Blogovi

*sun
Is this happiness?
5. Decembar 2018. 00:54 napisao/la *sun
-"Šta je sreća?"

Upitao me je gospodin naspram mene, razdvajao nas je sto, sedeo je na daleko boljoj stolici od mene, sede kose, i sređene brade, u čistoj i namirisanoj odeći.

-Mislim da je sreća biti star i biti živ, vidite, te bore kad se nasmejete, te bore i pokazuju koliko ste ustvari srećni. Dosta je to kompleksno pitanje, a svako ima neku verziju priče za sreću. Ali, starost je za mene ultimativna sreća.
To su godine kad više ne moraš da se plašiš otkaza, ili kiksa na poslu, jer obezbeđen si. To su godine kad imaš odraslu decu koja te pitaju svakog dana kako si. Godine kada se setiš dok držiš svoje unuče, kako si, isto tako držao svoje dete. Kada više nigde ne žuriš, i kada se uspavaš i ne stigneš da odeš na pijac. Godine kada se u suštini posvetiš sebi, i onu ušteđevinu troškariš na neko putovanje, ili misliš da je vreme da promeniš stil oblačenja, jer se u duši još uvek osećaš mlado. Kad piješ bez brzanja prvu, crnu kafu. Ali, ultimativna, bombastična sreća je kad sve to radiš sa osobom sa kojom si dočekao starost.
chater
VUK I SEDAM JARIĆA
4. Decembar 2018. 11:40 napisao/la chater
Samohrana mama koza vec je dugo na prinudnom odmoru, a u banci ima stravican minus. Nema joj druge nego da se baci na sverc-komerc. S punom torbom robe krece na buvljak i upozorava jarice da se cuvaju zlog vuka.

Cim je izasla, on kuca na vrata: "Kuc! Kuc! Racun za telefon!"
- Telefon nam je iskljucen pre tri meseca zbog neplacenog racuna!

Sutra: "Kuc! Kuc! Elektrodistribucija! Citamo strujomer!"
- Struja nam je isecena pre mesec dana zbog neplacenog racuna!

Sutra: "Kuc! Kuc! Popravljamo kisobrane!"
- A vukobrane?
- Sta je to vukobran?

Odgovor dobi od dva cuvara iz ZOO-vrta kojima je mama koza prijavila slucaj jos prvog dana.

Vuk se nadje iza resetaka i ulozi zalbu preko advokata. Zasto BeoZOO-vrt zovu "vrt dobre nade", kada je njega ostavio bez nade na jarice? Zalba bi odbijena u zakonskom roku, uz obrazlozenje: "Bolje ti je bez nade, nego koza bez jarica. Dovoljno joj je sto je bez struje, telefona i posla!" Izrekose mu smrtnu kaznu - da crkne od muke!

Kad se sve sabere - ne isplati se biti vuk, ne isplati se biti koza, a ni jaricima nije lako! Zato svi zatrazise vizu za neku drugu bajku. Zasad nema vesti od njih. Sta cete, ni bajke nisu kao sto su nekad bile!


