Boban Boban (Flari)

Boban blogovi

Boban
Novinarski članak
24. Mart 2016. 07:43 napisao/la Boban

Што дуже живим у свету, више сам више изненађен оним што се зове „лекције из историје“ и „Божја правда“. Управо предходни дани нас уверавају у то — како казна уме да буде праведна.

Милица Ракић (Фото: Приватна архива)

Пише: Руслан Љапин, ИА „Новорусија“

Ових дана све новинске агенције пишу о терористичком чину у Бриселу у Белгији, где цео дан одјекују експлозије. Убијено је на десетине људи, а рањено више од стотину. На свим ТВ каналима су сцене ужаса који се догодио и над којим цео свет тугује.

Кроз то пролази и обичан момак из Србије, чије је име је Стеван, можда Јован или Драган…Ускоро ће прославити свој седамнаести рођендан. Он иде у школу, а после школе одлази кући где је чека вољена мајка са којом ће заједно запалити свећу за настрадале у Белгији.

Пре 17 година, један од десет белгијских Ф-16АМ је, приликом бобмбардовања Србије, неког другог Стевана, Јована или Драгана заувек послао анђелима. Мајка тог свог сина није дочекала. Отац  је полудео од туге и најстрашније проклиње све оне који су директно или индиректно одговорни за смрт његовог детета.

Јуче, 23. марта, било је тачно 17 година од када је НАТО у Бриселу, у супротности са резолуцијом Савета безбедности УН, одлучио да покрене ратну машинерију против мале Југославије, рушећи цео послератни поредак. На данашњи дан 24. марта ће почети са бомбардовањем.

Према званичним подацима СРЈ, од 24. марта до 10. јуна 1999. године, укупан број цивилних жртава је износио више од 1 700 људи, укључујући скоро 400 деце. Повређено је преко 10 000 људи. Троје нерођене деце је убијено у утроби њихових мајки. Без воде је остало преко милион људи, 500 000 људи је остало без посла, хиљаде њих без крова над главом. Нестао је, према процени УН, 821 човек. Већина од њих су Срби.

У току ове агресије извршено 35 000 борбених авио-летова, у којима је учествовало око 1000 авиона и хеликоптера.. На циљеве је бачено 79 000 тона експлозива (укључујући и 156 контејнера са 37 440 касетних бомби које су забрањене међународном конвекцијом).  Операција  „Милосрдан анђео“ узима свој данак и после свог завршетка јер је НАТО користио муницију са радиоактивним пуњењем осиромашеним уранијумом.

-Од 23. до 24. марта сам био у Србији. Изнад главе сам чуо буку авиона. Али сам чак и у том тренутку мислио да ће долетети до границе и вратити се. Нормална људска логика није могла да прихвати грозоту безакоња и зла које ће се ускоро догодити, каже Александар Кравченко који је 1999. године предводио добровољце Републике Српске, присећајући се страшних догађаја.

На бомбама које су избацивали британски авиони су били натписи: Срећан Васкрс“, Надам се да вам се допада, „ И даље желиш да будеш Србин?.

Сада не гори Београд већ Брисел. Одјекују експлозије, завијају сирене, чују се јауци и плач оних који су изгубили своје најближе. Страшно!! Али, страшно је било и у Београду, Доњецку, у Дамаску. И тамо су људи заслужили саосећање.

Пријатељи моји, реците ми молим вас, хоће ли барем један Белгијанац ових дана погледати у очи српског оца? И барем на тренутак схватити да је све повезано!

И да је он, стављајући себе изнад свега и рушећи светски поредак, на крају изнедрио ИД. И да се тај Белгијанац тада супроставио Американцима, вероватно би Гадафи и Садам били на челу својих држава и не би било избеглица и терориста који су се под маском избеглица раширили Европом.

За угашене животе Стевана, Јована или Драгана, Белгијанци данас плаћају најстрашнију цену. Сигуран сам да се нико од њих не сећа, а камоли повезује ове догађаје, што значи да ће, на жалост, бити и других „дана за памћење“.

Ништа на свету не пролази без остављања трагова!

