Blogovi

Haruno Sakura
What's a soulmate?
9. Oktobar 2019. 21:28 napisao/la Haruno Sakura


Ne znam za tebe, ali ja zaista verujem da je na ovom svetu sve nekako povezano. Sve ima svoje mesto i svoje vreme. Tako ja svaki put povezujem šta si rekao, kad i kako si rekao i ti to znaš. Onda kreneš da koristiš to. Protiv mene. U svoju korist. Što je klasična manipulacija. Kada vidiš da uspevaš, osećaš se superiorno i to ti daje osećaj zadovoljstva. Misliš da si pametan i da me praviš budalom, a ja te gledam i čekam. Verujem da ćeš prestati, da ćeš na pola igre stati i napraviti nešto bolje. Čak je i odlazak bolji od ovoga. Verujem da ćeš se setiti nečega. Čega? Možda da postoji bar neki mali razlog zbog kojeg sam deo tvog života. Bila. Još uvek sam? Ne znam. Mnogo puta sam rekla da je dosta. Jeste, ali.. Postoji to "ali" koje me uvek vrati korak unazad. Setim se da postoji razlog i druga prilika. Mada ti si imao, koliko već, drugih prilika? Uvek fali još jedna, zar ne? Još jedna prilika da zabrljamo. Znaš kako kažu da postoji srodna duša. Veruješ li u to? Ja da. Mnogi misle da, kako postoje različite ljubavi, postoje i drugačije vrste srodne duše koje osoba može da ima. Čak i više njih. Meni si to, u ovom životu, a verovatno i u svakom prethodnom, bio ti. Jesi li? Može li neko tako nemaran sa mnom biti tako važan dio mog života? Zar ne bi trebao da mi bude podrška i inspiracija, neko ko mi je sličan i jednak, a umesto toga je previše dobar za mene i ne zaslužujem ga? Šta da radim ja sa svim ovim u glavi? Ne odustajem od stvari koje su mi bitne, za koje mislim da su bitne. Da li bih trebala odustati od tebe? Pa zavisi od mnogo toga. Većinu sam izmislila, kako bih imala dobre izgovore koje ću sebi govoriti umesto tebe. Kreativna sam. Samodestruktivna. Možda si samo nešto najbliže srodnoj duši što sam srela ili potpuna suprotnost. Nema sredine.
Proći će, svi kažu. Istina je, mnogo stvari prođe, ali ja se plašim. Plašim se da sam zaglavila na tom mestu i u tom vremenu kad je sve imalo smisla i da ne vidim ruševinu oko sebe koju vide svi, pa i ti.

Dragan...
pesma
3. Oktobar 2019. 11:00 napisao/la Dragan...
PESMA


KAO LIST SUVI REKOM PUTUJEM,
TRAŽIM TE U SVIM GRADOVIMA,
PORED PUTA, U GUSTOJ ŠUMI,
NEDOSTAJEŠ MI...

LUDIM KAD POMISLIM NA TEBE,
KAKO SI ME SAMO VOLELA,
TRENUTAK TIŠINE PRIČA ISTINU,
ZALJUBIO SAM SE U TVOJE OČI.

PONAVLJAM TI IME,
MUZIKOM TE DOZIVAM,
ODZVANJA KAO EHO MOJ GLAS,
MISLIŠ LI PONEKAD NA NAS.

ŠTA SE TO DOGODILO ONE NOĆI,
KAKO SI MI RUKOM PIPNULA SRCE,
BESKRAJ JE SIJAO PRED NAMA,
MESEC JE BIO MEK KAO KAŠMIR.

U DALJINI ČULI SU SE JELENI,
VETAR JE SVIRAO SONATU,
MOJA KOŠULJA BELA, RASKOPČANA,
UKUS LJUBAVI U VAZDUHU.

SAMO JEDAN DODIR TVOJIH USANA,
PROMENIO JE CEO MOJ SVET,
NE ŽALIM NI TREN ŠTO SAD BOLI,
TRENUTAK U KOJEM SAM OŽIVEO.

NEMAM STRAHA,
NAVIKAVAM SE DA TE NEMA,
DA ĆEŠ JEDNOM DOLETETI,
KAO LABUDOVI U PROLEĆE.

ČOVEK MOŽE DA ŽIVI OD TRENA,
FRAGMENATA PROŠLOSTI,
TI SI UVEK PORED MENE,
A JA LETIM, LETIM, U PESMAMA...
Dragan...
jesenja čežnja
3. Oktobar 2019. 10:49 napisao/la Dragan...
JESEN

U DALJINU GLEDAM,PADAJU JABUKE ZRELE,ĆUTIM,
LIŠĆE UVELO LELUJA, STIŽE JESEN ŽUTA, SLUTIM,
VREME KIŠA, NEJASNIH OBRISA, TAMNIH NOĆI,
KRV U VENAMA ŠAPUĆE, NOVA LJUBAV ĆE DOĆI.

PROŠLO JE LETO,TAD SE UZ SUNCE UVEK ZALJUBIM,
UZ PESME SLAVUJA I MORSKE TALASE, JA LUDO LJUBIM,
OTKUD DA LJUBAV KASNI OVOLIKO,BIO SAM SAM,
DA LI ĆU ZNATI UZ OLOVNO NEBO LJUBAV DA DAM.