Preuzeto sa: http://rotarran.blogger.ba/arhiva/2006/06/18
Zorica Josic
Dosanjani snovi
4. Decembar 2018. 10:56 napisao/la Zorica Josic u priče
Da bi se snovi naši ostvarili moramo ćvrsto verovati u ono što želimo, ja sam u životu imao mnogo snova a najveći san mi je bio da jednga dana postanem slavni pisac kome će svi da se dive. Pisanjem sam počeo da se bavim još kao mlad momak I to me na neki način činilo posebnim od ostaliih mojih prijatelja s kojima sam se družio. Neki su bili oduševljeni mojm pisanjem a neki od zavisti nalazili su mane mome pisnju , jedino je ona verovala u mene divlla se mome pisanju uzdizala me na pijedastal I videla me ko slavnoga pisca na što bih se samo nasmejao jer nisam vervao u njene snove. Moje prvo delo koje sam napisao bio je roman Treći čin na balkanu koji sam odštampao još dok sam radio ko grafičar u jednoj štampariji I sam sam ju odštampao I bio sam ponosan na samoga sebe. Za tu knjigu sam dobio prvu nagradu u našoj biblioteci I to je za mene bio veliki uspeh ali knjiga nije dozivela neki uspeh jer nije imao tko da ju plasira na tržište. Knjiga je bila dugo u prodaji ali sam ju na kraju doneo kući I podelio svojim prijateeljima bio sam razožaran ali ne I obeshrabren nastavio sam da pišem a ona me je I dalje podržavala I slepo verovala u mene. Mada me je podržavala u svemu I osećao sam da me voli ja nisam prema njoj imao nikakvih osećanja trebala mi je samo da bi obavljala kućne poslove umosto mene a druge sam imao za provod I izlaske. Ohrabren njenom podrškom nastavio sam da pišem sledće moje delo bila je moja drama Gost koju sam stampao u jednoj izdavažkoj kući u Beogradu gde mi je naprvljena nekakva loša I mizerna promocija mada sam skupo platio štampanje knjige. Izdavžka kuća nije se baš nešto potrudila da plasira moju dramu na tržište tako da ni ova knjiga nije doživela nikakav uspeh. Ona me je ponovo hrabrila I nije mi dala da pokleknem I odustanem od svojih snova da postanem slavni pisac nastvio sam da pišem dalje. Pošto sam već imao dosta napisanih stihova odlučio sam da pišem poeziju , svaku svoju pesmou sam prvo njoj pročitao sa oduševljenjem me je slušala I upoređivala me je sa velikim pesnicima. Kada sam shvatio da imam dosta napisanih stihova odlučio sam da objavim knjigu poezije ali me ona odgovarla od toga I terala me da počnem da završavm roman koji sam davno započeo. Ponovo sam našao izdavačku kuću I odštampao sam svoju prvu zbirku poezije I ovga puta nisam imaimo nekoga uspeha sa knjigom. Bio sam baš razočaran da I treći put dožiim neuspeh ali ona je opet bila uz mene I hrabrila me I terala me da nastavim s pisanjem romana. Ovaj put sam ju posllušao I nastavio sa pisanjem zapoćetog romana. Roman sam pisao skoro osam godina nisam se žurio jer više nisam imao ni volje ni želje da ga objavljujem jednostavno nisam više verovao ni jednoj izdavačkoj kući. Bio je to moj drugi napisani roma sa naslovom Druga strana sna I nešto najbolje što sam do sad napisao. Jednoga dana naišao sam na konkurs I poslao sam svoj roman a nagrada je bila Zlatna Sova I objavljivanje romana ali pod uvetom ako dobijem nagradu da se odreknem autorskog prava na pet godina. Kad sma joj rekao da s am poslao na konkurs roman I koji su uslovi nije bila baš oduševljena samo je rekla da bih volela da ne dobijem nagradu I tako je bilo ali nisam bio rzaočaran.U međuvremenu sam radio druge poslove I polako čitao I dorađivao svoj roman u kojem sam opisivao kako vidim svet u budćnosti bilo je to moje veliko delo koje je čekalo da ugleda svetlo dana. Jednoga dana u moj grad je dolazio moj prijatelj pesnik pa sam otišao da se vidim s njim . Tada sam upoznao jednu ženu iz Poljske koja se bavila prevođenjem romana ali nisam tome pridavao veliki značaj tako da smo popili kafu ispričali se I svatko je otišao svojim putem ja svojo kući a oni svojoj. Prolaziolo je vreme I setim se te Poljakinje I pošaljem joj putem emaila svoj roman. Nakon para dana samo je poslala poruku da joj se roman sviđa I više nisam imao kontakta snjom. Kako je vreme prolazilo prestao sam da razmišljam o toj ženi I svome romanu. Taman kad sam izgubio svaku nadu siže mi od te žene poruka u kojoj me obaveštava da mi je prevela roman I nšal izdavačku kuću koja hoće da mi štampa roman I da joj što pre odgovorim kad dolazim da sklopim I potpišem ugovor. Poruku sam čitoa više puta ni sam nisam verovao da je to sve istina činilo mi se da sanjam.Ona moja supruga bila je oduševljena što će moj san da se ostvari ali ja I dalje nisam toliko verovao u to kao ona. Nakon par dana spakovao sam se I otputovao sam za Poljsku gde me je dočekala žena koja mi je prevela knjigu potpisao sam ugovor I vratio se kući. Kod kuće sam sa nestrpljenjem čekao da me ponovo pozovu da vidm svoj odštampan roman. Nakon par dana pozvan sam u Poljsku mooj roman Druga strana sna bio je odštampan. Izdavačka kuća mi je napravila svečanu promociju nakoju su došli mnogi poznati pisci I ostali ogasti. Bila je to ne zapamćena promocija na kojoj su sve moje knjige prodate bio sam