Renata Renata (SOKOLICA)

Renata blogovi

Renata
Nasa tajna
15. Maj 2015. 19:57 napisao/la Renata
O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo voljelo;
niti srce naše da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod boljelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao u sazviježđa žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke smijeha voljeli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
što je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vijek;
ni da li je otrov ili lijek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se zbog tebe pjesma događa
u meni vječito:
da li opija toplo
kao šume naše s proljeća;
ili tiha i tužna šuti u meni rječito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili bolna
pjesma događa u meni.

Ja više volim da prešućene
odemo ona i ja
tamo gdje istom svjetlošću sja
i zora i noć i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gdje je od istog vječnog tkiva
i čovjek i njegov san.

Desanka Maksimovic
Renata
Kad bi covjek
21. Februar 2015. 21:54 napisao/la Renata
Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava ili sreća,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje.
Da te ne poznajem, ne bih živio,
Da umrem ne znajući te, ne bih umro, jer nisam živio.
( Luis Cernuda)
Renata
Sudbina
30. Septembar 2014. 19:06 napisao/la Renata
Preuzeto sa net-a :

Naziv bloga : SUDBINA, SREĆA....


AUTOR BLOGA :

sbb7410(42)
Srbija, Beograd, Beograd





Pitam se šta je to sudbina, gde i kome me ona vodi? Šta nosi
sa sobom?

Pitam se da li uopšte i postoji sudbina? Ko je njen pokretač?

Da li je sami sebi određujemo, da li je određuju druge osobe, ili je
pak određuje onaj gore, onaj koji je iznad nas u svemu?

Ne, ne znam, a
tako bih volela da znam.
Ponekad mi se učini da sam ja jedina osoba
koja odlučuje o o svojoj sudbini, ponekad mi se učini da su druge osobe
te koje o njoj odlučuju, dok mi se ponekad učini da to odlučuje On !

Da
li je u sviju ista sudbina, da li svi misle kao ja? Ne, ni to ne znam !

Sreća !

Šta je sreća, kako je opisati? Kako god pokušam ne ide, jer je već

dugo nisam osetila, pa tako da sam i zaboravila značenje te reči, i
osećaj tog osećaja.

Sreća nam dolazi i odlazi, i ne znamo, bar ja ne
znam, kako je zadržati, kako da je uvek osećam !
Da li je ona
prolazna u našim životima, da li je stalni gost, ili je pak naša
budućnost?

Teško pitanje, a još teži odgovor ! Odgovor koji ja ne

znam, koji ja nemam !

Kako da upotpunimo reč sreća, kako da je
povežemo sa sudbinom, i da li se može povezati?

Kako da je osećamo
svake sekunde, minute, sata, dana? Kako kad je tuga "ubila" taj pojam i osećaj "sreće"?
Kojim stvarima da dokažem njeno postojanje?
Kako da
otkrijem šta je sudbina, i kako da otkrijem šta je sreća?

Na čemu se
ona zasniva, i kako da opstane?

Znam da je lepo osećati blizinu
sreće, a još lepši osećaj imati je.

Znam isto tako da je teško kada
nas napusti taj osećaj, i kada zaboravimo osećaj tog osećaja...

"I
koliko god lutali stazama naše sudbine, pokušavajući pronaći sreću, u
jednom momentu će nam se otvoriti put koji ćemo slediti, kako bi nas
naša sreća večno zaključala u naša srca" !

Nemojte nikad odustati jer nijedna tama nije potpuna,sve staze i putevi ma kako nepoznato i strašno delovali vode i dovode hrabre,uostalom kad nam svega drugogo ponestane dok nam srce kuca u grudima i hrabrosti ne nedostaje postoji nada u neki novi dan i novu sreću.

