Blogovi

Haruno Sakura
Imam osećaj kao da mi je 22. postao bitan datum, a april najlepši mesec. Nije to baš pametno. Povezivati određeni broj kojeg ima u svakom mesecu sa nekim doživljajima i događajima. Posebno kada su u pitanju oni koji nas bole. Čini mi se da je moja psiha moj najveći neprijatelj. Najviše od svega voli da mi prezentuje prošlost i trudi se da bude detaljna.
Pokušavam ja da izvučem najlepše iz ovog datuma. Danas je bilo divno vreme napolju, a sećam se da je bilo i tad. Razlika je da je ovaj april sunčan i topao, kao ti nekad, onaj je bio prilično hladan i prekriven poluotopljenim snegom, kao ti sad. Mislim da taj sneg još uvek nosim sa sobom uz tu neku malu dozu sunčane vedrine.
A kiša? Pa u ovoj priči je nema baš, ali mogla bih da postavim jedno pitanje za kraj. You didn't mean to make me cry?



*sun
It might be joke
3. April 2019. 22:48 napisao/la *sun
-"Najviše je voleo žene i kafane"

Sava, umro prvog aprila, na dan šaljivdžija, možda zbog toga niko od njegovih bližnjih još uvek ne veruje da ga nema. Bio je muška verzija svoje sestre, ljudi koji bi ih prvi put videli mislili bi da su blizanci. Imali su iste oči, a i nos koji su nasledili od oca kako kažu.

Kao mladić bio je energičan, sa mnogo planova, snova. Jedino je on želeo da nastavi da se školuje, dok brata i sestru to nije zanimalo, bio je intaligentan, pronicljiv za razliku od ljudi iz sredine u kojoj je živeo, često je bio neshvaćen. Što se rezultiralo pokušajem samoubistva, krvavim tepihom na sred dnevne sobe i makazama na istom. U toj široj familiji svi su nasledili živčanost, kažu da je to počelo od nekog čukun dede, i nasleđivalo se sa generacije na generaciju kao neko prokletstvo. Najviše je voleo žene i kafane, ali bila je jedna koju nikad ni zbog koje druge ne bi ostavio, njegova venčana žena koja mu je podarila sina, nije je ostavio zbog petnaest godina mlađe žene koja mu je rodila sina iz afere koju je imao sa njom, iako mu je ona davala izbor. Nije želeo iz poštovanja prema njegovoj ženi i sinu, ni da upozna to dete, a nije ni to dete htelo njega da upozna kako kažu, doduše uvek je imao izvor koji mu je pružao informacije o tom sinu, najviše ga je pogodilo kada je čuo da je dobio unuče, nije znao da li da se raduje ili da tuguje, ni radost ni tugu nije želeo ispred svoje venčane žene da otkriva, mislio je da bi ih to oboje dokusurilo jer od svog zajedničkog sina unuče nisu dobili. Nije imao dobar odnos sa sinom, bilo je tu dosta ćutanja, i Savine patnje za sinom. Često je govorio da nema elana za život, što zbog toga što su njegovi brat i sestra dobili unučad, gledao bi tu decu sa suzama u očima i govorio kako je on njima takođe deda. Posle pokušaja samoubistva, dobio je lekove, za depresiju, kasnije i zbog ostalih boljki koje je sa godinama skupio, njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo kada je lekove počeo da intenzivno kombinuje sa alkoholom.
Alkohol je od dve do tri čašice dnevno poroka, prelazio lagano do nekoliko čašica umiravanja podsvesti i na kraju prešao u mnogo veću količinu dnevno bežanja od stvarnosti.


