Haruno Sakura
22. April 2020. 22:04 napisao/la Haruno Sakura


Dok sam bila dete uvek su mi govorili da ne pokazujem "slabosti". Ako bih plakala govorili bi mi da prestanem. Sad vidim da svet ne podnosi slabe ljude. Sažvače ih i ispljuje iz svoje utrobe.
Jedna od tih slabih osoba sam i ja. Sve vrlo lako može da me uplaši i brzo pobegnem glavom bez obzira, ne razmišljajući o posledicama. Isto tako brzo trčim prema drugima ne razmišljajući o minskom polju koje se nalazi ispred mene. Bar sam nekad bila takva. Sada sam jednako uplašena samo više razmišljam o posledicama i obavezno donesem pogrešnu odluku.
Osećam se kao da hodam na nekom visećem mostu i želim da se popnem na ogradu i hodam na toj ivici, ali sve o čemu razmišljam je pad. Šta ako padnem i niko me ne uhvati? Šta ako sve to nije vredno?
Istina je da celim svojim bićem želim da rizikujem. Želim da pokažem svu svoju strast i emocije koje mi svi uporno guraju niz grlo, teraju me da gutam samu sebe. Ne radi to niko jer je loš čovek. Oni misle da to tako treba, da je to način na koji svet funkcioniše i da trebam da se prilagodim. Želim i ja da se prilagodim, da budem ono što se od mene očekuje. Da sledim i poštujem sva pravila koja je donio neko pametniji od mene. Bar sam mislila da želim. Istina je da sam mislila da trebam, da je tako lakše meni i svima oko mene. Da ću tako da se usrećim. Zar nije to nešto što svi želimo? Da budemo srećni i da je život na Zemlji raj. Ipak, čini mi se da sami sebi zagorčavamo ovaj život. Da li nam je to u prirodi ili nas je priroda sveta naterala da se prilagodimo?
Na ovaj datum se svake godine nešto čudno desi u mojoj glavi. Želim da hodam na toj ivici. Ne znam da li će me neko uhvatiti ako padnem, ali želim da verujem da hoće. Mislim da ću samo tako uživati i u tom padu, jer za mene to tada ne bi ni bio pad. Bio bi let i uživala bih u svakoj sekundi istog.
A ti? Da li bi bio spreman da me voliš i dočekaš čak i onda kad me mrziš?

Komentari
Nema komentara. Prijavi se ili Registruj se da budeš prvi/a.