Blogovi

Simke
- SVI TRENUCI PROVEDENI SA TOBOM -
4. Februar 2015. 22:23 napisao/la Simke
Da mi daju mrežu za hvatanje vremena, skupio bih samo one trenutke provedene sa tobom. Sve drugo ostalo bi po strani, zaboravljeno i čuvano za neki drugi film, a u ovom našem, najvažnijem, bilo bi mesta samo za nas dvoje.

Ti bi igrala sve uloge, i one najbolje, i one najgore, kao što si ih igrala u mom životu, navlačeći uvek nove kostime…

Trajao bi onoliko koliko smo trajali i mi, ne bih izostavio ništa, ni jednu jedinu sliku, ni jedan jedini trenutak. Počeo bi tvojim mahanjem sa terase i spuštanjem niz stepenice, tvojom kosom u velikom kadru, onda tvojim usnama i osmehom, i na kraju odlaskom niz reku, daleko.

Ti lagana i nedostižna, laka kao obećanje, a nedostižna kao život proveden sa tobom…

A ja kao nemirno more kome ne znam ni ime, kao nedosanjani san po kome smo plovili zajedno…

Film bi bio samo nama razumljiv, sastavljen od naših pogleda, dodira i nežnosti. Niko ga ne bi pogledao osim nas dvoje. Prisetio bih se svega, svih naših tajni, milovanja, muzike, one tvoje smešne žute jakne i autobusa broj 83 koji je bio linija koja nas spaja i razdvaja, koji te donosio i odnosio, i na kraju ukrao jednom zauvek…

Prisetio bih se svega, posebno trenutka kada sam te prvi put poželeo, a ti se nasmejala i rekla mi da sam lud. Posebno one noći kada je sve stalo i kada smo disali kao jedno.

I sledeće, i sledeće, sećaš se...

Ali da ne nabrajam, znaš već na šta mislim …

Proći će godine, hoće, to je ono čega se najviše plašim. Poverovaćeš nekome, ubedićete u ono što ja nisam uspeo, i pretvorićete u nešto što ti nisi, niti si ikada bila. Dobićeš prsten, kumove, decu, novu familiju i novu tvrđavu koja će nemilosrdno da stoji između nas dvoje.

Proći će mladost, kao što su prošle sve one mladosti pre ove naše…

Proćićemo i mi, ovakvi, ludi i zaigrani, dobićemo neka nova lica, neke nove uloge mnogo teže od ovih današnjih…

A proćićemo i nas dvoje, tada, jedno pored drugog, već strani i daleki, možda poraženi i umoreni, sigurno drugačiji, obećani drugima, verni i neverni, bez onog sjaja i snage da promenimo bilo šta.

Poželeću te i tada, kao što te želim i sada, ali to više neće biti ista želja.

Kao što ni ti, tada, nećeš biti ista žena?!

Ovu današnju želju ništa ne može da ugasi, ni vreme ni ljudi koji stoje između nas a tadašnju sumnjam da ćeš moći da zapališ tek tako…

I večeras bih da te raznežim, k’o nekad, da privučem uz nas sve one dobre snove. Da te mazim i šapućem sve ono što ne sme da se kaže naglas pred drugima…

Fali mi sve naše, priznajem, posebno ona lakoća dok smo zajedno.

Fali mi sve tvoje, i ono banalno, najbanalnije, ono čega ni sama nisi svesna a najviše onaj neodoljivi osećaj kada znamo da zagrljeni možemo da osvojimo čitav svet.

Najteže mi je da pišem o tebi, bez tebe, kada sam kao brod bez luke i obale koji se trudi da bude svuda a nije nigde. Saplićem se od sopstvenih reči koje mi se otimaju i pokušavaju sve vreme da ti kažu samo jedno…

Koliko te …

Staću ovde sa željom da moj udaljeni glas dođe do tebe. Da ponovo povuče suzu, sećanje, ili bar da izmami osmeh…
Volim kada usnama miluješ moje reči, volim slike koje budim u tebi, volim trenutno za oboje i mislim da nije pristojno voleti nekoga toliko…

I na kraju, da mi daju mrežu za hvatanje vremena, sastavio bih sve ono što ima veze sa tobom, sve ono što si bila, sve tvoje zaboravljene sitnice, sve tvoje ulice i sećanja, sve tvoje reči i sva tvoja lutanja koja si mi naglas govorila…

I u svemu tome tražio bih način da dođem do tebe, i bojim se da ga ni tada ne bih našao.

Jer me ne želiš, niti si me ikada želela onako kako žena želi muškarca…

Jer me ne voliš, niti si me ikada volela onako kako sam ja voleo tebe…

Onako do kraja, kao u ovom tekstu…

Onako do kraja, kao u ovom životu…


Autor: Stefan Simić
Deyan Crni
BLOG YOUTUBE-A
24. Septembar 2012. 17:25 napisao/la Deyan Crni