Blogovi

ღღღღღIvanaღღღღღ



Usporenim pokretima je ugasila računar, poklopila ga je i podigla noge na stolicu, obgrlila ih je a zatim bradu naslonila na njih. Pustila je muziku na telefonu.
njena omiljena pesma..

Počela je da plače i poželela nešto ali ni sama nije znala šta... bojala se svojih želja a pesma je budila prejake emocije... samo nije želela da se oseća toliko neshvaćeno, želela je da je neko zagrli i poljubi u kosu zato što to oseća i želi da uradi a ne zato što je ona tužna. Trebao joj je neko... neko ko ne smara, neko kome će se radovati, ko će sa zadovoljstvom isčekivati njenu poruku i na nju znati da odgovori sa više od dva slova i neko... neko... kome samo treba da kaže nedostaješ mi, želim da te vidim i da joj taj neko kaže... da je pita... evo krenuo sam, samo reci gde da dodjem... Bez glupih pitanja bez praznih izgovora samo da dodje i bude tu...
Osećala se toliko usamljeno u stvarnom svetu da je zbog toga poželela da se izgubi... tamo gde su i drugi neshvaćeni ljudi koji kriju svoj identitet iza pseudonima i traže nešto... ili se samo tako prazne...
Nije mogla više da izdrži, utonula je glavom u kolena i obgrlila ih je čvršće da bi osetila potpunu samoću...

Nevoljno je ustala sa stolice i odteturala se do kreveta. Nije skinula šminku, nije oprala zube, nije se istuširala ni presvukla, legla je u krevet i zaspala. Otisla je u neku drugu dimenziju... opet bolju od stvarnog sveta...



Autor : lombardos
SiviOblak
Da l’ postoji nešto drugo
osim prazna glupa reč,
da li ima još malo nade,
a i šta bi na kraju sa njom ..
Ne znam da li postoji put,
ne znam da li postoji put,
ne znam koliko košta čovekov obraz
i šta bi na kraju sa njim ..

Kažu jutra su crvena,
kažu počinje najlepši dan,
kažu doš’o je zadnji čas
da se oduprem vremenu sam ..
Ne znam da li postoji put,
ne znam da li postoji put,
ne znam koliko košta čovekov obraz
i šta bi na kraju sa njim ..

Čudan neki momak,
on bi da sruši svet,
a i ja sam sinoć bio tu
i video sam sve ..
On nosi neku sveć
i luta nekud sam,
on kaže da samo istinu traži
i šta bi na kraju sa njom ..

Baš čudan neki momak,
on kaže da sve je laž,
poljubio je svog oca u ruku,
pa ga pljunu kao gas ..
On nosi neku sveć
i luta nekud sam,
on kaže da samo istinu traži
a i šta bi na kraju sa njom ..

Da l’ postoji,
da l’ postoji nešto drugo što ti znači ..?
Samo snovi,
samo snovi koji žive umesto tebe ..
Samo snovi,
samo snovi koji žive umesto tebe ..
Samo snovi,
ako ne nađeš nešto bolje ..

Čudan neki momak, on pljuje
i ruši sve pred sobom .. Zašto..?
On je iz nekog drugog filma,
pa ne znam gde mu je kraj .. Zašto ..?

Stisni zube sad,
daj uradi nešto lepo onako od srca ..
Kaži nesto drugo,
kaži nešto lepo onako od srca ..