Sava, umro na dan šaljivdžija prvog aprila, sa tugom u srcu za svojim sinom.
Haruno Sakura
Tamo gde sunce zalazi
22. Mart 2019. 23:15 napisao/la Haruno Sakura
Ti i ja smo postali snopovi vlakana neodređenog smera. U mojim očima.
Nikada se više nećemo sresti. Nećemo se nikada voleti. Meni će to nedostajati. Ideja o našoj ljubavi, sve ono što smo mogli imati, a ja sam žrtvovala. Zbog?
Strah. Primarna emocija koja nije naučena. Urođena, genetski programirana reakcija na preteći ili bolan podražaj. Zar nije zanimljivo koliko ta emocija utiče na nas.
Ljubav nikad nije bila nešto u čemu se snalazim. Ne znam kad, ni da li je osećam. Možda je to nešto što usput nisam naučila, kamoli namerno istražila. Zašto bih kada samo na pomen iste, ja osećam strah. Jer strah je moja prva primarna emocija. Nju najbolje poznajem. Sa njom sam provela najviše vremena. Družeći se i svađajući.
Gledam ljude na ulici zajedno i pitam se da li se oni vole i da li znaju šta je ljubav? Kako znaju? Boje li se?
Iskreno mislim da nikad nisam pridavala veliki značaj ljubavi. Sad kad gledam te ljubavne veze razmišljam da li je ljudima to stvarno toliko bitno.
Onda se setim tebe. Mislim, da li je moja ljubav izgrađen dom sa tobom? U mojoj glavi, naravno. Ne znam, rekoh, ne snalazim se. Volela bih da mogu znati kako se ti osećaš. Volela bih osetiti. Prvi put stvarno želim svet videti tuđim očima. Tvojim.
Ovako znam, sama gledam tamo gde sunce zalazi i pitam se želiš li taj pogled ikad sa mnom podeliti?



*sun
it happend
22. Mart 2019. 03:00 napisao/la *sun
Promenila sam se.

Neću upotrebiti kliše; ''Prelepi preobražaj leptira iz gusenice''

Pre je ličilo na sazrevanje punoglavca u žabu. Možda odvratno zvuči, jeste.

Ne trčkaram za onima koji mi bacaju slatkiše dok hodaju ponosno, našla sam način da se izborim sa porivom za slatkišima, ne skupljam ih više sa zemlje, sada stoje gde bi trebalo, u ukrašenim činijicama ili teglicama. Nisam više mala.

Više ne vučem ljude za rukav za malo pažnje, jer, više nisam mala. Našla sam način da se izborim i sa tim, ruke sam sebi amputirala da ne bih dosegla za nečijim komadom odeće. Ipak,
kao što rekoh, nisam više mala.

Više ne otkrivam sve o sebi, ne ostavljam sebe ranjivu na milost i nemilost šakala, našla sam način da se izborim i sa tim, spržila sam sebi jezik.

Ne ostavljam više cipelu u begu, ne želim biti nađena.

Čudovište se ne menja, nekada se preruši, nisam više mala da popravljam lutke bez duše.

Biće koje nema srce, treba ostati tako, ne cepam parče svog da bih napravila nekom drugom.

Čovek bi uvek naudio onom drugom, kanibalizam nije stran, svako gleda svoju korist.

Ako je neko u živom pesku, i uvuče te u njega, budi sebičan, kad ti pruže ruku spasa, i kad izađeš, pusti onog drugog da nestane u njemu.

Jezična gangrena ne može da se leči, jedino da se iseče, tegle gangrenoznih jezika sam skupila tokom godina, ali više ih ja ne sečem. Od pravdanja se dobija samo glavobolja, i povređeno dostojanstvo, želim da ga sačuvam.

Neko ko ti otežava preživljavanje drugog dana, tokom apokalipse, trebaš ga se samo rešiti.
Teret koji ti nije potreban, baciš ga u najbližu kantu za đubre.

Ako se neko igra sa tobom, nadmudri ga u njegovoj igri, i na kraju mu pokaži rezultete.

Ako ti život da meleme, redovno ih maži na rane, inače neće proći.

Koliko god ružna tvoja prošlost bila, postoji legalni diler koji će te snabdevati.


Thank you for you attention. I'm done. Smiley1
SvemirPutnik
A n a E l i z a b e t a
14. Mart 2019. 09:18 napisao/la SvemirPutnik u Poezija
Tko si Ti!?
Ana Specifična!
I što to znači?
Težinu Svemira!
Uronjenu …u Želje?
U nade i snove!
I još više!
Hm?
Osjećaje!
Išta još?
Bezgraničnu Ljubav!
Nije malo…
Ha! Ha! Ha!
Ozbiljno mislim!
Sada se ja šalim!
Ne vjeruješ mi?
Nisam to rekla!
I ja znam voljeti!
Možda…
Od ljubavi se živi!
Ti to filozofiraš!
Ja sam Filozof!
Znala sam…
I još više?
Može li …!?
Ja sam Svemir!
Znači, onda smo Jedno!

Posljednji Pozdrav, Ančice,Dušo Moja...

Svemir Putnik
Prikazano od 21 do 25 od ukupno 76175