presretan I veoma iznenađen das am bolje prošao u tuđoj državi no u svojoj. Kada sam se vratio kući dočekala me ona bila je sretna što sam najzad ostvario svoj san ali ja sam pomalo bio razočaran što se nije to desilo u mome gradu. Nakon par dana ponovo sam dobio poruku od izdavačke kuće ali ovoga puta iz moga grada želeli su da štampaju moju knjigu jer su čuli za moj uspeh u Poljskoj. Nisam im hteo ništa odgovoriti jer ih tek sad zanima moj roman koji je doživeo veliki uspeh u tuđoj državi ali me ona moja supruga ponovo nagovorila da ne propuštam priliku da budem u svome gradu slavan. Otišao sam do izdavčke kuće potpisao ugovor I vratio se kući I ne razmišljajući puno o sudbini svoga romana. Nastavio sam sa svakodnvnim aktivnostima I ponekad u dokonim satima pio sam kafu I vodio razgovore sa njom mojom suprugom.Pošto nisam imao nikakvih osećanja ni ljubavi prema njoj nismo nigdezajedno izlazili uglavnom sam išao sam da bi se video sa društvom ili nekom mojom švalerkon.Sedeći jedno jutro sa njom uz prvu kafu zazvonio mi je telefon zvali su me iz izdavačke kuće da dođem odmah da se dogovorimo oko promocije jer moj roman jebio odštampan. Kada sam joj to saopštio bila je oduševljene ali sa nekakvom tugom u očima na što tada nisam obraćao pažnu već sam se spremio I otišao do izdavčke kuće. Čim sam stigao dočekali su me sa velikim poštovanjem I odmah su mi saopštili da će se promocija održati za dva dana u Banskom dvoru. Kada sam stigao kući saopštio sam joj vest I rekao joj da mora da ide sa mnom na promociju jer je jedina verovala u mene ali nije ništa odgovorila samo se blago nasmešila . Došao je I taj dan kad sam trebao ići na svoju promociju romana Druga strana sna užurbano sam se spremao I misleći da se I ona moja supruga sprema da bi išla samnom jer je verovala u mene I videla me uvek ko slavnoga pisca. Kad sam se spremio otišao sam da ju potržim da krenemo ali sam ju našo kako sedi na kauču I nije bila spremljena d aide samnom. Kad sam ju upitao zašto se nije spremila samo je odgovorila samo ti idi neka ti je sa srećom I onako te čekaju tvoje šavelerke tako da nema potrbe da idem s tobm. Nisam više ima vremena da ju ubeđujem da pođe samnom seo sam u auto I uputio se ka Banskom dvoru. Polako sam ušao u salu na moje iznenađenje bila je puna kada su me ugledali svi su me pozdravili sa ogromnim aplauzom. Stao sam za mikrofon I počeo da pričam o svome romanu da sam I pročitao neke deleove iz svoga romana I tokom moga izlaganja čuli su se aplauzi oduševljne publike a ja sam bio presretan. Tada je za mikrofon izašao director izdavavčke kuće govoreći publici da je to najbolji roman koji je do sad objavila njegova izdavačka kuća. Na moje iznenađenje urrčio mi je zlatnu plaketu I dok sam ju primao oseti sam jak bol u grudima I nisam osećao sreću već tugu jer ona nije bila pored mene. Stao sam za mikrofon da bi se zahvalio na nagradi ali sam cello vreme tražio pogledom po sali neću li ugledati nju ali moje supruge nije bilo. Promocija je bila na visokom nivou I sve knjige sam prodao ali sam jedva čekao kraj da bih išao kući I nastavio slavlje sa mojom suprugom. Po završetku seo sam u kola I krenu kući sa bocom šampanjca vozeći malo brže da bih što pre stigao kući. Čim sam ušao u kuću zovnu sam suprugu ali odgovor se nije čuo u kući je vladala tišina pa sam pomislio da možda spava pošto je bilo kasno kad sam se vratio kući. Poečeo sam da ju tražim po sobama paleći u savakoj svetlo ne bi li ju ugledao ali nje nije bilo. Sve mi je to bilo čudno pa sam seo na krevet na kojem je uvek spavla sama I slučjno bacivši pogled na njen jastuk ugledah plavu kovertu na kojoj je pisalo moje ime. Brzo sam uzeo kovertu otvorio ju izvlačeći iz nje pismo napisano njenom rukom. U pismu mi je čestitala na uspjehu I da je srena što sam postao slavni pisac ali je posle toga shvatila da sad kad sam poznat ona nema šta da traži pored mene jer je oduvek znala da ju nikad nisam voleo I da mi nikad nije ništa značila da sam samo u njoj svoju sluškinj gledao I zato me ostavlja I odlazi od mene zauvek. Čitao sam pismo a nisam mogao da verujem da me je ostavila I otišla bez pozdrava a nije ni napisala gde ide. U tome momentu shvatio sam koliko mi ne dostaje da su mi suze pošle bio sam slomljen od bola da sam u tome času mrzio sam sebe. Nisam ju krivio što me je ostavila I otišla jer nisam imao rzloga za to već sam se pitao kako je tolike godine izdržala da živi samnom. Tada sam shvatio koliko sam bio loš prema njoj jer sam u njoj video samo svoju sluškinju a ne I ženu skojom bih imao normalan bračni život. Jednom rečju bili smo dava stranca koja su živela u istoj kući ali je svatko sam spavo u svojoj sobi u svome krevetu jer s njom nisam ništa imao ier sam za seks imao druge žene. Moja supruga je bila samo za kuću a druge žene su bile za provod I pokazivanje u javnosti. Tako sedeći sa cigaratom u ruci zureći u njen prazan krevet shvatio sam mada se moj san ostvario postao sam slavan pisac ali mi to nije ništa više značilo nisam imao nju pored sebe. Svu ovu slavu dao bih samo da znam gde da ju nađem da ju vratim k sebi da joj kašem da ju volim da nemogu bez nje niti znam kao sam da živim.
