Blogovi

intimen frizuren
The Dead usta i posni kontejner
24. Februar 2018. 15:48 napisao/la intimen frizuren
Šta ti se desilo?
Volio sam da slušam o tvom životu
Krao sam jabuke sa tobom
Zavolio sam i mrave
A šta ti radiš sada?
Smeješ se čovjeku bez pantalona
A nisi shvatio da nemaš noge
Smeješ se čovjeku u kontejneru
A nemaš ništa da jedeš
Smeješ se na tuđi život
A davno si umro
Čim si se rodio
Prestao si da piješ
To je bilo nevjerovatno
Budalo

the ende
intimen frizuren
The Život i smrt klavirštimera
23. Februar 2018. 19:51 napisao/la intimen frizuren
Nikada nisam naučio svirati klavir
Nikada neću umeti žvakati hranu
Ali znam da koristim nož
Znam da izvadim trulo srce
I pojedem ga

Nikada nisam želeo da budem pilot
Neću da plivam u pustom moru
Ali znam da čekam u redu
I razbijem vrata glavom

Nikada nisam znao pjevati
Mrzim umjetnost
Za tebe sam gluv
Ali znam da odsječem uho
Znam kako teče krv

the ende
intimen frizuren
The ANANAS
23. Februar 2018. 19:42 napisao/la intimen frizuren
SPonzor:The unutrašnji organ koji hoda
i uzgajani ljudi kao rezerve hrane umjesto biorazgradivog goriva i barene salate
prc prc prc
Na sajmu etnoelektrotehnike u jagametno selu Stanišic došao poljoprivrednik Bred Pit iz Cikago dijaspore,u društvu eminentne Pite sa sirom i predstavnikom četveronožnih stvorenja dr.pit bulom lično.Posle par prezentacija pita Pita sa sirom Bred Pita hoće li nešto napokon popit.
Pita sa sirom:bo pit,ocemol nešto pit?
Bred Pit:pit,naravno da Ćemo pit.
Pita sa sirom:jea,ajmo pit
Bred Pit pita pit bula a sta ti kažeš na ovo
pit bul:av av!
I tako je završena 9 ljubilarna ETNOelektrotehnijada u jagametno selu Stanišic gdje poštar vozi žuti bicikl samo zato da ne ide pješke jer je jednom dva puta prisustvovao ispijanju razgovora izmedu Bjelog i Sime na temu druženja Vinjaka i Džek Danijelsa u jednoj kafani gdje je prilikom razgovora Džeka i Vinjaka na vrata kafane pokucala Rakija i počela da se izuva na šta je Džek rekao :Ma šta se izuvaš,ti si ovde domaća.
Ubrzo posle te noći Bijeljinom se počela pojavljivati gđica Sida koja je proganjala Dupe da ga zarazi.Dupe je uspješno bježalo ali Sida je bila uporna.Dupe je bježalo,te levo te desno,de sa gacama te bez gaca,kad naide na pozlacenu sembersku ribicu koja je ispala iz kotlica.Molim te druže Dupe,vrati me u kotlic i ima da ti ispunim želju.Ma jok,vidiš da me ganja Sida.Moram da bježim.Molim te,molim te.Hm,aj veli Dupe i vrati pozlaćenu ribicu u kotlić gdje je ona nastavila srećno da se kuva i ispuni mu želju.I pretvori ga u slavuja.Pretvori se Dupe u slavuja i paf!-odleti na granu.Naiđe Sida sva rumena i zajapurena,gleda te levo te desno,niđe Dupeta.Pogleda gore kad ugleda sitnu pticu i pita ga:Alo,sokole,šta ima?Da nisi slučajno vidio Dupe da je prošlo ovuda?Slavuj je samo odrečno odmahnuo glavom levo desno i taman.Znaci nisi,a?Dobro,a koja si ti ptica?Ja sam slavuj.Aj mi onda otpjevaj nešto.
Slavuj:prrrr prrrrr!
Šta ceš,sranja se dešavaju.Ponekad.Možda.Cak i u bipolarnoj Bijeljini ima jedna predškolska ustanova koja se u narodu odomaćila kao opština gdje se redovno održavaju kulinarski seminari sa varijacijama na sve i svašta.Jednog takvog seminarskog dana na rasporedu je bila tema ananas gdje su sva opštinska djeca morala da kažu jednu prostoproširenu recenicu u kojoj treba da bude reč ananas.Pita ti direktor za sva pitanja drug portir lepu Ðukin kci da ona kaže jednu rečenicu.
