Blogovi

minja75
Idemo andjele.....
18. Jul 2018. 09:58 napisao/la minja75
Da mi je jednom da udjem ovde i da procitam jedan blog ,a da nije u pitanju patnja,razocarenja,tuga,tuga golema.Pa sta je sa Vama ljudima????Sta se desava???
Za sve usamljene ljude,tuzne i nesretne ljude podhitno promena nacina razmisljanja i nacina zivota.Podhitno!!!Evo volela bih da neko napise bar jedan blog u kojem cu uzivati dok ga budem citala,a da nisu neke patnje,sadomazohisticke i sadisticke glamurije,suplja pricanja bez pokrica,da nisu kopije jednih drugih u razmisljanjima i ponasanjima,,,,Jao pa ovaj divni dar od Boga zivite i cenite mnogo.A to je da ste danas zivi,zdravi,to je Vas zivot!!!!

*sun
Bio je osoba u svetu bezličja. Davno pogubivši konce onoga šta je on, šta je bio i šta bi trebao da bude. Prislanjao je maske na lice po potrebi, obično za nečiste radnje. A rukavice je stavljao samo kada je čupao srca. Pravi princ obmane. Lako je mogao da promeni svoje, tvoje i tuđe mišljenje, bio je poput crva sumnje, kreštavog petla u uhu, đavola na ramenu. Čovek za koga je "biti od reči" samo reč. Njegove reči parale su dušu ljudi kao otrov zmije organizam, a um sklapale kao rubikovu kocku, sve radi bežanja od sopstvene praznine, praznina koja je jela sopstvenu prazninu.
Njegove laži su bile i sitne i krupne, jer uvek se vodio ciljem koji opravdava sredstvo.
Kao pravi predator vrebao je slabije, povređene i same. Hteo je da vidi patnju, pre nego što dokrajči plen. Med mu je tekao sa usana, a glasne žice umele su da otpevaju pesmu koju želiš da čuješ. Pravi princ obmane. Polako bi se približavao, sa oklopom na sebi upadao je direktno u otvorene grudi ljudi.
Bilo mu je zabavno ubadati igle u oči drugih ljudi, bilo mu je zabavno koprcanje plena u čeljuštima. Bilo mu je zabavno čupanje cveća sa polja nečijih srca.
On nije video ljude kao figure raznolikih boja već kao mrlje na hartiji papira koju je gužvao.
On je čovek koji nije naučio da bude srećan. Čovek koji ne zna šta je sreća.
Haruno Sakura
Sanšajn
21. Jun 2018. 23:00 napisao/la Haruno Sakura
This blog is password protected.
Enter Password:
valerija
Trenutka ja se sjećam
5. Jun 2018. 22:57 napisao/la valerija
Trenutka ja se sjećam


Šetam dugim, mermerom popločanim kejom tek uz obalu Neve. Osluškujem krik galeba koji se meša sa tihom muzikom Čajkovskog koja dopire sa obližnjeg zvučnika, dok se gotovo bešumno otvaraju mostova. Započinje labudov ples belih noći Sankt Peterburga.
Negde duboko u meni odzvanja glas velikana pa kao u transu šapćem

Trenutka ja se sjećam

Trenutka ja se sjecam sjajna,
kada preda mnom se ti pojavi
ko prividjenje, kao tajna,
i ko ljepote genij pravi.

Kad tuga sve mi skrha nade,
a kinjile me strepnje taste,
tvoj njezni glas mi pjevat stade
i lik tvoj sanjah na dnu maste.

No, doba minu.Vihor njezni
rasprsio mi sne i stravu.
I predadoh ja glas tvoj njezni
i lik nebeski zaboravu.

Polako su se vukli dani
u zabiti, u zatocenju,
bez zanosa, bez suza ranih,
bez nadahnuca, nalik mrenju.

Al stize dusi probudjenje.
I opet mi se ti pojavi
ko nenadano prividjenje
i ko ljepote genij pravi.

I kucat stade srce vruce,
nov zivot u njem maha uze.
I opet plamti nadahnuce,
i ljubav sja, i teku suze.

Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
‘Moja je krv moj put do tebe’

Aleksandar Sergejevič Puškin

I svaku reč, svaki stih tek ovde osećam svom silinom dok se u meni rasčlanjuje ludilo samoubilačke, krvnički nemilosrdne brutalne ljubavi koju nisi izdržao.
A opet, čisto radi utehe pomislim, samo se setih tog trenutka koji je odavno prošao, a ja sam i dalje tu na mestu kojim su velikani šetali i koji su po svoj prilici u belini noći nemogavši da pronadju svoje zvezde utapali tugu gledajući horizont rumen od sunca znaju da će za koji minut iznova izroniti kupajući ih svetlošću. Čarolija koja se doživi tada isto tako je samo trenutak koga se večeras sećam. A bele noći njih ipak treba doživeti.
Možda je ovo impresija ili samo sećanje ali je u svakom slučaju bio nesvakidašnji doživljaj.
Iz dnevnika pod naslovom Sankt Peterbug i u njemu ja.
Valerija
valerija
O ŽELJAMA I KOJEČEMU
22. Maj 2018. 19:40 napisao/la valerija
O ŽELJAMA I KOJEČEMU

U današnje vreme nekako stalno vidjam natpise kakve su ti misli tkav ti je život, ili pazi šta želiš neke želje se ipak ostvare... ima ih još o joj koliko i nekako mi se čini da je, s tim u vezi, nekako sve predimenzionirano. Naime želim da kažem da nije sve u tome šta mislimo, želimo ili priželjkujemo kao ni to kojim intenzitetom se meri jačina želja. Stvari tu ipak stoje malo drugačije. Doduše moja profesija nema nikakve veze sa željama ali prosto mi se čini da postoji nešto što se recimo zove iskustvo, a to opet znači da sam na temelju proživljenog, izvukla zaključak. Recimo, u detinjstvu sam silno želela da postanem nešto izmedju pevača i plesača gledajući Kabare. E sad što se tiše konstitucije, dikcije i scenskog pokreta to bi bilo i izvodljivo, ali šta uraditi sa glasom koji niko ni u okviru horskog pevanja nije želeo u svojim redovima. Dakle džabe meni jake želje kada je C dur nedostižan. U suštini moramo biti svesni vlastitih mogućnosti i želeti ono što možemo i dosegnuti. Ko ume da menja oktave neka slobodno želi svoju pesmu koja će ga proslaviti, ali šat fali matematičarima, biolozima, žurnalistima, krojačima, frizerima. Dakle sve je tu i sve je želja u pitanju su nijanse koje će nam omogućiti da svoje želje proživimo ili bezbolno samo odsanjamo. A i to nije tako loše jer ponekad su snovi čarobno lepi, daju motiv i snagu za dalje.

O željamo i koječemu

Valerija
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76198