>>аня<
24. Mart 2018. 20:21 napisao/la >>аня<

Човек који није владао собом - владао је светом и крај XX века и своје владавине крунисао најбестиднијим неделом, бомбардовањем Србије, претварајући Европску унију и НАТО савез у нову Монику Левински.
Да би скренуо пажњу са своје срамоте на стуб срама је закуцавао Србију, али су те бомбе истовремено погађале и ону Америку у коју су се више од пола века клели и уздали сви народи жељни слободе и правде од Београда до Владивостока.
„Од свега што човек подиже и гради ништа није боље и вредније од мостова“ писао је Иво Андрић и за тај најплеменитији симбол који је с овог поднебља принесен писаној цивилизацији он и његов језик овенчани су Нобеловом наградом за књижевност.
Али НАТО неман, газећи све обзире од Повеље УН до моралних канона универзума, прво је зинула на мостове. А кад се наждерала мостова засладила се храмовима, болницама и старачким домовима, путницима по возовима и аутобусима, ТВ-студијима и ТВ-торњевима и децом на ношама.
Тако се завршила једна ера, а на почетку друге пружен нам је чист лист хартије да на њему испочетка пишемо историју Србије.
Није тај пројекат намењен само нама, али је Србија по традицији изабрана да се преко ње поручи малим народима да им кичма више није потребна и да ће без кичме живети много боље.
Наша будућност су деца без кичме, а да бисмо рађали децу без кичме најбоље је да је немамо ни сами. Преко најмоћнијих екрана НАТО телали су нам поручивали да у бомбардовању није било ничег личног, него само отрежњујућег и поучног. Бомбардовани смо за наше добро и оно ће имати смисла једино ако смо научили нешто ново и битно.
Као друштво у транзицији, то прво бомбардовање смо дочекали неспремни и преплављени емоцијама. У међувремену је доста рађено на нама и улагано у нас, тако да смо већ данас мековратији и бескичменији него икад раније. Свако ново бомбардовање претворили бисмо у празник, искористили као прилику за отрежњење и дочекали без предрасуда и отвореног срца. Сада смо сто пута паметнији него пре десет година и да нам је била ова памет бомбардовали бисмо се сами.
НАТО савез је спреман да нам опрости што нас је бомбардовао, поучавајући нас да се што пре окренемо будућности, јер у Европу нећемо ући ако се будемо ичега сећали.
Њихова врата су нам широм отворена и добродошли смо чим испунимо неке ситније предуслове као што је признање НАТО државе на Косову чији главни град није Бондстил него БомБстил. Дошло се дотле да НАТО нас хоће а ми НАТО нећемо. Чак је после свега међу Србима надмоћна већина оних који мисле да би улазак Србије у НАТО била већа брука него да се Жаклина Кенеди удала за Ли Освалда.
На крају смо, уочи десетогодишњице, и ми чули нешто нечувено и то од Карле Дел Понте, што су они изгледа знали од почетка. Наиме, изашло је на видело да се за независно Косово у мраку борило тргујући људским органима. А шта је отимање Косова, жиле куцавице српске земље, ако није крађа и отимање органа?
Да би се отео бубрег киднаповани су Срби, да би се отела душа српског народа масакрирана је Србија. Једно је вађено из тела појединаца а друго из тела Србије. На истом делу су ухваћени злочинци без граница и невидљиви јунаци из невидљивих авиона. Једни су ампутирали територију а други јетру и бубреге.
Овај највећи злочин међу злочинима зачудо нису учинили Срби него је учињен над Србима мада су оглашени за највеће злочинце. Поред Беле куће свет је добио и Жуту кућу, али она није у Србији него у Албанији. Бомбама и трговином органима није се могао решити ни један проблем али је зато сваки постао већи. Јуче су у Уједињеним нацијама
саопштили да је ситуација на Косову стабилна. То је истина као да су рекли да су успели да поставе празну врећу да стоји. Само још да уведу струју и слободу кретања па ће све бити савршено.
Кад је почело бомбардовање Србије затворен је Музеј Николе Тесле у Колорадо Спрингсу. Спомен плоча на хотелу у Лондону у којем је живео Слободан Јовановић одмах је прекриверна.
Ових дана је Фонд Слободан Јовановић предложио Светом Синоду и Свети Синод прихватио да се формира спомен-гробље жртава НАТО бомбардовања и да тај задатак преузме на себе Српска православна црква. То чине сви народи после свих ратова па ни Срби не би смели постати изузетак. Само тако ће неки будући Вили Брант имати где да
клекне. Било би речито и племенито да и НАТО пакт подигне гробље својим жртвама пострадалим од руке српских злочинаца. Било би то јединствено гробље у историји ратова у којем не би био сахрањен ни један погинули војник, али би ту могли да сахране покојни образ и умрлу савест тзв. међународне заједнице и НАТО савеза.
Матија Бећковић