Ðukin:Meni je mama za rodendan napravila tortu na kojoj je bio ananas.Bravooooo! Odlično.Sjedi,peti mandat.Da vidimo ko je sledeći.Hm,hm...hajde ti...ti...hajde ti Mico,sine naroda.Kaži nam lepi moj Micko jednu finu rečenicu.
Lepi Micko:Ja sam išao na pijacu i vidijo sam ananas.
Bravooooooooooooooo!Nevjerovatno.Kakav kapacitet,pa ti si pametnica mala.I pomilova ga dr.portir po podočnjacima.Hajde da vidimo ko ce nam još reći neku recenicu.I izbor pade na Mivkana Bvagojevica,buduceg tenisera u razvoju uspona padova.
Mivkan:hm,pa...moj šef je pokrao radnicima plate,otišao u kafanu i sve je popio a na nas nije ni mislio.
I kiša je plakala.
the kraj
intimen frizuren
Zima.Ugrijalo nešto u frižideru duševnog krvotoka.bilo je to oko pola sedam satikad sam prestao koristiti velika slova i gramatiku,spavao je djed u susednoj sobi bez babe,a ja...EPP.cudno sam nesto sanjao sinoc sa ć ,kad odjednom zvrrrrrr...valjda zvoni sat,parket skripi od ustajalih lubenica i mravi koji bacaju sidra da zaustave snove...neko zvoni,kud bas sada kad...dorucak sa č,ustipci sa š,jaja nema u frizideru vise,ukljuci se radio kad tamo...č.ć.š.đ.ž i poneko dž siluju lektora i na radiju avioni nikada nisu pjevali osim u jednom slucaju sto mi se onomad desio a da nije vezano za velike Bjesove.trebao ja da odradim neku limenu tezgu sa niskoprofilnim pjevacem bez vazdusnog djona sa nepostojećim slovom dj Miletom Kiticem u Mesnopotamiji Leder.Nemamo autic,sta cemo,kako cemo i odlucimo da odemo avionom privatnog avio prevoznika TurbulentAir oko pola cetiri posle ponoci sam cuo cvrkut drvene ptice su letele morem plovi patka koja nema veze sa pricom koju muzički prati di džej ramadanovski.Kupi Mile karte,ja nisam imao sitnog kamenja i ukrcamo se mi na brod.Zavezemo pojaseve,stigla je vec i konobarica,donese jastuke,hladno pivo,konjak i hidraulicne cevape obogacene sirom.Stavim ja one slucalice od onog vokmena iz prosle price na usi i okrenem se prema drugom prozoru i gledam u morske talase.A oni nadosli sunce ti kalajsano.Bas su bili velikacki,ko soliter u kom je zivela moja tetka Limunada.EPP.Zaspim ti ja u nekom bestjelesnom trenutku,uspava me hor kolibri i njihova numera ZAKUCAJ DUNAV ZA PESAK,NISAM JA PRDNULA!-kada me u nekom trenutku nesto instiktivno trznu preko lijevog uha i strecnu posred vjestackog srca.The 'bem ti sve,sta bi?-pitam se ja.Da nije vrisak Mara sa lolama zauzela avion?Samo mi to prodje kroz glavu....cek da zapalim cigaru,pa cu nastaviti..mmmm...prija taman cigara uz kafu,nego da mi nastavimo pricu..pomislim gotovi smo.Sada nam nema spasa,propade tezga,ohladise se cevapi satkan od mrtvog mesa,izlapi konjak.Pivo sam odmah popio.Milion vojisnih stvari mi se vrzmalo po glavi.Prodje zivot,slicice,crtani filmovi,dugometrazne emisije obrazovnog karaktera,televizor.Boze,da li cu ikada upoznati Argetu i isterati djavola iz nje?Sve mi se nekako pomutilo,blago smiksalo u glavi.Jbg,sta da se radi.Otvorim ti ja oci,skinem slusalice i ima sta i da vidim.U dnu broda,odmah onde do poljskog wc stoje i zustro se raspravljaju Mile i neka zena.Sta li je,ko li je?