Gia
27. Novembar 2010. 14:17 napisao/la Gia
"Budim se često po noću, a znam da nisam ni pijan ni lud..."

--- Tim stihom bih mogla ’ladno da započnem dan... Il’ radim nešto il’ se tripujem nešto, uglavnom slabo spavam noću, skoro nikako... zamenila sam dan za noć. Evo dajem oglas..."Nudim noć za dan!"

A zašto sam zamenila dan za noć? Ima tu svega pomalo. Volim noć, noću radim više, i da, da ne zaboravim, izgleda da se plašim pomalo da spavam noću sama... Zašto „izgleda“? Pa zato jer ja ne mogu sebi da priznam taj strah. Ne doživljavam ga, kuliram ga, ne spavam zato i baš me briga..Ma gde me briga...Tešim se ja samo... Ako, ako, lepo je to...

---- Strah od mraka..Hmm... Kako to definisati??? Plašim se da mi ne iskoči babaroga iz ormara ili još bolje plašim se da me nešto „strašno“ ne ščepa ispod jorgana i odvuče u p.m.. Smešno je, znam, al’ meni baš i nije, no bilo je i mnogo gorih strahova...ovo je mala beba za mene. Rešićemo ga se, ja i moja Mi...

Evo sad me i glava boli, to je sve zbog spavanja tri sata, tj. nespavanja... Komšije me pitaju što mi svetlo gori po celu noć, a ja njih: „Pa što blejite u moj prozor po celu noć“...

A, tek u prodavnicu kad idem, a ono 2-3h popodne (to je i super ako ustanem, jer sve zavisi kad legnem noću, tj. ujutru), a ona što radi me gleda ispod oka i pita: „ Komšinice, je l’ se to niste naspavali?“. A ja onako sva pogubljena i snena, pitam je gde stoje ulošci, a ona će „ Lele, al’ si ti zaljubljena, eto ih tu, ispred tebe, zar ne vidiš?.“ Mislim se, ma idi ženo više, mani me se! Dobro, mlađa je od mene, al’ rano se udala..pa....

A mene sramota, u zemlju da propadnem...ono davno već prošlo podne, a ja tek ustala.. Auuuuuuu....Ban za prodavačicu! Kako sme tako nešto da me pita?! Gde je tu obazrivost prema drugome? Ne zna ona za moje muke jadnica...c,c,c,c.... Opraštam joj za neučtivost!

Čak sam joj jednom i rekla „ Šta te briga!“ , sa sve onim promuklim glasom.. . Ha ha A, jednom sam kesu sa namirnicama, bacila u kontejner, umesto kese sa smećem...Posle sam morala da vadim iz konetejnera cigarete i ključeve od stana, itd... Nadam se da ona to nije videla, pošto je kontejner blizu prodavnice..Još mi samo to fali..Omg

Da se razumemo, nije to uvek tako, to rano leganje i kasno ustajanje. Bude dana kad spavam kao sav normalan svet...Jedva čekam te dane... Ehhh.. I u tim normalnim danima nađem ja opet nešto da radim noću, pa za*ebem sve!

--- Ne znam više šta bih napisala na ovo moje izlaganje, komentarisanja sama sa sobom, u obraćanju vama...koji ćete pročitati ovo..ako vas bude, he he...Sve sam manje, više rekla sad...

E, ebem ti život još mi i net pukao, pa se sad smaram, kao i svi ovisnici bez neta... Dobro, nije baš kao i svi "ovisnici", ja moram da radim nešto korisno! C,c,c..opet se tešim..

I za kraj, ovog mog izlaganja o mom spavanju i nespavanju, jedna pametna rečenica: „Mislim da se u životu sve može rešiti, ništa nije tako crno ni belo, a ja sam sad brineta.“... Aha
Komentari
ratko 4. Jun 2012. 22:29
0 glasova
jel jos uvek spavas sama? Smiley1
ratko