Zorica Jošić
Pisano u Bačkom Brestovcu—Srbija
11.02.2017 godine subota
Zorica Josic
Moja propast
4. Decembar 2018. 10:55 napisao/la Zorica Josic u priče
Rođen sam ko drugo dete svojih roditelja, pre mene rodio se moj stariji brat a posle mene moja sestra. Rođen sam i odrastao na selu gde i danas živim.Otac je bio zaposlen a majka je napustila posao da bi vodila brigu o nama deci o kući i imanju.Otac nam je bio veoma strog, a naša draga mama bila je oličenje plemenitosti i dobrote.Dok je otac bivao na poslu mi deca pomagali smo joj u poslovima po imanju a ona nas je posle nagrađivala našim omiljenim jelima i poslasticama. Naše detinjstvo nije prolazilo samo u igri već u radu na koji nas je terao otac kad nije bio na poslu. Nismo se nikad smeli buniti što toliko radimo a nismo ni hteli jer smo znali da radeći pomažemo našoj majci. Vreme je brzo prolazilo i odrasli smo i nas troje ja i brat u mladiće a sestra u devojku. Brat i sestra završili su srednje škole a ja sam završio samo osnovnu školu jer sam srednju napustio nisam voleo da učim. Jedino što sam voleo bio je karate na čije sam treninge redovno išao. Posle završetka škole brat je otišao u Rijeku da radi, a sestra se ubrzo udala za momka iz našeg sela a ja sam ostao sam sa roditeljima. Ispotčetka bilo mi je ne obično bez brata pošto je bio daleko a bez sestre ne toliko jer je bila blizu i često je dolazila sa zetom kod nas.Svoje vreme provodio sam pomažući roditeljima i odlascima na karate trening i ponekad sa društvom u kafić.Taman kad sam se navikao bez njih dvoje sve se okrenulo i krenulo u pogrešnom pravcu sve je mirisalo na rat jer se Jugoslavija raspadala iz nje je izašla Slovenija i to je htela i Hrvatcka, kod nas u Bosni bilo je mirno i normalno se živelo. Moj brat se ubrzo vratio kući jer nije mogao iz bezbednosni razloga ostati u Rijeci a dobro je što je otišao jer je ubrzo počeo rat u Hrvatckoj. Kod nas je još uvek bilo mirno pa smo mi ukućani posvetili se svakodnevnim obavezama i poslovima u kuci i na imanju.Naš mir i spokoj kratko je trajao počeo je rat i kod nas i moj brat je otišao u rat a ubrzo i ja sam otišao.Po odlazku nisam se dugo zadržao pošto sam bio strašljiv i bojažljiv i od te silne pucnjave ja sam doživeo nervni slom i vraćen sam kući na lečenje.Tako da sam ja završio u psihijatrijskoj bolnici a brat je ostao na ratištu da ratuje. Po izlasku iz bolnice ostao sam kod kuće jer nisam psihički bio sposoban da se vratim na front. Povukao sam se u sebe i provodio vreme ležeći u sobi na kauču pokriven jorganom po glavi a ustajao sam i izlazio iz sobe samo kad sam morao .Majka je bila očajna i na sve načine sa ocem trudila se da me vrati u normalan život ali bez uspeha ja sam se sve više povlačio u sebe gubeći kontakt sa vanjskim svetom. Pored moje nesreće roditelje je pogdila još jedna nesreca moj brat bio je ranjen ali na sreću svih nas ostao je živ. Po izlasku iz bolnice brat je jedno vreme bio na kućnom lečenju i čim se oporavio vratio se na ratište. Dok je moj brat ratovao ja sam i dalje provodio vreme ležeći u sobi pokriven jorganom po glavi oglušivajući se o majčine molbe da se trgnem i počnem živeti svoj stari život. Ubrzo se i rat završio i brat se vratio kući što je moje roditelje veoma obradovalo, a ja sam bio u svom svetu pa me to nije ni zanimalo. Sestra je često dolazila sa zetom i decom ali sam retko pričao s njima jer sam najviše voleo biti u sobi. Ubrzo se i moj brat oženio i dobio sina kojem se najviše obradovala majka što se rodio naslednik i što je postala treći put baka. Sreća moje majke i uživanje sa unukom kratko je trajala jet se iznenada razbolela i završila u bolnici i već tad sam osećao ako joj se nešto desi nastupa moja propast. Sutradan majka je umrla a ja sam se još više povukao u sebe jer sam znao da se jedino ona brinula o meni i ugađala mi je u svemu. Moj brat je ubrzo dobio jos jednog sina kome se veoma obradovao ko i ostala porodica samo sam ja bio ravnodušan na to. Brat je ubrzo otisao sa ženom i decom da živi kod njenih roditelja a ja sam ostao sam sa ocem u kući. Otac se brinuo o kući i radio sve poslove koje je nekad radila moja majka ali ni upola koliko je radila ona jer je bila jedinstvenau svemu. Ja više nisam bio u stanju da obavljam bilo kakav posao i pomognem u bilo čemu svome ocu, ali su dolazili zet i sestra i pomagali mu kad god su mogli i imali vremena. Nakon nekog vremena kući se vratio brat sa ženom i decom jer je shvatio da mu tamo nije mesto i da nema što da traži kod njih već da mu je obaveza da živi u našoj kući s nama. Moja snaha stalno je bila ne zadovoljna što mora da živi sa nama i htela je da ide u grad u podstanare što je moj brat odbio jer nije moga to da finansira bio je bez posla, a nije hteo pomoć njenih roditelja. Brat je išao da obavlja razne poslove samo da bi bez ičije pomoći uzdržavo svoju porodicu ali njgovoj ženi to nije ništa