-pitam se ja.EPP.Pogledam okolo ostali putnici kolo vode ispred pilotske kabine,jedni uzicko drugi meksicko.Neki crnci hipa hopaju pored separea,na sanku stoji djelimicno pijan cika sa zelenim sesirom i crnom trakom.EPP.JAJA SU NAJBOLJA AKO IH OSTAVITE DA MALO ODSTOJE U KOKOSINJCU PRIJE UPOTREBE.Ustanem ti ja i lagano,tiho tise na rosulama krenem prema Miletu i toj nepoznatoj zeni.Bila je okrenuta ledjima,ali se na njoj vidjelo da je solidno silikonski obucena.Na nogama je imala lakosta cizme sa petu od 10-tak cm po kilometru,najlon carape marke 1.Maj pored Pirota.Nosila je malo prostoprosirenu haljinu koja se spusatala sve do plafona plus kju kluks kvan perfekta aviona.Neka sarena metafora bluza i na glavi nije imala nista osim kose i par velikih pozajmljenih mindjusa...jos jednu cigaru pa cu nastaviti....i malo ej bila procelava oko usiju.Zaletim se ja na rosulama 56 na sat i naglo udarim u njih.Nju pokosim odmah i izpadne ona kroz prozor.Mileta zakucam za kolica za hranu i poderem neku sliku koja je visila pored kamina,odmah onde pored stola sa sivacom masinom za kojom je sjedila zla princeza iz bajke na engleskom jeziku u osnovnoj skoli.Ispade ta zena,gledam ja za njom jer sam se odmah nagnuo kroz prozor da joj viknem da je zaboravila papuce,moze da nazebe.Nista ona,leti pa leti.AJ,rekoh ja sebi u bradu,cao,pozdravi moje kada sletis i zali cvjece davitelju.Dok sam ja bio nagnut,nesto me naglo povuce nazad.EPP.VREME CE BITI PRETEZNO.To ej bio Mile,izvukao se iz kolica za hranu.Sav je on bio musav i ..EPP...umazan od nekih lignji,kajmaka,sira i specijalnih umaka iz Crnjelova donjeg.Bjesan je ko ris i pocne da galami na mene.Sta si to uradio,jebem li ti hit nad hitovima!Konju jedan zasarafljeni,majnmune,budalo nuklearna.Ti si lud,te vaki si te nisi naki,te vojisno te tojisno.Sjeba se ja ,vidi Mileta jes lud pravo taman.Reko sta bi jarane,sta si lud?Zar...ama nema vise vremana za EPP,ajde gotovo...ti nisam pomogao da te ona zena ne ubije od batina?Ma sta si mi pomogao,jebem li ti usnu harmoniku bez herpesa.To je moja zena Marta.Raspravljali smo se oko toga da li bjesovi sjevaju ili pjevaju kada je vani turbulentno stanje kada lete avioni.A ti si je izbacio iz broda.Upss,izvini Mile.Nisam znao,tako mi svih sumskih radikalnih narodnjaka,nisam.Samo me mrko smrknuto odmereno ljutito pogleda,uze padobran i iskoci za Martom.Cuo sam ga kako se vazduhom prolamao negov glas:MARTA,MARTAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...VRATI SE,SVE TI JE OPROSTENO!MARTAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!DOĐI DA TI ISTETOVIRAM SNOVE.
The kraj.
Toxic
Volja za moc
24. Mart 2013. 09:03 napisao/la Toxic
Čovek pun vrline i po tome je već niža vrsta ljudi jer nije
"ličnost", nego dobija vrednost po tome što odgovara izvesnoj šemi
čoveka, koja je jednom zauvek određena. On nema nikakve vrednosti: on se
može porediti; on ima sebi ravne, on ne sme biti izuzetak...
Ako razmotrimo osobine dobrog čoveka, po čemu su nam one po ćudi? Po
tome što nas ne teraju na rat, što ne izazivaju nepoverenje, opreznost,
prikupljanje snage ni strogost: naša lenjost, dobroćudnost,
lakomislenost dobro se pritom provode. I ovo naše ugodno osećanje mi
projiciramo u dobrog čoveka i pripisujemo ga njemu kao osobinu, kao
vrednost.....