Blogovi

chater
BLIZANCI
13. Novembar 2018. 11:21 napisao/la chater
Blizanci u maternici razgovaraju:
– Veruješ li u život posle rođenja?
– Naravno, sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda smo ovde baš zato da se pripremimo na život posle rođenja.
– To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?
– Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.
– To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće trčati, i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti posle rođenja nema života.
– Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.
– Ali niko se nije vratio od tamo. Život se posle rođenja završava. Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.
– Pa ne znam baš tačno kako izgleda život posle rođenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu. Ona će zatim brinuti za nas.
– Mama?!? Ti veruješ u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?
– Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.
– Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.
– Da , moguće, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet. Znaš, uveren sam da život posle rođenja zapravo tek započinje …

I bi svetlo…


Preuzeto sa: http://novasvest.com/vesti?id=656&cat=0&v=zivot-po...
valerija
GDE SMO TO POGREŠILI
13. Novembar 2018. 09:02 napisao/la valerija
GDE SMO TO POGREŠILI

Ja sam ona sa četvrtog. Zaustavljam čitanje baš u trenutku kada su rodjaka sa drugor, njen dečko i moj bivši dečko upali u stan, naravno na četvrtom. Papir ostaje na st.205. baš u trenutku dok sam čitala kako je jevrejski rabin zbrisao u toalet na dnu zajedničke terase na prvom u Budimpeštansom kafiću, skrivajuči se od napadača koji ima očiglednu nameru da prema nalogu sa crnog interneta likvidira dotičnog. I sada ja, radoznala po prirodi, morah pauzirati u tom odsudnom času na stranici broj 205.nebil saslušala koja je to panika medju upravo pristiglima zavladala.
Hej, došla je neka žena sa prvog i pita zašto stavljamo katanac na tvoj podrum.
Pa dobro valjda ste joj rekli da ga sredjujemo, čistimo, ulepšavamo, šta god već valja reči u takvim prilikama.
Ma jesmo, nego ona pita zašto, njoj je baš taj podrum zgodan da na brzinu ostavi bicikl. Ma naravno da je zgodan, ali, kažemo mi, vlasnica takodje ima bicikl i želi tu da ga ostavlja na brzinu.
Neće da se menja, pripituje došljakinja sa prvog, i ko ste vi uopšte.
E tu kreće predstavljanje, moja rodjaka hrabro odgovara,
ja sam sa drugog,a ovaj je moj trenutni takodje sa drugog,
a ovaj ovde, pokazuje u pravcu mog bivšeg,
to je bivši one sa četvrtog, vlasnice podruma,nego ne rekoste nam odakle ste Vi?
Ja sam sa prvog i baš je bezveze što ta sa četvrtog neće da mi ustupi podrum jelte šta Vi bivši one sa četvrtog mislite o tome.
Ova sa četvrtog, e jbg pa ta je visoko, bar da joj je podrum na ruku.
Ostade jevrejski rabin u toaletu do sutra na 205. strani, dal prežive kopka ovu sa četvrtog, ali aj sad da nazdravimo odbrani teritorije.
Mračni ćoškovi videće se sutra, a u današnjem svetu postajemo mi sa prvog, trećeg, sedmog ili bivši,sadašnji i budući. Ljudi bez imena, više nismo ni komšije ni susedi. Samo smo broj sprata ili stana u kome živimo.
Verovatno zato i tragamo za identitetom. A moje bake zvale su se komšinince, susede, kume. Ne sećam se da su ikada izgovrile ONA sa trećeg ili bilo kog sprata. Generaciska razlika ili loša navika. Kako god bilo ostajemo unutar svojih zidina bez naročite želje da upitamo bar za ime vlasnika stana, podruma,nebitno, koji je tu tek do nas. Da li je to zato što bi nas mogao upoznati bolje, ili mi njega. Bojimo li se mi to njih ili sebe?

Iz dnevnika bez datuma Valerija
chater
DVE JABUKE
8. Novembar 2018. 11:59 napisao/la chater
Mala slatka devojčica držala je dve jabuke u rukama. Majka joj je prišla i sa osmehom je upitala:
“Dušo mala, možeš li mi dati jednu jabuku?”.
Devojčica je pogledala i onda je brzo zagrizla jednu jabuku, a zatim i drugu. Osmeh na majčinom licu kao da se smrzao, pokušala je da prikrije svoje razočarenje.
Pomislila je:
“Gde sam to pogrešila u vaspitanju svog deteta”.
Ćerka joj je prišla i pružila jednu od zagriženih jabuka i rekla : “Ova je najslađa”.
Bez obzira ko ste, i šta ste doživeli i ma koliko znanja da posedujete nikada na prečac nemojte donositi sud o nekome. Dajte privilegiju drugima da objasne. Jer često ono što vidite nije baš onako kako izgleda.

Preuzeto sa: https://duhoviti.com/motivacione-price/dve-jabuke-...
Srdjan Cuntic
misljenje
5. Novembar 2018. 20:10 napisao/la Srdjan Cuntic u Sve, Javne
zaista bih,voleo kada bi svi izneli svoja misljenja,u vezi s ovim.Napominjem,nije Mi namera da ikoga vredjam.Voleo bih,cuti misljenja,o...problemu,musko-zenskih odnosa.Naime...navescu nekoliko primera:zabavljaju se,po nekoliko godina(sto Ja uzasno prezirem).Danas se zenski rod retko odlucuje za brak.A,i kada se odluci...dozvole muskarcu da Im''napravi''dete,i posle...prva''veca''svadja...dolazi do razvoda.Devojke uzimaju decu,i vracaju se svojim mamama(bas tako i kazu)a,sve to rade,zbog alimentacije.Devojke koje imaju decu(a pri tom su razvedene)sve,pricaju istu pricu'':''svekrva je kriva''.Naprotiv,Ja smatram da,je to zbog cinjenice,sto...NJihove majke,odmah na''pocetku''daju Im''podrsku''u smislu:''vidi cerko ako mozes mozes ako ne slobodno se razvedi uzmi dete vrati se kuci duzan je da Ti placa alimentaciju''.
~Aurora~
NE BOJ SE...
2. Novembar 2018. 19:40 napisao/la ~Aurora~
Ne boj se mene...
iz moga oka
ne izlazi žaoka
ne boj se mene...
O rebra moja
košuta po koja
od srebra
dok sviće
se sapliće...
Ne boj se mene
na usnama mi se tišina
valja...
Od jezika čini
bogalja.
Nepomična u mraku
cvetove uzrasle
na stopalima
brojim,
laticu svaku
dahom stežem
sebe
sećanjem
režem...
Ne boj se mene.......


by Rora





Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76226