značilo. Bivala je svakim danom sve ne zadovoljnija životom u našoj kući jer jednostavno nije podnosila našeg oca a takođe ni on nju što mi je veoma bilo čudno. Moj otac nikad nije od nje tražio da bilo što da radi i čini za njega već je sam brinuo o sebi čak nikad ni kafu nije tražio da mu skuha a kamolii nešto drugo. Zbog svih tih ne zadovljstava snaha je često uzimala decu i odlazila roditeljima ostavljajući brata samog sa nama, jednom rečju brak im je bio čisti promašaj. Posle svih tih njihovi svadja jedno veče dok brata nije bilo u kući spakovala je nešto stvari uzela decu i otišla svojim roditeljima misleci da će kod njih naci srecu koju navodno ovde nije imala. Kad je brat došao kući i video da ih nema počeo je da ih traži ali ih nije bilo nazvavši njenu majku saznao je da ga je supruga ostavila što je bio veliki šok za njega. Nastojao je na sve načine da ju vrati ali bez uspeha da bi se na kraju sudski razveli on je osta sam a ona je dobila decu. Moj otac je sve to mirno posmatrao ne govoreći ništa jer je znao od početka da je njihov brak čisti promašaj. Tako smo ponovo ostali nas trojica sami u kući samo što je bilo mirno i tiho bez njihovi svađa . Brat je išao da radi a otac je obavljao sve poslove po kući i bilo je dobro mada sam i dalje svoje vreme provodio u sobi ležeći na svome kauču. Bio sam u svom svetu i nisam obraćao pažnju ni na koga sve dok jednom nisam čuo galamu ispred kuće i izašo da vidim o čemu se radi. Kad sam izašao vani šokirao sam se od prizora koji sam video bila je to moja snaha sa policijom dok je moj otac raspravljao s njima. U prvi mah sam pomislio da su došli po mene da me vode u bolnicu ali sam shvatio da je snaha dovela policijju kako bi uzela stvoje stvari misleći da joj ih nećemo dati. Bilo je to veliko poniženje za oca i nas ali smo odahnuli kad je uzela stvari i otišla a mi smo nastavili život po starom nas trojica ponovo sami. Brat je ubrzo našao posao i počeo da radi i bio je zadovoljan ali je u duši patio za sinovima što nisu s njim. U toj svoj tuzi iznenada je počeo da se bavi pisanjem , počeo je da piše roman. Posle radnog vremena malo bi se odmorio i zatvarao u sobu da bi pisao svoje životno delo. Mene svo to njegovo pisanje nije zanimalo kao ni našeg oca jer mi je bilo bitno da imam šta jesti i da me nitko ne uznemirava. Sva ta tišina i mir trajali su kratko otac se jedno veče samo srušio na pod ,brat je pokušao da mu pomgne ali nije bilo spasa umro je od infarkta srca. Brat je bio očajan dok sam ja sve to ne zainteresovano posmatrao gledajući u sestru kako plače za ocem. Tako smo ja i brat ostali sami u kući i tad je počela još veća moja propast jer više nitko nije bio tko bi se brinuo o meni. Brat je išao svaki dan na posao a ja sam ostajao sam u kući prepušten samom sebi jer nikog više nije bilo da vodi brigu o meni osim brata koji je to radio kad je bio kod kuće. Dani su tako prolazili ja sam sve više bio sam u kući dosđujući se pa sam počeo da uništavmi po kući sve što mi se nije sviđalo skinuo sam lustere i isekao žice da bih posle uzeo čekić i polupao sve pločice na kadi , bio sam sretan ali moj brat je bio očajan što mu pravim pakao od života. Moja sestra je povremeno dolazila k meni donoseći mi nešto hrane da jedem ali sam ipak više bio gladan nego sit. Posle smrti mojih roditelja moja soba je postala prljava i smrdljiva jer nitko nije hteo da ju spremi a ja nisam imao ni snage ni želje da ju sam spremam. Spavao sam na kaucu na kojem se plahta crnila od prljavštine kao i jastuk i jastučnica na njemu i jorgan s kojim sam se pokrivao. Jednom rečju soba je ličila na smetljarnik puna ćikova koje sam bacao gde sam stigao a takodje i ostalog otpada kao i moga prljavoga veša koji je bio razbacan po sobi. Jednoga dana desilo se čudo koje me iznenadilo mom bratu dosla je jedna meni ne poznata žena ostala je da spava s njim što me obradovalo ali za kratko pošto je drugi dan već otišla. Nakon para dana došla je ponovo ali u popdnevnim satima tad sam ju upoznao dok smo svi zajedno pili kafu. Bila je veoma komunikativna i odmah mi se dopala da sam poželeo da ju brat zadrži uz sebe kako bi živela s nama u kući.Posle kafe ona je ušla u moju sobu i počela da ju sprema i čisti što me veoma iznenadilo da to radi žena koja me ne poznaje a moja sestra nije htela jer joj je izgovor bio da joj se povraća od smrada kad uđe u sobu.. Bio sam prezadovoljan što nakon dužeg vremena mogu da spavam u čistoj sobi.I ovoga puta nije ostala kod nas ponovo je otišla, ali je ponovo dolazila što me veoma radovalo.Stalno sam se nadao da će ostati ali umesto da ju brat zadrži on je doveo drugu ženu koja je postala naša podstanarka. Ta druga žena bila je glumica ali se nije bavila glumom pošto je bila težak psihijatrijski slučaj. Brat ju je smestio u svoju sobu a on se preselio u dnevni boravak. Glumica nije htela ništa da radi samo je naređivala a mi smo ju slušali a naročito moj brat koji je sve radio što bi mu ona naredila. Pošto je bila psihički bolesnik dosta je vremena provodila u