Formirana:
5. Avgust 2011.
Članovi:
83
Loakacija:
Liberia
Kategorija:
Osnovne informacije
Administratori
Mini chat
Mnogo je tesko kada neko koga volimo okrene nam ledja,napusti nas u najtezim trenucima zivota....Jos je teze kada mi sticajem okolnosti moramo da napustimo nekoga koga volimo...''Samo ostaje nada da vrijeme tad lijeci sve rane, i da Bog ce nam dati snage prezivjet' te dane...''
Leptirica.com
Ponekad duboko u meni probudi se tuga prošlosti... Nebu sam darovala dušu, za tebe... Jer jedino ti umiješ da vratiš sjaj uveloj travi i glas nijemom čovjeku. Boli me tišina sumraka i teško proljećno sunce kad oživi šapat vječnih uspomena.
Hm... Ostajem kući... Ne znam zašto... Mogla sam izaći... Ali eto meni je izgleda ljepše kući... Ne znam ni šta da pišem... Od tada nisam ni spavala kako treba... Razmišljala sam - Šta ako više nikog ne budem voljela kao što sam njega? Mogućnosti da se to desi nisu prevelike, ali šta ako se desi? Ovo mi se ne sviđa...
Nikada više neću pustiti suzu zbog njega. Kažu da niko nije vrijedan mojih suza i držaću se toga da ne bih dozvolila da me obuzme plima tužnih osjećanja. Ti nisi tu, a tako trebaš mi… Teško mi je da to priznam, ali je ipak tako.
Ne volim kada dođe noć kao što je ova…Kada ostanem sama i više ne moram da glumim pred drugima, kada ne moram najbolje da izgledam baš kad se najgore osjećam - to je nešto najgore što može da se nekome dogodi. Voljela bih da ti kažem koliko te volim, koliko mi značiš. Čuješ li? Oslušni samo malo, molim te! Čuješ li koliko negdje daleko jedno srce kuca i zove te… Čeznem da ti kažem šta još osjećam, čeznem da me samo jednom poslušaš, zar tražim previše? Želim da plačem, a suze mi na lice ne naviru, onda poželim da se smijem, a osmijeh nije čuo za mene... Poželim da patim, ali ne mogu jer je to baš ono što sad osjećam... Poželim život, ali ti nisi tu, a moj život si ti... I tako želim jednu želju za drugom sve dok ne shvatim da si svaka moja želja, moja bol, moj osmijeh, moja patnja, moja suza...
U meni se bore razum i srce, vode tešku bitku, bitku u kojoj će samo jedna strana biti pobjednik. Mene plaši ona druga, da li ću ja to moći da podnesem… U oba slučaja, biće mi teško… Niko to ne može vidjeti, to je duboko u meni… Mrzim noći kao što je ova, mrzim te zbog toga što još čeznem za tobom, još te vidim kraj sebe, vidim nas i izgleda tako stvarno. Zbog toga počinjem da mrzim i sebe – zbog toga što čeznem da ti kažem:“Nemoj da ideš, dođi, Trebaš mi, Volim te!“
ZATO NOĆAS PREKIDAM SVE. NI JEDNU SUZU VIŠE NEĆU PUSTITI ZBOG TEBE, DOSTA IH JE BILO, NISI IH VRIJEDAN. IZBRISAĆU TE IZ SVOG ŽIVOTA, ZABORAVIĆU I ONO NAŠE LJETO, KUNEM SE. VIŠE NE ŽELIM DA ZNAM NI GDJE SI, NI S KIM SI. BOLIĆE, ZNAM, ALI PREBOLIĆU – MORAM DA PREBOLIM! I ZNAJ, DOĆI ĆE DAN KADA ĆEŠ SHVATITI ŠTA SI IZGUBIO I POŽELJEĆEŠ DA SE VRATIŠ. KAJAĆEŠ SE, ALI BIĆE KASNO, TADA ĆE TE ZABOLITI MOJA BOL, SVAKA MOJA SUZA I SVAKA NEPROSPAVANA NOĆ…
Ako ikada saznaš koliko sam misli poklonila tebi, znaćeš i koliko sam te voljela. Ove noći se opraštam od tebe i upućujem ti još jednom sve svoje misli. Sve ono lijepo staviću u najljepši dnevnik uspomena. Jer za ljubav, kao i za bol, uvijek je potrebno dvoje...
Leptirica.com
Ponekad duboko u meni probudi se tuga prošlosti... Nebu sam darovala dušu, za tebe... Jer jedino ti umiješ da vratiš sjaj uveloj travi i glas nijemom čovjeku. Boli me tišina sumraka i teško proljećno sunce kad oživi šapat vječnih uspomena.
