Desanka Maksimović

Prikazano od 61 do 65 od ukupno 65
#61 9. Septembar 2017. 13:43
Osecam veceras, dok posmatram laste

i pupoljke rane,

kako srce moje polagano raste

k'o vidik u lepe, nasmejane dane;



kako s mladim biljem postaje sve vece

i lako k'o krilo,

i kako mu celo jedno nebo srece

i pakao bola ne bi dosta bilo;



kako cezne za svim sto bi zivot mog'o

lepog da mu dade,

i da mu nicega ne bi bilo mnogo:

tako su velike ceznje mu i nade.



Osecam, da dosad sve je bilo sala

moga srca vrela;

da jos nikom nisam ljubav svoju dala

koliko bih mogla i koliku htela;



Da ima u meni cela nezna plima

reci nereceni',

da bih srce mogla poklanjati svima

i da opet mnogo ostane ga meni
#62 24. Decembar 2017. 17:21
Iskustvo

Znam ljude sa mislima koje ne smeju
da se misle.
Znam buntovnike s rečima koje nnće
moći da reknu.
Znam zaljubljene sa suzama koje ne smeju
da poteku.
Znam paćenike koje bol guše
u smehu.
Znam sanjalice sa snom koji
nikad neće biti java.
Znam željne odmazde sa rukom koja
mora da se sputava.
Znam pesnike sa pesmom koja se samo
za sebe piše.
Znam mnoge sudbinom pritisnute,
a još dišu.

Desanka Maksimović
#63 26. Decembar 2017. 11:43
Bolno probudjenje

Već je, dragi, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće.
Već je došlo gorko, teško uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće

sve već prošlost biti. U duši duboko
već se crna slutnja kao plima diže;
i zadrhti srce, ko ranjeni soko,
i bolno se steže, kad ti priđem bliže.

Osećam da ljubav tvoja će umreti;
i biću ti, dragi, tuđa jednog dana;
a u dušu moju i ti ćeš uneti
jednu novu povrh mnogih starih rana.

Da, došlo je, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće;
da, došlo je teško, gorko uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće
sve već prošlost biti.
#64 29. Decembar 2017. 14:13
Sreća

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
i noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom,ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene.

Desanka Maksimović
The following users say Thank You to for this useful post:
#65 5. April 2018. 15:36
STRAH

Plašim se kad pomislim
da će doći poslednja nedelja našeg drugovanja.
Znam, biće proleće i sunca žar,
i s bolom ostavićemo na dar
jedno drugom slatka dugovanja.
Znam, cvetaće rumeno dani
poslednje nedelje našeg drugovanja.
Mirno ćemo se pozdraviti;
a nikada nećemo ozdraviti
od čudesnog tugovanja:
Što tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila
i šumu u suncu celu;
sto tada baš da nam oči sretnu
onu krunicu cventu radosnu i belu, belu.

Desanka Maksimović
Prikazano od 61 do 65 od ukupno 65

Tagovi

Poezija
Sva vremena su +1. Trenutno vreme je 10:13.