~ * * * ~
Чико, ја тебе гледам с неба
И видим те као на слици
Чико, ја сам онај цвет-беба
Који си убрао у Батајници.

Ја сам била она мала
Милица, што је задремала
У мамином загрљају
А пробудила се у рају.

Сад нисам она булка румена
Већ бели анђелак оне булке
Што гледа своје најдраже с неба
И види тебе... и твоје руке.

Мој тата се сада брије
А моја мама пегла пелене
Ја их видим и жао ми је
Што не виде и они мене.

Ено и моје розе ноше
И лутке што се смешила на ме
Кад су твоје зле тице дошле
И отеле ме од моје маме.

Тада сам се овде попела
С неком дечицом непознатом
Али бих много више волела
Да сам доле, с мамом и татом.

Да ти кажем још само ово
Па иди и заборави ме
Мама ће да ме роди поново
И даће ми исто име!

(Добрица Ерић - Чико, ја тебе гледам с неба)


Данас се навршава 19 година од почетка НАТО агресије на Србију, односно тадашњу СРЈ, када је током 78 дана убијено најмање 2500 а рањено и повређено више од 12 500 људи. Напади на Србију започели су 24. марта 1999. године, а последњи напад догодио се 10. јуна, у 13.15 недалеко од Косовске Каменице. Погинуло је, или нестало, 1008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6000 цивила, међу њима 2700 деце. Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге УН надгледају мировно решење сукоба на Косову, 19 земаља чланица НАТО је без одобрења Света безбедности УН 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. НАТО је лансирао 1300 крстарећих ракета, изручио 37 000 касетних бомби од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. За ове злочине нико још увек није одговарао.

Србију и Црну Гору су бомбардовали: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Мађарска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Велика Британија и САД!...

НИСМО ЗАБОРАВИЛИ!!

Бомбардовање је трајало три месеца. Погинуло је и рањено на стотине људи, унесрећене су хиљаде грађана. Многи још увек не могу да забораве тај кошмар. Након 15 година две дописнице ТВ канала RT, Српкиња и Американка, постављају питање „Зашто?“ Јелена Милинчић и Аниса Науи причају о томе колику је несрећу донела људима операција НАТО-а, шта се крије иза медијског напада на Милошевићеву власт и како је тај рат приказан у САД и доживљен у Србији.
За три године, колико је прошло од премијере, филм телевизије RT су видели милиони гледалаца у целом свету. Многи су тек из овог филма сазнали за трагедију српског народа.
Филм са преводом на српски можете погледати овде:

И изузетан, тренутно акуелан, филм Бориса Малагурског који сте можда и погледали на некој од премијера широм земље, а и даље. Уз филм, препорука да прочитате роман Веселина Џелетовића ,,Српско срце Јоханово'' који јe настао из поeмe у којој је обрадио истинит догађај који сe збио у јeдном сeлу на Космeту. Свe јe истинито у том роману, осим имeна људи, а и нeкe локацијe су промeњeнe. Као и „Вучјe срце“ - Марија Лина Вeка, причe која сe бави Космeтом и трговином органима.
Komentari
--------Air 17. Maj 2018. 10:34
0 glasova
Citat:
Napisao/la: --------Air
Citat:
Napisao/la: ~Aurora~
Nemam šta dodati, osim, ŽIVELA SRBIJA ! love00311



fighting00021


Ludo
--------Air
--------Air 30. Mart 2018. 14:49
0 glasova
Citat:
Napisao/la: ~Aurora~
Nemam šta dodati, osim, ŽIVELA SRBIJA ! love00311



fighting00021
--------Air
~Aurora~ 24. Mart 2018. 21:22
1 Vote
Nemam šta dodati, osim, ŽIVELA SRBIJA ! love00311

~Aurora~