Blogovi

AlexaT88
Ruza vetrova
24. Septembar 2018. 23:33 napisao/la AlexaT88 u javne
Opalo lisce letelo je svuda po malo,
dok nije skoro svako opalo,ostalo samo po neko,
a vetar za to nije mario,dok je lisce u vis nosio.
Ona je cekala njega i sve to gledala i cudila se,
pa je skapirala zasto joj je to u kosi,dok misli na njega,
sve dok nije prisao covek sa mindjusom,kao olos neki,
da trazi nesto za pojesti,nije ni marila za njega,
vec je samo mislila na onoga koga ceka.Pop
U sebi stalno je mislila na debelu zenu sto joj rece,
bolje biti debela ,a lepa,nego ruzna,a punija, stalno joj se to vrtelo u glavu,dok ga je cekal na ruzi vetrova...Pop
Nastavice se...
valerija
Ponekad Sa Nekim Koga Volim
17. Septembar 2018. 12:56 napisao/la valerija
Lepota reči uvek me probode. Zaigra u meni ritam, istinitost, dubina koja se polako otkriva. Volim trenutke u kojima uživam potpuno sama. Kafa poezija i ja. Neprekidna nit koja se povremeno zapetlja, ali bez brige, umem da razvezujem zapetljano. I utonuće u savršeno. Volim slobodu, slobodan stil poezije koja jednostavno teče. Kao reka sa malim kaskadama, sa povremnim žuborom i vrtlozima. I tamo gde je poslednji stih u stvari počinje priča. Moja, tvoja, naša, vaša ili jednostavno ničija, samo eventualno moguća. Univerzalna u svim smerovima. Ovo je baš takvo jutro u kom Volt Vitamon briše snove i budi jedan novi dan. Ja sam uživala,nadam se da ćete i vi.
Ponekad Sa Nekim Koga Volim
Ponekad sa nekim koga volim,
ispunim se besom iz straha od neuzvraćene ljubavi,
ali onda pomislim da neuzvraćene ljubavi nema;
Ona se sigurno vraća na ovaj ili onaj način.
(Voleo sam jednu osobu žarko, a ljubav mi nije uzvraćena;
Ipak, iz toga pišem ove pesme).
kradljivica snova
Dupli nikovi
13. Septembar 2018. 07:32 napisao/la kradljivica snova
Bez šale, gledam i mislim o ovome već dugo.U čemu je štos? Najlakše je reći:"Ma, bolesnici". I ja mislim da ne treba nešto puno da se razmišlja o tome, ali ako je bolest, da joj nađemo bar etiologiju i patogenezu, lakše će neko, nekad naći i lijek. U pravu je i administracija - ko da proverava sve redom, teoretski je moguće, ali nije praktično. Zato ... pričajmo bar .
IgraZa svako raspoloženje po nick? Za svaku priliku? Iz zezanja, jer je neko tako vickaste prirode? Zbog žene/muža, dečka/devojke, ljubavnika? Ima sigurno još puno mogućih razloga, ali ima li neki koji ne osuđujete.
Drugarica je u pitanju i dobro joj stoji, a i ne krije jer prepoznatljivog je rukopisa, pa to može da prođe? Ili šta?
Gubite li ono povjerenje koje ste imali davno/skoro, dolazeći na forum i jeste li oprezniji u komunikaciji sa novim članovima jer možda samo liče, a možda jesu "stari" likovi - novi nick-ovi?
Na koji način vas ugrožavaju ti ljudi i ako se na njih ljutite , zašto se ljutite?
I da li još pije vodu ona priča o upoznavanju i sticanju ne samo mišljenja o nekom, nego i poverenja u lik, nick i djelo, pa makar to viđeno uživo bilo na net-u istovjetno svemu onome čemu se kod ostalih neznanih grozite?
Tihomir
Zagor Kolor Biblioteka 9 - Tragicni sporazum -- Ceo strip
Strip je prilagodjen za lagodno gledanje preko video snimka.
Originalni nazivi strip edicija sa istim sadrzajem:
1 Zagor Tragicni sporazum, Kolor Biblioteka 9
2 Zagor Nesretni sporazum, Extra Zagor 55
Zagor je stripski junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) koji je nastao 1961. godine u Italiji. Na prostorima bivše SFRJ prvi put se pojavio 1968. godine, u stripu pod naslovom „Nasilje u Darkvudu“. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkin Indijanaca znači „duh sa sekirom“. Pravo ime ovog strip heroja je Patrik Vajlding. Prvobitno, Zagoru je bilo nadenuto ime Ajaks, ali se Boneli predomislio kad je čuo da postoji deterdžent istog imena.
