Blogovi

*sun
Dan posle mog rođendana
24. Jun 2019. 03:32 napisao/la *sun
This blog is password protected.
Enter Password:
valerija
PONEKAD
19. Jun 2019. 00:06 napisao/la valerija
PONEKAD
Ponekad mi je potrebno malo
Jedna lagana stvar
I neka u njoj bude cvet.
Ponekad mi je potrebna tišina,
noć
zavučena u peščani sat.
Ponekad mi je potreban svitac u sećanju,
val u uspomeni
i neka samo moja
pučina.
Ponekad, al samo ponekad
Ne misleći ništa,
Ne želimi da me bog čuva.
Ponekad mi je potrebno malo
Jedna lagana stvar
Al neka bude samo naša
I neka u njoj bude cvet ili ptica
Tek onako ponekad
Za neka
recimo davna vremena



Valerija
AlexaT88
Opet kisa pada,vetar jako duva...
18. Jun 2019. 22:49 napisao/la AlexaT88 u javne
Padala si i onda kad je ona nosila kisobran sareni
kada nisam je moga poznati,dok kisa je padala jaka
ali tada pridje mi covek sa mindjusom,
pita me ima li kakav autobus ili neki kombi,
mokar do pojasa,sa cigarom u ustima,
ja mu rece Mali dobar si covek,
ali ja cekam jednu zenu,pomeri se u stranu da moze proci ako mi dodje,
stigla je u pravo vreme jedna zena,ali to nije bila ona,
rece mi love00311 da nemas neku cigaretu da pusim malo,
ajde nemoj pusiti ja joj rece,
love00311 ona mi rece ali ja sam pusacica,
samo sam se okrenuo i nastavio cekati zenu sa sarenim kisobranom...nastavice se...
SvemirPutnik
P o s l j e d n j a S u z a
16. Jun 2019. 12:10 napisao/la SvemirPutnik
Suza u oku umiruće i voljene, biser stvara
Te sa svojim umom s naporom razgovara
Je li to čin upotrebe tvoje posljednje snage
To je zbog mog rastanka od osobe drage!

Dragi suprug tvoje umiranje će sad osjetiti
Pa će te ovaj dan na Božji nagovor posjetiti
U željenom naručju uz obje tuge ćeš umrijeti
No ljubav vaša je besmrtna; neće izumrijeti!

Sjećat će se onih dana kad ste zajedno bili
Svoju ljubav niste niti tren pred kime sakrili
Za tugu nekakvu niste za života i ikad znali
Samo ponekada Ančice presretni zaplakali!

Sjećat će se onih noći kad ste strasti osjetili
U vaše vrijeme života divne krajeve posjetili
Nade utkali u snove koji su za vas jedno bili
S vama na sreću, i drugi ljubav u jednu zbili!

Sjećat će se onih jutara kad ste rano ustajali
Niti ni na jednoj prepreci, i nikada posustajali
Išli gradom držeći se za ruke i veselo smijali
Čineći tugaljive sretnijima jer ste ih nasmijali!

Sjećat se onog lijepog što ste u sebi zadržali
I lako sve zamke životne nezamislive izdržali
Jer gdje god i kojim putem preprekama prošli
Zbog te ljudske zle sudbine na cilj niste došli!

Tvoja Suzica u oku neće, i niti može umrijeti
Ljubav vaša je svevremena te neće izumrijeti
Neće nestati u vječnosti će pjesnikovoj ostati
Umjesto kapi tuge zauvijek stihovima postati!

Svemir Putnik
Haruno Sakura
Heart Defects
4. Jun 2019. 02:00 napisao/la Haruno Sakura


Dragi prijatelju, volela bih da ti kažem sve o sebi. Verujem da ti je teško dopreti do mene, vidim da se trudiš, ali prijatelju, priznaću ti da je to uzalud. Nemam ja mnogo godina, a nemam ni malo, sasvim dovoljno. Dovoljno da mogu reći kako sam videla razne boje ovog života. Neke su mi bile predivne kao zalasci sunca, neke maglovite kao prizemni sloj troposfere, a neke mračne kao kišna noć tamo gde nema žive duše. Svaka od njih imala bi neku melodiju, jer prevazišli smo neobojene filmove bez tona. Volela bih da ti mogu reći, prijatelju, kako sam i gde odrasla. Možda bi onda video na mom licu iscrtane ceste i makadam kojima sam nekad jurila. Rekla bih ti da sam se, umorna nakon tih podviga, rado krila pod zvezdama svojih snova. Znaš, moji snovi bi uvek imali istu pozadinu iako bi svi bili drugačiji. O tome ne smem pričati. Plašim se da će mi neko ukrasti snove. Čini mi se kao da sam već gledala kako ih gubim, krade mi ih jutro svaki put kad pokuca na mom prozoru. Jednom sam i živela san koji se krije iza svih mojih snova, čekao me svako jutro kad se probudim. Znaš li šta se desilo? Tako je, i iz njega sam se probudila. Jednoga dana ću se, prijatelju, probuditi i iz ovog našeg prijateljstva. Ujutro će me dočekati šamar svih reči koje je moje srce nemarno izgovorilo. Pitaće me te reči zašto sam eksponirala osećanja koja one sa sobom nose, a moje srce će se kajati jer je snilo samo još jedno isto koje će ga razumeti. Neko drugo srce koje će ga voleti uprkos svim njegovim anomalijama. Zanemeće pred svojom slabosti, i to će ga uvek sprečavati da kaže sve ono što je u njegovim dubinama. Ovo srce ima neobičnu vrstu pamćenja, a to je da zna da je najslabije bilo onda kad je verovalo. Nekad misli da pamti uzalud jer je mnogo puta napravilo sličnu ili istu grešku. Ponekad nađe neku utehu za svoje mane, a onda se seti da su i one deo njega i da nema nikoga drugog za okriviti.
Da li je smešno ili žalosno što znamo da negde uvek ima nešto gore, a opet je nama najgore? Da li je sreća samo stanje uma? Želimo li biti srećni? Ja bih volela, a opet nekako uspem to sabotirati. Možda ni meni moje srce više ne veruje.



Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76177