Hoće li vam nju doneti jednorog,vila šumska,ciganka videti u šolji ili Vi prepoznati u sjaju nečijih očiju zar je važno sve dok je sreća na našim vratima zar ne?....
Renata
Zelim...
13. Jun 2014. 19:34 napisao/la Renata
I ova noc boli...Suze padaju, tebe nema daleko si, a trebas mi... Zelim samo da te zagrlim jednom, da te poljubim... Zelim da ti cujem glas, da sve bude kao nekada, ali dzabe nema nas... Kraj je odavno...Nocima zelim da te pozovem, da posaljem poruku, ali bojim se..Bojim se neces mi odgovoriti, neces se javiti... Toliko puta zelim da ti kazem da mi je jos stalo ali cutim, plasim se tvog odgovora... Plasim se da cu te izgubiti i da se vise necemo cuti ako saznas za moja osecanja.. Ovako je bolje cutim, patim u tami svoje sobe daleko od tebe... A ti kada pozelis da se javis broj je isti slobodno se javi.. Za tebe uvek bicu tu...Pokusavala sam da te zaboravim, ali ne ide uvek me nesto potseti na tebe, na nas, svake noci slusam nasu pesmu, gledam tvoju sliku i nadam se.... Jedno tvoje cimanje mi mnogo znaci, kada mi se javis ulepsas mi dan... A ti ne znas koliko mi sve to znaci, glumim jaku, ne govorim ti o svojim osecanjima..Volela bi da mogu da vratim vreme, da me opet nazoves u pola noci kao nekad, da vidim tvoju poruku za dobro jutro, da mastamo zajedno o buducnosti da opet budemo MI...nekada tvoje srce....sad1
Renata
Tuzna zivotna prica!
17. Novembar 2013. 17:33 napisao/la Renata
Svih ovih godina tragala sam za nekom osobom koja ce mi pruziti ljubav,koju nikad nisam osetila.I taman kada sam pomislila da sam je nasla ona mi je zabola noz u ledja!Tog momenta zapitala sam se zasto je to bas meni moralo da se desi?Zasto meni,danima sam postavljala to pitanje sebi,ali nije bilo odgovora!Za mene zivot je postao mucenje,jer zivela sam sa njim,a znala sam da me vara,da me ne voli.On je svakim danom bio sve hladniji prema meni.Imala sam osecaj kao da zeli da me otera od sebe.Puno puta sam ga pitala sta nije u redu,a on bi na to odgovorio da sam previse opterecena nasom vezom i da prestanem da ga gusim.Kasnije sam saznala da sam trudna.Taj dan je trebao da bude najsrecniji dan u mom zivotu,ali na protiv.Bio je to dan kada sam shvatila da sam sama da nemam nikog ko ce se radovati mojoj bebi.Ubijalo me je saznanje da ga Daniel nece zeleti.Kada sam stigla kuci on je vec bio tu,vratio se s posla.Razmisljala sam kako da mu kazem i sakupljala hrabrost.Taj trenutak nikada necu moci da izbrisem iz secanja.On je nekoliko sekundi ostao ukocen od tih mojih reci da ce postati tata.Mislila sam da je prosla citava vecnost dok je on progovorio.Ja ne zelim tu bebu Sara.Tog trenutka srusio se ceo moj zivot,nisam mogla da progovorim,samo su suze padale niz lice.Prvo sam skupila svu snagu koju sam imala i rekla da cu ja ovu bebu roditi,pa makar ona nemala tatu.Uredu, rekao je rodi je,ali te molim prvo da spakujes svoje stvari i odes odavde.Spakovala sam se i kada sam krenula rekla sam da ce se jednog dana kajati zbog ovoga i otisla zauvek iz njegovog zivota.Bilo mi je tesko,nisam mogla da izdrzim od tolikog bola i tuge.Jedino mi je davalo snage i razlog da nastavim dalje moja nerodjena beba.Zivela sam kod moje bake,ona je jedino bice na svetu koje me razume i iskreno voli.Majka nije zelela da me pozove kod nje,jer ona je imala svoj zivot u kome nije bilo mesta za mene,a tatu nikad nisam ni upoznala.Ostavio je moju majku posle mog rodjenja.Nisam zelela da se to desi mom detetu.Samo ja znam kako je ziveti sa roditeljem koji ti stalno prebacuje da sam joj upropastila zivot.Kada je dosao na svet Luka bio je to dan pun srece i tuge,jer njegov tata ga nije zeleo.Saznao je da je dobio sina i dosao da ga vidi,ali ja nisam dozvolila.Rekla sam mu da on nema sina i da za njega ovde vise nema mesta.Srce mi se kidalo,ali nisam mogla vise da podnesem to licemerje.Molio me je da prizna dete,da je pogresio i da tek sada shvata.Ali ne,ja vise nisam ona stara koja ce poverovati u te lazi,i koja ce mu oprostiti.Danas moj zivot je sasvim drugaciji.Prebolela sam Daniela i pokusavam da nekako sredim svoj zivot i pocnem iz nova!!!
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 563