Boban
Arsen
20. Avgust 2015. 06:19 napisao/la Boban
Bio je veliki, najveći, na momente nepodnošljivo talentovan, previsoko da ga dosegne zavist, da nam otme bar delić tog neuništivog dara. Znao je sve. Da, baš sve. Delio, ali i pozajmljivao od retkih koji bi to sve rekli, gotovo jednako dobro kao on; od Krleže, Tina, Gorana, Kaštelana, Goloba, Kiševića, Paljetka; polemisao bi sa velikim Žakom, u dve svoje briljantne verzije Ne me quitte pas (Vidjela si več kako baca vatru/vulkan što je davno ugašen i star/Ima suhog tla što odjednom rodi/Bolje nego kišom oplakivan kraj/A kad padne noć, kao luč je svod i crvenilo se s crnim vjenča tada/ Nemoj poći ne, nemoj poći sad); pa sa Preverom (O, Barbara, rat je svinjarija velika/I što je sad s tobom pod kišom kanonada ognja krvi i čelika/A onaj koji te grlio zaljubljeno/Je li umro, nestao, ili još uvjek živi)



Odlaze sami maheri



najbolji u prednatjecanju





A naši gadovi?





Odlično – hvala na pitanju
Izvor e-novine

Boban
AKO
16. Decembar 2014. 20:46 napisao/la Boban
Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш -
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: "Истрај!"

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.

Радјард Киплинг
Boban
H. M
30. Novembar 2014. 21:54 napisao/la Boban
"Ako te još uvek pali da stegneš dobro d**e ili s**u, ako možeš da se neprestano iznova zaljubljuješ, ukoliko možeš da oprostiš svojim roditeljima zločin, koji su izvršili dovodeći te na ovaj svet, ako si zadovoljan time da ne stižeš nigde, već da svaki dan primaš onakav kakav je, ako možes da praštaš i zaboravljaš, ako si u stanju da ne postaneš mrzovoljan, namćorast, ogorčen i ciničan, pobeda je onda, čoveče, već do pola u tvojim rukama."


Henri Miler
Boban
Podsećanje
9. Oktobar 2014. 14:29 napisao/la Boban
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost, uspešni diplomata Kraljevine Jugoslavije, velikan evropske književnosti i intelektualac - Ivo Andrić, rođen je na današnji dan devetog oktobra 1892. godine u mestu Dolac kraj Travnika.

Tačno 50 godina od svog prvog pojavljivanja u književnim vodama (1911), kada je u časopisu Bosanska vila objavljena njegova prva pesma "U sumrak", ovaj Travničanin postaje dobitnik najprestižnijeg priznanja u domenu književnosti - Nobelovu nagradu koja mu je 1961. godine uručena za roman "Na Drini ćuprija", kao i za celokupni dotadašnji rad na "istoriji jednog naroda". U obrazloženju je stajalo da "njegova proza sadrži epski naboj kojim prati ljudske sudbine iz istorije svoje zemlje".

O čemu god da je govorio, govorio je korisno i dobro. Najviše je govorio o ljudskoj prirodi, strahu, neizvesnosti, nesigurnosti, slabosti, stidu, drskosti, mržnji i zavisti, ali i borbenost i upornost samo su neke osobine o kojima je Ivo Andrić najbolje govorio:


* Nema te sposobnosti ni te dobre osobine koju mi ne bismo želeli da pripišemo sebi; samo što tu želju ućutkava u nama kontrola razuma, ali ograničeni i jednostavni ljudi ne umeju da je sakriju, nego govore o njoj otvoreno i javno se brukaju i čine smešnim.
* Svakom je njegova visina najviša. I kad pijanstvo visine zavrti čoveku mozak, onda nema mere ni razlike. Nema viših ni nižih tornjeva. Sve su vrtoglavice jednake.
* Naš čovek ne ume da se lako i pravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pri padu. Ima u jednim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti, koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i da izmisle.
* Oduvek je i svuda tako, da se sitni i bezimeni ljudi penju na leševe onih koji su oboreni u međusobnoj borbi velikih.


* Drskost i upornost su brat i sestra. Drski i uporni ljudi nikad se ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje.
* Ima ljudi koji se nečeg plaše ili stide, nešto žele da sakriju. I upravo zbog toga oni svojim pogledom stalno nastoje da privuku i zadrže tuđi pogled, u želji da ga vežu za svoje oči i da mu tako ne dopuste da ide dalje i da razgleda i ispituje.

*Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna i nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđanje. Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.

* Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri. Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
* Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća.Strast za istinom je najbolji izraz životne snage u čoveku i naročit oblik njegovog poštovanja samog sebe. I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i okolnostima.
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 73