spavanju a sobu je pretvorila u svinjac. Jednom prilikom ušao sam u sobu i šokirao se kako je bilo prljavo a naročito tepih pošto je hodala i po vani i po kući u istoj obući. Mome bratu to nije smetalo jer mu je bilo najbitnije da u kući ima glumicu bez obzira što nije bila pri zdravoj pameti. Onda jednog dana došla je u posetu prva žena koju sam upoznao u stvari Zorica tako se zvala bio sam sretan što ju ponovo vidim a ona je bila iznenađena što vidi drugu ženu u kući. Tad joj je brat objasnio da joj je izdao sobu jer mu treba novac i da je ona podstanarka kod nas. Zoricu je glumici predstavio kao ženu koja mu je digla kredit ne spomenuvši da je snjom u vezi što me veoma iznenadilo. Zorica je nastavila da povremeno dolazi ali nije ostajala da spava što me čudilo. Jedno jutro sam ustao i u čudu gledao kako pored moga brata spava glumica i tad mi je bilo jasno što Zorica više nije ostajala da spava. Sve više počelo je da me nervira prisustvo i ponašanje te glumice i moga brata. Onda jednoga dana moj brat ostao je bez posla a drugi nije mogao da nađe pa je nakon par mesci odlučio da ode u Crnu Goru da radi.Razmišljao sam kako ću sam ostati u kući sa psihički poremećenom glumicom . Veoma me začudilo da je moj brat ostavio u kući dva psihička bolesnika ali sam se prevario on je poslao Zoriicu da bude s nama i vodi brigu o kući i meni. Zorica se veoma dobro brinula o meni imao sam svaki dan skuhan ručak i nisam bio gladan. Mada je Zorica išla na posao stizala je da obavi sve poslove po kuci i vodi brigu o meni a glumica je vodila sama brigu o sebi jer nije mogla da manupuliše sa Zoricom kao sa mojim bratom koji je sve radio što bi ona mu naredila. Njih dve se nisu mogle nikako zajedno Zorica je bila čista i uredna a glumica prljava i lena. Nakon mesec dana vratio se moj brat iz Crne Gore jer je povredio nogu pa nije mogao vše da radi. Glumica je bila sretna sto se brat vratio mislila je da će Zorica da ode a ona da će ponovo da manipuliše snama dvojicom, ali desilo se obrnuto glumica je otišla od nas a Zorica je ostala što me veoma obradovalo. Tako smo ostali nas troje da živimo u kući Zorica je odlazila na posao a kad bi došla kući obavljala bi poslove po kući i spremala što ćemo jesti. Moj brat je bio više bez posla nego što je radio , a nije se ni trudio da ga nađe jer je u kući imao ženu koja je radila i brinula se o svemu. Zorica je volela moga brata u svemu mu ugađala ali on nije voleo nju trebala mu je samo za interes i ništa drugo. Njih dvoje su živeli na čudan način brat ju je predstavljao svojom ženom kad mu je to odgovaralo a kad nije onda mu je bila podstanarka. Najčudnije mi je bilo što nisu išli nigde zajedno moj brat je uvek išao sam a ona je ostajala kod kuće, ali ona nije htela da ide s njim on se stidio da ju vodi sa sobom ali nije se stideo da leži u kući dok ona radi i donosi platu u kuću i uzdržava nas dvojicu. Ni moj brat ni moja sestra nisu poštovali Zoricu i to što se brinula o meni naprotiv umesto zahvalnosti njihve dobila je od njih samo uvrede i poniženje a nijedno od njih nije se setilo da ju obraduje nečim lepim. Moj brat i sestra su smatrali da je ona dužna da bude naša sluškinja jer živi u našoj kući umesto da su skontali da ona sve to radi ne što mora već što voli moga brata. Pošto se moj brat bavio pisanjem počeo je da putuje i da se druži sa ostalim piscima, a Zorica je bila sretna zbog toga jer nije ni slutila da će joj sve to promenitii život u pogrešnom smeru. Odlazeći na pesnička druženja moj brat je sve više zanemarivao Zoricu a okretao se drugim ženama samo što ona to nije znala ili nije htela da zna i da vidi da ju pravi budalom koju je koristio za svoj interes.Jednoga dana moj brat je dobio poziv da dođe na Pag a se druži sa pesnicima i Zorica je bila presretna zbog toga i ne sluteći da će zbog toga puta biti još više ne sretna. Pošto brat nije radio tako da nije imao novac za put prodao je svoj auto uzeo novac stavio u džep otišao na put i ne ostavi ništa novca da ja imam šta da jedem bilo mu je bitnije putovanje a znao je da će mi ona dati da jedem on je smatrao da je to njena dužnost a ne dobra volja. Zorica se brinula o meni tako da nisam bio gladan i čekala je sa ne strpljenjem da se moj brat vrati sa puta. Nakon sedam dana brat se vratio kući i opet smo bili nas troje u kući ali ništa više od tada nije bilo isto sve se počelo menjati na gore,njih dvoje su počeli da se svadjaju a razlog je bio što je otkrila da je na Pag išao zbog ljubavnice. Zorica je to otkrila na njegovom facebook profilu tako što je pročitale njivove poruke u kojima pišu što su radili na Pagu i izjavljuju jedno drugom ljubav.Nažalost to nije jedina žena u njegovom životu on je nju vara odkako je došla u našu kuću jer da nema drugu pa spavao bi s njom u istom krevetu i vodio ljubav s njom. Od kad je saznala da ju vara njih dvoje se više svađaju no što lepo žive ona traži da joj kaže istinu a brat se na sve smeje jer smatra da je luda i da mu treba samo ko sluškinja. Od takvog bratovog ponašanja samo