Hm... Ostajem kući... Ne znam zašto... Mogla sam izaći... Ali eto meni je izgleda ljepše kući... Ne znam ni šta da pišem... Od tada nisam ni spavala kako treba... Razmišljala sam - Šta ako više nikog ne budem voljela kao što sam njega? Mogućnosti da se to desi nisu prevelike, ali šta ako se desi? Ovo mi se ne sviđa...
Nikada više neću pustiti suzu zbog njega. Kažu da niko nije vrijedan mojih suza i držaću se toga da ne bih dozvolila da me obuzme plima tužnih osjećanja. Ti nisi tu, a tako trebaš mi… Teško mi je da to priznam, ali je ipak tako.
Ne volim kada dođe noć kao što je ova…Kada ostanem sama i više ne moram da glumim pred drugima, kada ne moram najbolje da izgledam baš kad se najgore osjećam - to je nešto najgore što može da se nekome dogodi. Voljela bih da ti kažem koliko te volim, koliko mi značiš. Čuješ li? Oslušni samo malo, molim te! Čuješ li koliko negdje daleko jedno srce kuca i zove te… Čeznem da ti kažem šta još osjećam, čeznem da me samo jednom poslušaš, zar tražim previše? Želim da plačem, a suze mi na lice ne naviru, onda poželim da se smijem, a osmijeh nije čuo za mene... Poželim da patim, ali ne mogu jer je to baš ono što sad osjećam... Poželim život, ali ti nisi tu, a moj život si ti... I tako želim jednu želju za drugom sve dok ne shvatim da si svaka moja želja, moja bol, moj osmijeh, moja patnja, moja suza...
U meni se bore razum i srce, vode tešku bitku, bitku u kojoj će samo jedna strana biti pobjednik. Mene plaši ona druga, da li ću ja to moći da podnesem… U oba slučaja, biće mi teško… Niko to ne može vidjeti, to je duboko u meni… Mrzim noći kao što je ova, mrzim te zbog toga što još čeznem za tobom, još te vidim kraj sebe, vidim nas i izgleda tako stvarno. Zbog toga počinjem da mrzim i sebe – zbog toga što čeznem da ti kažem:“Nemoj da ideš, dođi, Trebaš mi, Volim te!“
ZATO NOĆAS PREKIDAM SVE. NI JEDNU SUZU VIŠE NEĆU PUSTITI ZBOG TEBE, DOSTA IH JE BILO, NISI IH VRIJEDAN. IZBRISAĆU TE IZ SVOG ŽIVOTA, ZABORAVIĆU I ONO NAŠE LJETO, KUNEM SE. VIŠE NE ŽELIM DA ZNAM NI GDJE SI, NI S KIM SI. BOLIĆE, ZNAM, ALI PREBOLIĆU – MORAM DA PREBOLIM! I ZNAJ, DOĆI ĆE DAN KADA ĆEŠ SHVATITI ŠTA SI IZGUBIO I POŽELJEĆEŠ DA SE VRATIŠ. KAJAĆEŠ SE, ALI BIĆE KASNO, TADA ĆE TE ZABOLITI MOJA BOL, SVAKA MOJA SUZA I SVAKA NEPROSPAVANA NOĆ…
Ako ikada saznaš koliko sam misli poklonila tebi, znaćeš i koliko sam te voljela. Ove noći se opraštam od tebe i upućujem ti još jednom sve svoje misli. Sve ono lijepo staviću u najljepši dnevnik uspomena. Jer za ljubav, kao i za bol, uvijek je potrebno dvoje...
Članovi
Zvezdasica 5. Avgust 2011. 15:47
0 glasova 
Leptirica.com
Kuda idu ovi dani moji,
Kuda ljubavi kad ti nisi tu…
Tvoja mi slika jos u sobi stoji,
I dah mi se ledi u ovome zlu…
Srce mi je pusto i jezivo boli,
Glasa mi ponestaje,oci gube boju…
Tijelo se oduzima,vristi i moli,
Da ponovo dotaknem toplu ruku tvoju…
Da zagrlim ono sto najvise volim,
Da vratim ono cega vise nema…
I opet kao nekad na cvrstom tlu da stojim,
Pobjegnem od mraka i od strasnih sjena…
I sta sad da radim kad te nema vise,
Gdje da odem,a da te ne osjecam u sebi?…
Ostaju mi samo sn’jegovi i hladne kise,
Da budna sanjam snove i pisem o tebi…
Last Update on 5. Avgust 2011. 15:48 by Jana