Da li postoji put,
kaži da li postoji put,
kaži da li postoji put,
da li veruješ u to ..
Neša Galija

PS. velika je šteta ne pročitati,čuti i razmisliti..
valerija
ŠTA BI BILO
27. Maj 2017. 16:33 napisao/la valerija
ŠTA BI BILO

Prestajem da čitam. Postoji mnogo veći razlog od umora. Želim da iznova osetim. Uranjam u sećanje. Neke naizgled izmišljene sudbine. Nekako se ipak poklapaju datumi, poklapaju se i godine, priče. I otud, samo naizgled ravnodušna, ostavljam je baš tu,
,, Da bi se zabranjena romansa vešto skrival, bilo je potrebno uložiti dosta truda, dovitljivosti i energije. Zatvoriti kompjuter, brisati prepisku, uklanjati tragove, menjati lozinke, skidati osmehe sa lica i sjaj iz očiju. Hodati čvrsto na zemlji, raditi uobičajene stvari sa jednakom revnošću i uključenošću. Ona to prosto nije mogla. Sve ju je odavalo. ...,,( ,,Žene pod mojim krovom,, J. Gavrilović )
iako lepo na početku knjige stoji
likovi i dogadjaji u ovom romanu su izmišljeni
svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i digadjajima je slučajna
ja eto nisam odolela da ne pomislim na one koji predstavljaju tu slučajnost.
I zaista da li se iko prepoznao u citiranom tekstu...
I dalje ne bih bilo bi preko svake mere
Valerija
Baki je online.
Neuvredljiv
24. Maj 2017. 12:37 napisao/la Baki
Ovo je priča o jednom duhovnom učitelju, za koga se verovalo da je potpuno neuvredljiv.

Neki bezobrazni zapadnjak je čuo za tog gurua i odlučio da ga izazove. Po dolasku u njegov hram, počeo je da ga vređa i ponižava na sve moguće načine…

Međutim, tokom celog događaja, guru je ostao u potpunosti pribran, nijedan mišić mu se nije pomerio. Zapadnjak nije mogao da veruje. Posle pola sata, više nije mogao ni da psuje, izgubio je svu energiju i na kraju je odlučio da pita učitelja:

„Razumem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle, ali, ja sam te ponizio i uvredio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe.“

Po prvi put, guru je progovorio: „Sinko, mogu li da postavim samo 2 pitanja?“
„Naravno“, reče čovek.

Tada učitelj reče: „Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?“

Čovek reče: „Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni.“

Potom guru nastavi: „A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?“

Pokupljeno negde sa neta !
Baki je online.
Prica o planinaru
24. Maj 2017. 12:32 napisao/la Baki
PRIČA O PLANINARU

Ovo je priča o planinaru koji se želeo popeti na najvišu planinu. U tu pustolovinu je krenuo nakon dugih godina priprema. Kako je svu slavu želeo za sebe, odlučio je da se sam popenje na planinu.

Počeo se penjati. Vreme je odmicalo i postalo je kasno. Umesto da pripremi logor za noć, nastavio se penjati sve dok se nije smračilo.

Gusta noć je obavila planinske vrhove. Oko čoveka sve je bilo crno. Nebo i mesec prekrili su teški oblaci i ništa se nije videlo.

I dok se tako penjao, tek nekoliko koraka od vrha, okliznuo se i počeo padati velikom brzinom. Mogao je videti samo crne tačke i osećati silu teže koja ga strašno vuče dole.
U tim trenucima užasnoga straha pred očima su mu se odigravali svi lepi i ružni trenuci njegovog života.

Telo mu je visilo u vazduhu… samo ga je uže držalo. U tom trenutku je mogao samo uzviknuti: “Bože, pomozi mi!”

Misleći o tome kako je blizu smrti, iznenada je osetio kako ga snažno povlači uže kojim je bio vezan.

Iznenada se s neba začu duboki glas:

“Šta želiš da učinim?”

-“Spasi me, Bože!”

“Stvarno veruješ da te ja mogu spasiti?”

Naravno da verujem!

”ONDA PREREŽI UŽE KOJIM SI VEZAN… ”

Nastupio je trenutak tišine. Čovek odluči držati se užeta svom snagom.

Spasilačka ekipa priča kako su idućeg dana planinara našli mrtvog i smrznutog. Njegovo je telo visilo o užetu za koje se grčevito držao…

SAMO TRI METRA OD ZEMLjE…

Pokupljeno negde sa neta !
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76591