Blogovi

SvemirPutnik
Ani... Budi Ljubav
21. Avgust 2019. 15:53 napisao/la SvemirPutnik u Poezija
Ako u životu ti stalno čvrsta biti želiš
Moraš biti granit, koji se teško lomi
Zadugo ne možeš ostati to što poželiš
I on se često pod nečim jačim slomi!

Ako želiš biti nekakvi osjetljivi cvijet
Kažu, da trebaš, mimoza u reveru biti
Pazit će te uzgajati sav većinski svijet
Uveneš li bezosjećajno će te odbaciti!

Ako želiš, nešto, nekada neobično biti
I pored toga što si izabrala zanimljivo
Brzo ćeš onim koji hoće novo dosaditi
Ponašat će se prema tebi snishodljivo!

Ako od svega želiš najbolje biti nešto
Ljudsko budi, postani sva ljubav nama
Darovat ćeš sebe uvijek davati ponešto
Neće te niti u vječnosti prekriti tama!

Svemir Putnik
valerija
U IME NARODA
ILI ŠTA LI SE TO NEKADA KRALO

Svako od nas, pre ili kasnije, dodje u posed starih dokumenata. Nadje se tu svega. Od priznanica za plaćen porez, ugovra o kupovini stana, čekovne knjižice koja je odavno nevažeća, do hiljadu sitnica i krupnica koje su nekada nekom bile izuzetno važne. Pronadje se bogami ponekad i davno zaboljavne presuda sa početkom U IME NARODA.
I dok sam kopala po takvom blagu koje je čuvano obavezno u kutiji od muške košulje ( verovatno su se tada retko kupovale, a i veličina odgovara) i predstvljalo najvažnija porodična dokumenta, sklanjana uvek na isto mesto da se ne zagube, počinje zanimljiva priča U IME NARODA
Godina zbivanja davna 1982. Pitam se da li uopšte mogu da se setim šta se tih godina kralo. Jer tada se kralo na sitno u samoposluzi, kod uličnih prodavaca, obijali su se parkirani automobili, ali se iz njih uglavnom krao radio aparat. Jer tada je to bilo nešto. U IME NARODA je obavezno navodio marku ukradenog aparata, ako je kojim slučajem dospeo pred lice pravde, i to sa oznakom K ( krivično). Hoću da kažem sve što se protivpravno prisvoji a ima neku vrednost, bila je kradja. Presude su počinjale sa tim U IME NARODA a počinilac je bivao osudjen na ovu ili onu kaznu sve u zavisnosti od vrednosti ukradenog.
I tako dok mi kroz glavu proleću sve te, davnozaboravljene misli, ova hartija U IME NARODA sasvim mi je dan učinila lepšim. Sud je okrivljenog za kradju 4 radioprijemnika iz automobila i dva točka osudio na kaznu zatvora, čini mi se u trajanju od 10. meseci preinačenu u uslovnu kaznu. Ali nije u kazni stvar. Stvar je da je okrivljeni našem stojadinu ladno skinuo dva prednja točka. Da mi to uopšte nismo primetili kada smo sedali u kola žureći i da smo se strašno začudili što auto radi ali neće da ide. Bila je to nekoliko trenutaka čista enigma. A onda iskočivši iz stojadina da shvatimo šta se dešava, dok on ko sat i dalje radi, spazimo da naš ljubimac umesto na točkovima stoji na cepanicama. Tada je to bilo strašno. Zamislite ukraše točkove. Doduše samo prednje. Milicija izlazi na mesto ,, zločina,, pronalazi se krivac. Krivac biva osudjen. I tako to sve padne u zaborav. A znala sam da ću se tom, tada nemilom dogadjaju, jednom slatko smejati.
I uglavnom je uvek tako. Kada se desi nešto što te u momentu izbaci iz cipela, znaj posle dosta godina zaboraviće se nervoza, bes i očaj, a ostaće grohotan smeh za starim vremenom.
Možda je povod koji me je naterao na smeh do suza bio težak, ali sam eto i tu pronašla nešto što je tako lekovito. Uspomene na bezbrizno vreme odrastanja.

VALERIJA
SvemirPutnik
Jedan dan u Kninu
5. Avgust 2019. 09:47 napisao/la SvemirPutnik u Poezija
Jedan dan u …
Idući ulicom sreo me znani Izbjeglica stari
Zaustavivši se i zaozbiljno zapita stidljivo
Ne misliš li sinko da mi danas, srce krvari
Je li mi sav bol, jadi, na licu nešto vidljivo?

Malo, začuđeno sam se i na mah zaustavio
Pogledao ga trenutak, i u očima teret vidio
Ovakav mu život; i meni se nekad pojavio
Nikojem neprijatelju ne bih tada pozavidio!

Reci, što ti je na srcu, i onda, lakše će ti biti
Obzirom koliko si u patnji, čovjeku donosi
Neizvjestan život; može mu se, i gore zbiti
On u pravilu sve poteškoće i naišle podnosi!

