Blogovi

Simke
- SVI TRENUCI PROVEDENI SA TOBOM -
4. Februar 2015. 22:23 napisao/la Simke
Da mi daju mrežu za hvatanje vremena, skupio bih samo one trenutke provedene sa tobom. Sve drugo ostalo bi po strani, zaboravljeno i čuvano za neki drugi film, a u ovom našem, najvažnijem, bilo bi mesta samo za nas dvoje.

Ti bi igrala sve uloge, i one najbolje, i one najgore, kao što si ih igrala u mom životu, navlačeći uvek nove kostime…

Trajao bi onoliko koliko smo trajali i mi, ne bih izostavio ništa, ni jednu jedinu sliku, ni jedan jedini trenutak. Počeo bi tvojim mahanjem sa terase i spuštanjem niz stepenice, tvojom kosom u velikom kadru, onda tvojim usnama i osmehom, i na kraju odlaskom niz reku, daleko.

Ti lagana i nedostižna, laka kao obećanje, a nedostižna kao život proveden sa tobom…

A ja kao nemirno more kome ne znam ni ime, kao nedosanjani san po kome smo plovili zajedno…

Film bi bio samo nama razumljiv, sastavljen od naših pogleda, dodira i nežnosti. Niko ga ne bi pogledao osim nas dvoje. Prisetio bih se svega, svih naših tajni, milovanja, muzike, one tvoje smešne žute jakne i autobusa broj 83 koji je bio linija koja nas spaja i razdvaja, koji te donosio i odnosio, i na kraju ukrao jednom zauvek…

Prisetio bih se svega, posebno trenutka kada sam te prvi put poželeo, a ti se nasmejala i rekla mi da sam lud. Posebno one noći kada je sve stalo i kada smo disali kao jedno.

I sledeće, i sledeće, sećaš se...

Ali da ne nabrajam, znaš već na šta mislim …

Proći će godine, hoće, to je ono čega se najviše plašim. Poverovaćeš nekome, ubedićete u ono što ja nisam uspeo, i pretvorićete u nešto što ti nisi, niti si ikada bila. Dobićeš prsten, kumove, decu, novu familiju i novu tvrđavu koja će nemilosrdno da stoji između nas dvoje.

Proći će mladost, kao što su prošle sve one mladosti pre ove naše…

Proćićemo i mi, ovakvi, ludi i zaigrani, dobićemo neka nova lica, neke nove uloge mnogo teže od ovih današnjih…

A proćićemo i nas dvoje, tada, jedno pored drugog, već strani i daleki, možda poraženi i umoreni, sigurno drugačiji, obećani drugima, verni i neverni, bez onog sjaja i snage da promenimo bilo šta.

Poželeću te i tada, kao što te želim i sada, ali to više neće biti ista želja.

Kao što ni ti, tada, nećeš biti ista žena?!

Ovu današnju želju ništa ne može da ugasi, ni vreme ni ljudi koji stoje između nas a tadašnju sumnjam da ćeš moći da zapališ tek tako…

I večeras bih da te raznežim, k’o nekad, da privučem uz nas sve one dobre snove. Da te mazim i šapućem sve ono što ne sme da se kaže naglas pred drugima…

Fali mi sve naše, priznajem, posebno ona lakoća dok smo zajedno.

Fali mi sve tvoje, i ono banalno, najbanalnije, ono čega ni sama nisi svesna a najviše onaj neodoljivi osećaj kada znamo da zagrljeni možemo da osvojimo čitav svet.

Najteže mi je da pišem o tebi, bez tebe, kada sam kao brod bez luke i obale koji se trudi da bude svuda a nije nigde. Saplićem se od sopstvenih reči koje mi se otimaju i pokušavaju sve vreme da ti kažu samo jedno…

Koliko te …

Staću ovde sa željom da moj udaljeni glas dođe do tebe. Da ponovo povuče suzu, sećanje, ili bar da izmami osmeh…
Volim kada usnama miluješ moje reči, volim slike koje budim u tebi, volim trenutno za oboje i mislim da nije pristojno voleti nekoga toliko…

I na kraju, da mi daju mrežu za hvatanje vremena, sastavio bih sve ono što ima veze sa tobom, sve ono što si bila, sve tvoje zaboravljene sitnice, sve tvoje ulice i sećanja, sve tvoje reči i sva tvoja lutanja koja si mi naglas govorila…

I u svemu tome tražio bih način da dođem do tebe, i bojim se da ga ni tada ne bih našao.

Jer me ne želiš, niti si me ikada želela onako kako žena želi muškarca…

Jer me ne voliš, niti si me ikada volela onako kako sam ja voleo tebe…

Onako do kraja, kao u ovom tekstu…

Onako do kraja, kao u ovom životu…


Autor: Stefan Simić
Pahuljica
Nedostajes mi
12. Jun 2013. 13:49 napisao/la Pahuljica
Koliko nismo razgovarali, više se i ne sjećam. Dane sam prestao brojati.
Ionako su sve naše rečenice i fraze već postale ofucane, riječi su se istrošile i više nemamo o čemu govoriti.
Predali smo se. Izgubili smo ljubav, i pr
epustili se onim osjećajima što ih ponosom zovu.
Ali ipak, bili smo stvarni.
Dvoje ljudi koji su bezuslovno pružali ljubav jedno drugom, ne tražeći ništa zauzvrat.
Imali smo se dovoljno, a možda i previše. I prekratko.
Bilo bi bolje da smo se imali malo, ali dugo.
Meni bi to više odgovaralo, jer ja i danas jutrom kad se budim očekujem tvoju poruku, ali nema je.
Ja i danas (iako to ne bih nikome priznao čak ni kad bi mi nokte čupali), poželim te nazvati da ti ispričam nesto smiješno što mi se desilo.
Ja i danas (mada to nikad ne bih priznao čak ni kad bi mi zube klještima vadili), premotavam u glavi sve naše razgovore i izlaske, pa tek onda, kada nikog nema, kad sam sam, sebi priznam da si ti jedino što mi je u životu vrijedilo.
Tek ponekad sebi priznam da si mi ti jedina spona sa životom, da drukčije ne znam i ne umijem.
Kako god, nakon svega što je bilo, moram ti zbog sebe reći 'zbogom'.
Mene je već sve ovo umorilo.
Dalje više nemam šta da ti kažem, napišem ili dodam na sve ovo,
osim da tebe nikad neću preboljeti, jednostavno ću te preživjeti.
Nekad..
I možda između nas stvari više neće biti kao što su bile.
Možda nikad više ne budem onako nasmijan kao što sam bio, i možda nikad ne uspijemo onaj naš juni ponoviti, ali znam: gdje god da odem, šta god da se desi, uvijek će ostati one slike nas nasmijanih, ma gdje
budemo bili za nekoliko godina.
A to je, kako ja volim reći, ništa i sve.
I ništa mi više osim toga ne treba
Deyan Crni
BLOG YOUTUBE-A
24. Septembar 2012. 17:25 napisao/la Deyan Crni
Nikola
Vicevi o Srebrenici
1. Jul 2012. 11:40 napisao/la Nikola
Vicevi o Srebrenici su opet u modi jer je nasilje u modi. Jesu neukusni ali se prepričavaju i čitaju. Ko nije sa balkana jednostavno se ne može od srca nasmejati. Nemam ništa protiv nikog jer sam bio mali kada su ta sranja počela ali ako su bosanci, plavuše i policajci glupi, crnogorci lenji, zašto onda Srebrenjaci ako se tako zovu ne bi bili morbidni?! Smiley (6)
Tagovi: Vic, Srebrenica, srce, Balkan