sam ja imao štetu jer Zorica više nije htela da mi kuha i sprema sobu i opet nastaje moja propast bio sam prepušten milostinji moje sestre a brata nije bila briga za mnom već kako će što više da se provodi sa drugim ženama. Opet sam bio sam u sobi i bio sam više gladan nego sit jednom rečju živeo sam gore nego nečiji pas. Sestra je povremeno dolazila i donisila mi jesti što je meni bilo dovljno za dva dana. Onda mi je sestra izganjala novčanu pomoć od centra za socijalni rad oko 80 maraka ali taj novac nije dolazio u kuću s njim je upravljala moja sestra kupujući mi hranu najviše konzerve i to mi je trajalo par dana i opet sam bio gladan. Zorica je uvek sumnjala da moja sestra uzima od moje socijalne pomoći i sebi novaca i bila je u pravu jer sestra je uzimala nešto novaca sebi pa ispada da mi je naplaćivala hranu koju mi je donela od sebe da pojedem kako ne bih umro od gladi.Dani u kući su uglavnom prolazili u svađi između njih dvoje a ja na to sve nisam obraćao pažnju niti sam želeo da se mešam u njihov odnos ali mi je bilo žao Zorice i nije mi bilo jasno što dozvoli da ju moj brat iskorištava i ponižava a nije mi ni on bio jasan da je toliko bio glup da ne shvata da nikoga nema osim nje i da je samo njoj stalo do njega. Njviše se svađala s njmi što ju ponižava i izbegava ko ženu i što ne vodi s njmom ljubav kako sam razumeo već petu godinu nema ništa s njom. Samo meni nikako nije bilo jasno da je Zorica i pored tolikog poniženjavanja bila s mojim bratom od kojeg nije imala ništa ni seks ni novac služila mu je samo ko sluškinja koju bi ostavljao da mu pazi kuću i brata dok je odsutan a pri tome ne itersujući se što ću ja biti za to vreme gladan.Što je još žalosnije moj brat je pred svakim glumio da je moja žrtva i da nemože nigde da ode zbog mene, a o njoj je sve najgore pričao kako mu brani da ima prijatelje kako je ljubomorna i luda ko i ja a nikom nije rekao istinu kakav je on prema njoj jer ja nisam tu bitan. Onda se desilo zlo Zorici u firmi gde je radila prograsili su ju tehnološkim viškom i osatala je bez posla što je bio veliki udarac nju, bila je očajna. Menii je nje bilo veoma žao što joj se sve to desilo ali su joj u firmi dali nešto novca i imala je pravo da prima godinu dana od biroa novčanu pomoć i bio sam sretan zbog nje. Vreme je brzo prošlo i ona je ostala bez primanja a moj brat je povremeno radio tako da je i ona zavisila od njega, ali ne dugo jer je imala sreću da će za dve godine dobiti penziju pa će opet imati svoj novac. Pošto je zavisila od moga brata on je još gori postao prema njoj sve više ju je ponižavao i varao a ona nije imala gde da ode što je njega činilo sretnim. Svoje slobodno vreme brat je najviše provodio za računarom tražeći žena a posebno devojaka kojima je po godinama mogao otac biti, slao im je ljubavne poruke a s nekima je intiman bio i sve sam to saznao jer se Zorica uvek svađala s njim zbog toga.Stanje u kući je bilo grozno i to sve zbog moga brata kad mu se javila na facebbok neka Biljana mlađa od njega 21 godinu tražila je da se vide . Zorica je to sznala tako što je upala na njegov profil i pročitala poruke koje su njih dvoje razmenjivali i umesto da brat kaže toj balavici da ima ženu on je otišao na sastanak s njom i ne mareći za osećanja žene koja je živela s njim u našoj kući skoro 10 godina. Ja sam se stalno nadao da će se brat promeniti i da će prihvati Zoricu ko svoju ženu i da će s njom normalno da živi jer i meni bi tad bilo mnogo bolje, ali on se nije menjao bio je sve gori i gori i tako ju još više udaljavao od sebe. Vreme je brzo prolazilo a onda se desilo čudo čuo sam Zoricu kako veselo priča bila je sretna dobila je najzad svoju penziju i meni je bilo drago zbog nje. Ponovo sam mislio da će se njihov odnos promeniti na bolje ali Zorica više nije želela da živi s mojim bratom saopštila mu je da odlazi od njega iide da živi u Srbiju jer je našla posao čuvaće neku baku tamo. Sutradan spakovala je stvari uzela torbu i krenula ka vratima i tad sam misio da će ju brat zaustaviti da ne ide ali on je osta sedći za računarom a ona je otišla zauvek iz naše kuće i naših života.Mome bratu je bilo svedno što ga je napustila jer mu nikad ništa nije značila niti ju je ikad voleo jer mu je dobra bila dok je imao koristi od nje a meni je bilo žao što je otišla i nadam se da je sretna jer to zaslužuje. Opet smo brat i ja ostali sami u kući ja u svojoj prljavoj sobi više gladan no sit, a brat zaokupljen internetom i ženama ali ni jednu posle Zorice ne dovde u kuću jer neće ni jedna da dođe i trpi njega i uz to mene obolelog od teškoga oblika šizofrenije.
Zorica Jošić.
Glamočani 06.07.2017 godine
Dan --Četvrtak
chater
BAJKA O MRAVU I CVRČKU
2. Decembar 2018. 10:50 napisao/la chater
Bili cvrcak i mrav. Leto, mrav sav u poslu, zanje, seje, plevi bastu. Nailazi cvrcak i pita mrava:
- Je li mrave, sta radis?
- Ah, evo radim. Treba da prehranim porodicu, spremam se za zimu i tako to. A sta ti radis?
- Pa, evo, spremam se na more u Budvu da se malo zezam. 'Ajd' pa se vidimo.

