kishobrani. Veshtina presavijanja hartije posluzila je chak i za poboljshavanje nashe sigurnosti prilikom voznje u automobilu. Naime, dobar rad vazdushnog jastuka pre svega zavisi od nachina njegovog presavijanja: u sluchaju potrebe, on u trenutku treba da se razvije i naduva, pa je jedan program origamija napravljen samo u ove svrhe. Zapravo, najveca prednost origamija je shto jedna povrshina moze da se ispresavija tako da se dobije trodimenzionalni oblik umesto da se nekoliko povrshina spaja lepkom. Spojevi se obichno vremenom izvitopere i mogu da popuste, dok veshto presavijena povrsh ima duzu trajnost, chak i kada se izlozi pritisku i naprezanju.





Bez makaza i lepka, molim!
Matematika je josh jedno zanimljivo polje primene origamija. Na primer, jedna od najjednostavnijih figura zove se ,,masu": od kvadratnog lista hartije dobija se kockasta kutija. Nekada davno ,,masu" se koristio za prinoshenje ponuda u hramu: punili su ga pirinchem. Danas bi mogao da posluzi za pravljenje istograma, grafike koja se koristi za pokazivanje uchestalosti ponavljanja neke pojave. Izradjen od chvrstog materijala postaje modul, a s nekoliko takvih, premeshtajuci ih ili spajajuci, moze da se napravi istogram. Origami umnogome olakshava uchenje geometrije u shkolama: apstraktne matematichke pojave mogu da se objasne pomocu njega polazeci od jednostavnih i ochiglednih oblika. Dovoljno je presaviti jedan list pa da se odmah shvati da kroz dve tachke moze da prodje samo jedna i to prava linija, umesto da se uchi chitava matematichka teorema. To je narochito vazno za djake koji teze shvataju apstraktne pojmove i raspored u prostoru, a o obrtanju tela da se i ne govori: isti predmet se pomocu modela hartije lakshe moze posmatrati iz razlichitih uglova, dok deca istovremeno mogu da shvate da matematika nije samo dosadni predmet, vec da ima shiroku praktichnu primenu. (kako to meni niko nije rekaoMig
- S origamijem svi mogu da se osecaju kao nauchni istrazivachi - smatra i Martin Kruskal, matematichar s Univerziteta Rutgers u Nju Dzersiju (SAD).
- Mnogo je jednostavniji i jasniji od nauchnih teorija i lakshi za primenu, pa moze da pomogne pri uchenju mnogih struchnih predmeta.
U to je bio ubedjen i Fridrih Frobel, nemachki pedagog koji je 1840. godine osnovao prvo obdanishte: jednu od prvih pouchnih tehnika koju je uveo bio je origami. Smatrao ga je odlichnim stvaralachkim sredstvom koje ce podstaci psihomotornu koordinaciju kod dece. Origami je veoma koristan i za stariju decu ali i za odrasle jer zahteva izuzetnu tachnost prilikom presavijanja hartije, strpljenje, paznju i poshtovanje pravila. A pravila su jednostavna:makaze i lepak su zabranjeni







DA SE ISPUNI ZELJA
Rech ,,origami" japanskog je porekla i spoj je glagola ,,oru" (saviti) i imenice ,,kami" (hartija). Oznachava tehniku pravljenja razlichitih predmeta savijanjem jednog ili vishe listova hartije, koja je istorijski vezana za pronalazak hartije u Kini 105. godine. Hartija se u Japanu prvi put pojavila 610. godine, a doneo ju je jedan budistichki sveshtenik. Kinezi su hartiju pravili od kore drveta, dok su Japanci koristili pirinach: tako su dobijali mekshi i otporniji materijal, savrshen upravo za presavijanje. Na Zapadu se u to vreme koristio pergament i papirus. Prva radionica za proizvodnju hartije u Evropi otvorena je u italijanskoj regiji Marke 1267. godine, a vlasnik je bila porodica Fabrijano. Najstariji komad origamija za koji se danas zna potiche iz 714. godine i pokrivka je boce za sake (japansku rakiju) koja se koristila prilikom verskih svechanosti. Josh jedan primerak iz tog doba je leptir, opet kao ukras na boci za sake. Veoma chest bio je i ,,sambo", mala posuda od hartije u kojoj su se prinosile ponude bogovima. U stara vremena japanske porodice dopisivale su se tako shto su pisma pakovale u ispresavijane koverte: svaki klan imao je svoj prepoznatljiv nachin. Najpoznatiji i najcheshci oblik bio je - ptica zdral. I danas se u budistichkim hramovima nailazi na chitave grozdove ovih figura obeshene na zidove jer zdralovi donose srecu. Postoji verovanje da ko ispresavija hiljadu istih zdralova.





Poslednje ažuriranje 10. Januar 2013. 15:28 od >Dunja.
#2 17. Maj 2011. 11:29
jel istina da se ovo pravi po par sati???Brko
#3 17. Maj 2011. 11:38
definitivno jeste Smiley (6)
#4 21. Jul 2011. 15:48
Kod mene bi bilo po par dana Aha
~~Što ne boli to nije život, što ne prolazi to nije sreća~~
#5 22. Avgust 2011. 04:28
Prediwno ,swaka cast !..Japanci su cudo Smiley (6)
_mawo_majmunche_
#6 10. Januar 2012. 13:47
Meni se zmaj najvise svica.
#7 18. Januar 2012. 00:33
meni su stvarno svi predivni... ja sam pokusala da pravim sama, i uspjeli su mi samo najjednostavniji xD Smiley1
#8 18. Januar 2012. 10:30
Upornost je bitna Smiley1
#9 25. Februar 2012. 18:57
A i živci, Bogami. Svaka čast!Good
#10 3. Mart 2012. 03:28
Nije to tako jednostavno. Pretpostavljam da je uz vestinu potrebno i puno strpljenja.
Mislim,znaci postojim
#11 3. Mart 2012. 03:38
Prava umetnost... predivno... Smiley (6)
#12 28. Mart 2012. 15:13
Prelepo!!!probala sam vrlo je zanimljivo,ali samo ni od po pet-sest poteza Smiley1


Sreca koci,tuga vodi napred!
#13 29. Mart 2012. 13:42
Skroz lepo,ali i jako tesko za napraviti Smiley1
Tamara :*
#14 20. Februar 2013. 07:44
Prelepo, ja to nikada ne bi ni pokušala.
#15 26. Februar 2013. 09:28
Ima punooo videa na you tubu i stvarno je sve super objasnjeno!
Nije zlato sve sto sija!
Prikazano od 1 do 15 od ukupno 19
Sva vremena su +1. Trenutno vreme je 09:29.