Haruno Sakura
30. Mart 2020. 03:09 napisao/la Haruno Sakura


Gledam tebe pored sebe i razmišljam koliko bih volela da ti se prepustim, da se u potpunosti ogolim pred tobom. Da me tvoje oči gledaju kao da sam rođena samo da bi me baš ti tako gledao, onako kako niko nije i neće. Ljubavi i kad bi krv celog sveta bila na tvojim rukama, ja bih zaspala privijena uz tebe, sa tvojom rukom u svojoj ruci. Privilegija je slušati te kako dišeš, osećati toplinu tvog tela. I kad nisi pored mene ja te osećam. Svaka ćeija mog tela upija tvoj miris i odiše tobom. Ne postoji ništa što mi je omiljeno, a da nije vezano za tebe. Nesreća pored tebe lepša je nego sve najlepše sa bilo kim drugim. Svaka kap krvi u mom telu veže tebe umesto kiseonika i ovo srce se kupa tobom. Gledam tebe pored sebe i razmišljam koliko bih volela da ti sve ovo šapnem na uvo dok spavaš i čuješ sve što govorim ali ne odgovaraš, a kad se probudiš nasloniš svoje usne na moje čelo. Tako da započneš svaki svoj dan zamisli gde bi nam bio kraj. Ni smrt nas ne bi ugušila, svaki atom bi nas nosio u sebi. Ti si moja zvezda, a ja tvoja. Tako je zapisano.

Komentari
Nema komentara. Prijavi se ili Registruj se da budeš prvi/a.