Blogovi

SiviOblak
Okupljanje Nedelja 19.08.2018
14. Avgust 2018. 21:48 napisao/la SiviOblak
Moja ideja je da se sastavimo kao nekad bar na kratko vreme u nedelju 19.08.2018 godine.Siguran sam da većina vas ovde uđete bar na kratko i uz razočarenje odete sa ovog sajta.Da ne bi tako bilo imamo priliku u zakazano vreme da se nađemo i podsetimo na neka stara vremena .Jedan komentar ispod je potvrda da ćete biti na AV chatu u nedelju.
asd
Problem sa Filmom
12. Avgust 2018. 16:54 napisao/la asd
Pokusao sam pogledati film Nekad Braca (Once Brothers) iz 2010 na vasem sajtu ali kada pokusam da uplaim film izbaci mi:Error #2035





















































1231231231283912319273198197873198237198237198273198723 9812739817239817239817398172398172398173981739172391739 1273981723981729381729837129837192873918273981273981273 9128739187239187239128739817239172398173981279371298371 2938712983719823719283719283712937129837129387129837131 239102381092381093810293812093812309
Tagovi: #help
valerija
TAJNA ZAGONETNIH OSMEHA
3. Avgust 2018. 14:19 napisao/la valerija
TAJNA ZAGONETNIH OSMEHA

Bio je to jedan sunčan februarski dan, ali te godine ni zima nije bila kao što ue, hladna, ljuta i sa puno snega. Sećam se da sam pošla na izlet. Fruška Gora ume da opčini takvih dana. Ispred mene polje tek procvalih visibaba iza mene golo šipražje, a moja bešiga koja se baš tada pobunila samo je oku dala znak, e tuuu. I dok sam umakla očima slučajnih prolaznika nekako se ispetljala sa jaknom, šalom i ostatkom garderobe koja u tim trenucima neopisivo smeta moj osmeh se lagano razlivao duž lica. Potom sam sva srećna i olakšana za višak telesnih izlučevina srnećim skokom nastavila šetnju. Ali pre toga sam slikom ovekovečena. Ja, šipražje iza mene i buket visibaba u ruci. I baš tu nastaje priča jer sam fotografiju nemerljive lepote postavila, kako to obično biva, na društvene mreže. I odmah stižu uzdignuti palčevi, neki nazivomo ih, osmesi, poljupcem i po kojim srculencetom. A pitanje, o koji predeo, o koji osmeh, o kakav šarm, nizali su se u nedogled. Mislim se ja, ajme nazovi prijatelji da samo znate kako nastaju neobjašnjivi osmesi. Moj usled telesnog olakšanja ovoga puta, samo da sam bila iskrena, kao što nisam, odoše svi ti uzdignuti prstići dodjavola. Pa se onako sasvim naivno i bez zle namere zapitam da nije kojim slučajem i Monaliza baš tim svojim osmehom gvorila isto to falim te bože mogla sam se i upiškiti.
iz dnevnika bez datuma
Valerija
valerija
UKUS LJUTE ČOKOLADE
31. Jul 2018. 14:12 napisao/la valerija
UKUS LJUTE ČOKOLADE

Razmšljam o tpme koliko je potrebno da patim i koliko je esecencija tuge neophodna u životu. Jesam li svesno pristajala na tugu?
Mislim ne želim ja sebe predstavljati kao sveticu, jer to nisam. Ali želim biti, bar prema sebi iskrena, onoliko koliko mislim da svaki čovek zaslužuje. Nenkako kada odrastaš uz bjke čekajući princa na belom konju ponekad se desi da zaluta, tu i tamo, poneki princ začaran u žabu. Naivno pomislm da su verovatno i tvorci bajki, koristeći metafore, na neverovatno lak način uspevali da kažu ono što ja sama kao dete baš i nisam shvatla ( mislim metaforu).
U neverovatno dugom isčekivanju da se napokon pojavi što princ što princ žaba, pristajala sam, da se ne lagimo, na bolje i lošije veze. I tako mic po mic desi se ono kao ljubav. I sama činjenica da osećam promenu, da naprosto lepršam ja, leprša mi pogled, leprša mi stomak, o divno pomišljam, napokon čuveni leptirić dolete i u moj stomačić. A onda ...
Pa niko nije rekao kako izgleda kada leptirić odleti, nego ti glupo misliš joj dobro je i to je osećanje. I kao narkoman, neshvatam da sam navučena. Navučena bre na tu odvratnu paptetiku, zvezdanu prašinu koja ostaje posle svega. Pa patim, pa se ne mirim sa činjenicom da je sve bila laž, pa kao nema veze jer eto bože moj upoznala sam taj neverovatan, golicav osećaj ljubavi. A u suštini mogla bi mirne duše da stanem ispred ogledala, zabacim kosu tek da bi mi oči bljesnula malo jače i jednostavno kažem marš iz moje glave. Tuga jeste osećanje, ali ne zbog tebe, već zbog sebe. Navučena sam na istu do te mere, još od najranijeg detinjstva, jer sam pobrkavši lončiće i poklopčiće, poverovala da ljubav, bar ta opisana u bajkama uopšte i postoji.
Naravoučenije ako već čitam ljubiće definitivno se moram uključiti na kolektivnu terapiju. Odvikavanje, pa za promenu videti sve ono što nisam sagledala sama. Nekako to mu dodje ko da sam kod doktora došla po lekić. Ali i tu ima kvaka, jer mama mi je uvek govrila da ako ne plačem dok mi daju injekciju dobiću čokoladu. Pa sam eto kretenski trpela i nisam plakala zbog te čokolade, a isto je bolelo, samo je ukus čokolade ukus koji volim. U stvari sve ide skupa, nema prinčeva, nema lekića, nema tuge, a čokoladu ću sama da kupim. Onako spram raspoloženja, jednom crnu, jednom belu ali i onu sa ljutom paprikom, tek da se setim da ni čokolada nije uvek slatkiš.
I tako to...
Samo sam se setila te čokolade sa ljutom paprikom, nšta više.
Iz dnevnika bez datuma
Valerija
valerija
LAKOĆA POSTOJANJA
30. Jul 2018. 09:54 napisao/la valerija
LAKOĆA POSTOJANJA

Pokatkad se dogodi da sasvim slučajno u nekom jutarnjem prelistavanju naletim na tako snažnu misao koju usvajam.
Nije potrebna analiza, nije potrebno objašnjenje. Doživljaj je apsolutan. Imati takvo jutro nemerljivo je, a misao može biti savim obična,drugim ljudima bezlična, jer nisu potrefili trenutak u kom bi ona došla do njih.
Jutarnja misao vezana je za umetnost jer samo onaj ko ume da živi u svom svetu ne remeteći sklad sveopšteg sveta može osetiti da rečenica

,, Ne mogu vas, vidim, ubediti da je delo koje nije završeno manje gotovo od dela koje nije ni započeto, ali vi niste umetnik, i od vas ne mogu očekivati da tako nešto razumete. ,,

boji moj dan u beskrajno plavetnilo lakoće postojanja.

Iz dnevnika bez datuma

Valerija
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76203