*sun
Šetnja do pakla
5. Septembar 2018. 06:19 napisao/la *sun
Lejla je bila naizgled obična devojka. Pored par pegica na nosu fizički je ništa nije izdvajalo iz mase. Kod kuće su je čekali neplaćeni računi iza vrata, i debela teta Kata, prodornog glasa ispred njih, vlasnica stana koja je čekala novac za unazad tromesečnu neplaćenu kiriju. Lejla je bila daltonista što je krajnje ironično išlo u prilog njenom životu. Beskrajno smenjivanje sivih nijansa na semaforu, čekanje i trčanje su joj bili rutina. Radila je u domu starih, i pomagala starim ljudima iz zgrade. Volela je to. Takođe je volela uz staru ploču bake Jasmine da sluša o njenoj ljubavi i mladosti.
Legla je i razmišljajući o problemima i životnim poteškoćama, pomislala je na cvetni oproštaj od sveta, u bašti, okružena cvećem i drvetu oraha ispod kog je visila o konopac.
Probudila se na čudnom mestu, u hodniku naspram kojeg su bile stepenice koje su vodile do vrata, nekoliko njih. Ispred svakih je pisalo:,, Vrata koja budete izabrali će biti vaš večni raj ili pakao". Niz dugačak hodnik tražila je ljude i dozivala, nikoga nije bilo, tražila je izlaz. Posle bezuspešnog traženja izlaza, shvatila je da je jedini izlaz iz tog hodnika su stepenice koje vode u raj ili pakao. Ako postoje samo pakao i raj, kako je moguće da su četvoro vrata ispred nje? Bila je ateista i nije verovala da pakao, raj ili Bog postoje, već da su to zablude koje će držati ljude pod kontrolom, izmišljena pravila koja se moraju poštovati kako bi otišao u raj ili za one koji krše pravila - pakao. Njeno mišljenje je bilo da odlaziš tamo gde misliš da zaslužuješ biti. Bez straha otvorila je srednja vrata.
Bio je to grad u kojem živi, nekako drugačiji, bio je u bojama koje je videla. Videla je zelenu travu, plavo nebo, žuto sunce, crveni kišobran, na sivu boju zgrada se ježila, jer siva boja je jedino što je videla u svom životu. Misleći da ovo što vidi i nije tako loše, verovatno ovde ne postoji teta Kata niti oni računi iza vrata, ovo bi verovatno trebalo da predstavlja neku vrstu tog famoznog raja. Zagledana u sve te boje od predmeta, tkanine, drveća, cveća nije gledala u ljude koji je okružuju. Neko je povukao za ruku, okrenula se i videla užas, devojčica bez lica. Podigla je glavu i videla da svaka osoba, od deteta do starca nema lice, nema nos, nema usta. Počela je da vrišti, niko se okrenuo nije. Uplašena prizorom sakrila se iza žbuna, misleći da će biti napadnuta, posmatrala je ljude bez lica kako negde žure, decu u parkovima, bila je tišina. Apsolutna, jeziva tišina. Čak ni ptice, insekti, pacovi iz šahti nisu proizvodili zvuke. Pitala se kako uspevaju da obavljaju svakodnevne aktivnosti koje uključuju komunikaciju sa ljudima. Oprezno je izašla i polako hodala do tržnog centra u kojem su se nalazili ljudi bez lica i videla je da u radnjama ne postoje kase, cene svih proizvoda su bile okačene i plaćalo se bez komunikacije, novac se ubacivao u nekakav automat u koji trebaš uneti broj proizvoda i ubaciti novac. Bioskop je bio prazan a filmovi su se automatski puštali i ponavljali, bili su nemi, poput Čarli Čaplina. Razmišljala je o mogućnosti da je svet u kojem se nalazi prikaz budućnosti našeg sveta. Bezlični ljudi su bili slični robotima, bez potrebe za smejanjem, komunikacijom, emocijama, bez sreće, tuge, bez ičega. Više se nije prepoznavao pol, niti se znalo za naciju niti veru. Bezlični ljudi radili su u svom automatskom svetu sve automatski, bez razmišljanja i bez sopstvenog mišljenja. Izgubili su jedino što ih je razlikovalo od drugih, svoja lica. U mom svetu bila sam lišena boja, a u ovom svih zvukova osim zvuka mog glasa.

BEEP, BEEP, BEEP.

-Dobro je, to je bio samo san.
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76220