Zima. Cvrcak sa nekom ribom i skijama srece mrava:
- Je li mrave, sta radis?
- Evo sklanjam sneg, pravim zimnicu, radim po kucama. Deca gladna, zena trudna, itd. A ti?
- Idem malo na Kopaonik na skijanje.

Sledece godine. Leto. Cvrcak u Toyoti sa tri ribe, rey-ban naocarima, daska za jedrenje na krovu. Opet srece mrava:
- Je li mrave, kako je?
- Pa kako-tako. Kosim travu, prskam vocke, popravljam kucu, kopam bunar, spremam zimnicu. A gde si ti pos'o?
- Ja, evo, kren'o malo u Italiju na more. Idem i na neke soping ture. Nista posebno.

Zima. Cvrcak sa BMW-om 325i, 6 riba u kolima, pusi Marlboro 100s, snowboard u gepeku. Pita mrava:
- Kako ide, mrave?
- Ostra ova zima, moram puno da radim da platim grejanje i ostale racune. Decu treba obuci i nahraniti. Stoku toviti, vodu donositi sa izvora, jer nam se cevi zamrznule. Ti, kako si?
- Nije lose. Upravo sam krenuo u Kran montanu, pa cu posle na francuske Alpe na skijanje.

Leto sledece godine. Cvrcak u Maseratiju, 10 riba, zlatni lanac oko vrata, mindusa, pusi neku travu, CD plejer sa zvucnicima 4x200W, satelitska antena na krovu. Opet nailazi na mrava.
- Kako si, mrave?
- Eto, doslo leto, pa valja popravljati cevi za vodovod, zitarice pobrati i posejati, decu malo kod tece na palninu poslati. Ima posla. Kako ide tebi?
- Upravo sam krenuo na jednu turu po Evropi. Rim, Bec, Pariz, London... Posle cu da svrnem malo u Monako, cisto radi kockanja. Gura se nekako.
- 'Ajde, 'leba ti, kad budes prolazio Parizom, nadi onog Lafontena, I UBI BOGA U NJEMU!!

Preuzeto sa: https://vanjabor.wordpress.com/2009/01/17/bajka-o-...
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76235