Znam da je tako, odgovori s grčom, starina
Ali, tko da još nakon svega shvati, ovo sada
Nisam, poput neznanog iz svijeta barbarina
Duh euforije ovim neznanim ljudima vlada!

Zašto grublje tvrdim kad čovjek kao ti jesam
Treba da slavim, posve što se danas događa
No sinko dobro znaš za moj slučaj gdje sam
Ljude, moraš razumjeti; sve ovo me pogađa!

Bio si u mome selu gdje sam tad nekoć živio
Obitavam u kući onoj; ma tu je netko isto bio
Pa je možda život svoj kao ja sretan proživio
Posve je sigurno da se i njemu isti usud zbio!

Kad god se svih tih tužnih godina sjetim toga
Sjednem ispred njegove kuće i vrijeme kratim
Nekako čežnjivo gledam u nebo molim Boga
Da se ja kao i on, jednom, svojoj kući vratim!

Svemir Putnik
valerija
DEFINIŠI ME AKO MOŽEŠ
23. Jul 2019. 16:15 napisao/la valerija
DEFINIŠI ME AKO MOŽEŠ

Negde na pola puta prolete mi kroz glavu da bi bilo krajnje vreme da se učine neke promene. Mislim postalo mi je neverovatno dosadno. Sve ustaljeno, jednolično. Pa sad nije baš lako uneti neke promene ali hajde de. Valja pokušati. Samo odakle početi.
A da bar, zbog letovanja, napravim veliko spremanje. Naravno frižidera, pa potom sebe. Ček da razmislim, dal da baklavu bacim ili je smažem. Koliko ono ima kalorij? Majke mi mnogo. I sad dal u djubre pa momentalno u kontejner da strčim. Eto ti dileme. I dok ja tako razmišljam odakle početi u trenu rešavam de da se popiše sve pojedeno ( čitaj halapljivo ) u toku dana. Vreme 16,44 dakle bez razmišljanja, što bi se reklo naizust
jedan štapić s maslinama,
manja porcija bolonjeza,
tri kafe,
pet čaša vode,
jedna breskvica.
Hm hm, slaže se ko pesmica.

Mislim ma pojedem ja tu baklavicu pa večeras kod trenera. A taj slatkasti ukus koji pali grlo, taj miris prepečenih oraha i hrskava korica limuna, ne stvarno nisam u stanju da odolim. Ma poješću je, ali odmah uzimam kalkulator koji kalorije pretvara u broj minuta potrebne vežbe, čisto da me savest ne peče, a peći će me, znam.
Dakle za tačno tri sata moram početi sa vežbom. To mi odgovra lični trener, ono na telefon. Slaže se, ali nerado mi govori, ma prepoznajem to, da baklava nije na jelovniku.
Nad mojim sklopljenim rukama, pogledu krivca i šarmu tipične proždrljivice samo odgovara
Šta sa Vama raditi.
Ma i ja se pitam šta sa sobom raditi, ali razumi čoveče, kako svim čarima odoleti.
Pa zar te nisam zato i angažovala. Ne bre da me izgladnjavaš, već da me definišeš. A kako ćeš, pa to je tvoj problem. Zar te ne slušam kad uperiš prst prema tim spravama za mučenje. Zar nisam umalo zube slomila dok sam na traci trčala, ubila se kada su mi tegovi ispali, upetljala se dok sam na elastičnoj traci pokušala da se spetljam prema tvojim upitstvima, i da ne nabrajam, sve sam ti minute mučenja, uredno platila. Dakle molim te za svoj novac želim adekvatnu uslugu. Da me definišeš. A on će meni
Definišem te kao alapaču, nedoslednu, lenju beskarakternu osobu.
A jel, pa i ja tebe definišem kao tankog trenera koji je jedini bio slobodan, ej bre, da je onaj drugi, na koga bacih oko, bio slobodan, znaš kada bi mi na pamet pala baaklava. Tek toliko da znaš.
Čujem smeh i termin.
Jupi mazohizam s njegove strane biće večeras uzašan, ali...
Pa lični trener je baš to, lični. Dakle MOJ.
I tako odo se spremati, mislim mora se još rešiti šta do teretane obući, šta u teretani, kako mi stoji, pa šminka, kosa. Uf biti žensko danas je baš teško.

Iz dnevnika bez datuma
Valerija
valerija
PONEKAD
19. Jun 2019. 00:06 napisao/la valerija
PONEKAD
Ponekad mi je potrebno malo
Jedna lagana stvar
I neka u njoj bude cvet.
Ponekad mi je potrebna tišina,
noć
zavučena u peščani sat.
Ponekad mi je potreban svitac u sećanju,
val u uspomeni
i neka samo moja
pučina.
Ponekad, al samo ponekad
Ne misleći ništa,
Ne želimi da me bog čuva.
Ponekad mi je potrebno malo
Jedna lagana stvar
Al neka bude samo naša
I neka u njoj bude cvet ili ptica
Tek onako ponekad
Za neka
recimo davna vremena



Valerija
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76174