ORANICE PRAZNE, POKUPIŠE LJUDI ZLATNI PLOD,
NEMAM NIKOGA, POUMIRA SAV MOJ RODJENI ROD,
KO ĆE SE RADOVATI UZ PESMU DOČEKATI NOVU DRAGU,
KOJA ĆE MI OSLONAC BITI I VRATITI MUŠKU SNAGU.

DODJI MOJ CVETE,LIVADO, ŠUMO, ČEKAM TE SVAKOG JUTRA,
TUŽAN SAM KAD SUNCE OBRNE KRUG I ČEKAM SUTRA,
TU SI, OSEĆAM TE U VAZDUHU,U ZADNJOJ LASTI ŠTO NA JUG ŽURI,
DOM MI JE PRAZAN, ŽENSKA DUŠA FALI, MOLIM TE POŽURI !
Haruno Sakura




Ne znam da li mi je teže nešto početi ili završiti. Sve su stvari u životu nekako kao rođenje i smrt. Kada se dete rodi ono plače jer po prvi put udiše vazduh, pluća mu se pune kisikom, proširuju se i to boli. Smrt? Pa to neću ni da komentarišem. Jeste li znali da je najbolnija i najgora smrt izazvana gušenjem? Mada u suštini sve je to strašno. Šta bi drugo i mogli pročitati na mojim blogovima. Samo neka tuga i očaj. Zamislite tek kako je u mojoj glavi. Ili bolje nemojte.
Jeste li znali da mravi poseduju inteligenciju? Da ratuju? Čak vode zarobljenike nazad u svoje leglo. Nemam pojma zašto ovo pišem, valjda jer mi je interesantno. Uostalom ovo je moj blog mogu napisati sve što želim. Ko sam ja uopšte i zašto pišem ove blogove? Pa ja sam samo jedan ego i još nekoliko ličnosti koje se bore da vladaju. Sve te ličnosti pokušavaju upravljati mojim egom ili ga zameniti? Odlično, sad ću i o ovome da razmišljam i istražujem.
Pre toga volela bih da prokomentarišem priču "The Egg". Jako dobra teorija, definitivno nešto što bi se meni svidelo. Svi mi toliko drugačiji, a opet svi prolazimo kroz sva ta iskustva. Najbolje od svega je da sve što uradimo, radimo zapravo sebi. Što je donekle nešto i što nas uče. Bar znam da mene jesu. Čini mi se da sam to čak videla u nekom filmu. Tu je čovek govorio da pre nego nekome nešto napravi prvo sebe stavi na njegovo mesto i razmisli da li treba nešto uraditi. To je prilično teško jer postoji toliko ljudi sa kojima niste kompatibilni i čiji način razmišljanja ne razumete. Posebno kada neka osoba radi vama nešto što vi mislite da ne bi mogli pa to razumete još manje. Mada uvek možete pokušati naći neko objašnjenje ili što bi rekli, izgovor. U ovoj priči najviše mi se sviđa ideja koja govori o tome da sam fetus koji treba postati bog. Naravno i ideja o tome da si, povredivši mene, svaki put povredio sebe. Takođe, o onome da su sve religije donekle u pravu. Kako bi jedan moj drugar rekao on se drži jedne religije i veruje u nju jer se plaši da će "skrenuti s puta" ako sazna neke nove stvari. Zapravo to i jeste posledica neznanja, vera. Jednostavno praćenje pravila jer prosto veruješ u njih.
Setila sam se šta sam htela reći, jedan mrav poseduje inteligenciju, a ti ne.

SvemirPutnik
G l u p o s t
29. Avgust 2019. 17:35 napisao/la SvemirPutnik
Neki dan, čuo sam već, toliko otrcanu misao
Da se čovjek na nju kao, i na sličnu nasmije
O gluposti; iako ima jasnu i potpunu smisao
Shvati li šalu, ima li pravo da se o njoj smije?

Od svih zloća, gluposti su neprijatelj opasniji
Reče mi moja prijateljica i ozbiljno me gleda
Zašto se smiješ zar ti taj pojam nije najjasniji
Pošalica jeste ako nekome na prečac izgleda!

Zlo ćemo raskrinkati treba; silom ga spriječiti
No, protiv svakoje gluposti smo, bespomoćni
S njome treba, i više opreza, put će ti priječiti
Istina ju neće razuvjeriti, osjećajni niti moćni!

Ne smiješ pripisivati zloći onome što se može
Odgovarajućim pojmovima glupošću objasniti
Jer se glupi, učenjem citata, tuđih misli množe
Pa ćemo njih kao bića nesamostalna pojasniti!

Onda kako ćeš tumačiti, kada se glupan stvara
Već sam rekla, glupost nije manjak našeg uma
Ljudskost je u pitanju! Prilika čovjeka pretvara
U određenom trenu kad gubi trunčicu razuma!

Osobe u grupi češće jesu glupe razvojem moći
I manipulacije koja glupost drugih ljudi izaziva
Samo svojim oslobađanjem možeš sebi pomoći
Kada se samostalnost, razboritost naša zaziva!

Svemir Putnik
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76176