Blogovi

*sun
Power
22. Mart 2017. 20:28 napisao/la *sun
a902a1cc16784338171510884bff2525.jpg


Danas,većinu dana sam provela valjajući se po podu,ustajala sam samo kad' mi se organ za varenje oglašavao,i usta postajala suva.
Slikovito ću vam opisati moje današnje stanje i izgled.
Moje đozle za koje me svi iz okruženja zezaju(i ovde čak),žuljaju mi nos,i uvek me nateraju da zažalim što sam uzela staklo umesto plastike. Kosa gore podignuta zategnuta da mi ne smeta,desna noga ispružena,a leva savijena u kolenu,laktom se oslanjam o zgužvani jorgan(bez njega nigde). Razmenjujući noge samo kad osetim trnce-položaj isti. Jedna knjiga u ruci, druge dve na podu,sveska A4,i mala na linije,olovka u desnoj ruci,knjiga u levoj,bojice razbacane,gde mi je žuta?! Tražila sam žutu pola sata a sve vreme sam sedela na njoj. Dolazi moja Živana,nije bila kući celoga dana,zatiče me baš u tim položajima,sa grimasom na licu 'ne obraćaj mi se'-svejedno jeste,ispričala mi je šta je radila,gde je bila,nije me nešto preterano interesovalo pa sam uključila svoj prepoznatljivi switch off kad mi neko nešto priča što me ne zanima,bar nije u tom momentu.

Aaah,tišina,otišla je.

Zaprljani dlanovi od mine dok sam manijački pokušavala nešto da nacrtam,iznova i iznova brisala,i docrtavala. Pokušavajući da ostvarim ono osmišljeno u mojoj glavi,ruke me jednostavno danas nisu slušale nimalo(confused00061 možda je do mamurluka).

To je satima trajalo sa pauzama kad poželim da počupam onaj jedan pramen koji nikad nije bio poslušan,pa je i danas morao da ispadne i zagolica mi nos,ili mi se zamrsi u trepavice,terajući moje oke da suze jer sam previše lenja da ga sklonim. Puuh,ništa,moraću da povežem kosu opet. Onda se opružim,ležeći na stomaku, prislanjam knjigu licu i čitam dok ne budem spremna za još jednu
dozu; 'Zašto me danas Levata i Desnata ne slušaju?'. Odustala sam posle par sati.


Nikad nisam bila neko dete koje je volelo da uči. Sećam se da je bilo dece koja su volela da uče,nisam ja to nikako razumela. Od prvog do četvrtog razreda, obično sam iz inata učiteljici koja je volela kao i svaka druga one odlikaše,ostavljala prazan papir. I onda,premotavam film unazad,takođe nisam volela ni da crtam,nažvrljala bih nešto samo zato što je nastavnik iz likovnog bio dobar prema meni. Takođe nisam volela ni da čitam. Mrzela sam da pišem sastave tokom cele osnovne škole,a kamoli da ih čitam ispred celog razreda,ili sam davala učiteljici-nastavnici da ih pročitaju umesto mene,ili ih nisam ni napisala.


“Svako je genijalac. Međutim ako prosuđuješ ribu na osnovu njene sposobnosti da se penje uz drvo ona će ceo život provesti u ubeđenju da je glupa.”-Albert Einstein.


U to vreme,prihvatala sam tu 'etiketu' da jednostavno, nisam kao druga deca,da ja to ne mogu,da ja to ne umem,ali,ustvari nisam to želela. Umesto da im dokažem suprotno,ja sam želela da baš tako misle. Nisam volela da se družim,više sam volela svoje igračke,i sa njima sam više razgovarala nego sa svojim vršnjacima. Slično kao i sad,igračke sam zamenila knjigama, i dalje volim svoj mir.
Obično se moja mišljenja i stavovi razlikuju od drugih,nikad se nisam ni trudila da budem drugačija samo se ne slažem sa navodno ispravnim i navodno pogrešnim mišljenjima-stavovima.
Trebalo je par godina da otkrijem da sam sve vreme dopuštala drugim ljudima da me nateraju da izgubim interesovanje za svim'.

Ipak više volim biti Vuk Samotnjak. Retko se viđa tako nešto. 7030929ba46f7048da474c3e5a947fd0.jpg
Simke
Okreni se....
22. Mart 2017. 17:08 napisao/la Simke
Hodaj kroz zivot, ali se posle svakih par koraka ili bar na svakom raskrscu okreni... znam da su ti govorili nikada se ne okreci, hodaj pravo, gledaj u horizonte i milion slicnih fraza...i svi mudraci, svi filozofi i ucenjaci slazu se oko pomenute teorije "gledanja napred" ...i ona je bila jedna od onih koji su verovali u to...devojka koja je posegla za zvezdama a iza nje, hodao je muskarac koji je bio zaljubljen u nju, pazeci na nju, necujno i verno, rekli su joj da je bio njena senka, ali problem sa senkama je u tome sto su ti uvek iza ledja kada je svetlost pred tobom. Zaslepljena bljeskom sunca, blicevima uspeha, odsjajem na zlatnim civijama pokusavala je da dokuci sareni nedogled pred sobom i nije joj bilo ni na kraj pameti da se osvrce...i nije primetila tu senku...spazila je mnogo kasnije, kada je svetlost pocela da jenjava, i tada je pojurila za njom, ali je prosla kao i svu ocajnici koji su pokusali da uhvate svoju senku, ne nikada ga vise nije srela, samo bi ponekad vidjala njegov odraz kao u ogledalu, u pogled ljudi koje je svakodnevno sretala, i sve je ostalo duboko u njoj i pitanja i odgovori....nikada niko nije sa sigurnoscu utvrdio kada je senka nestala, bledeci poput izmaglice u jesenjem jutru na jednom od raskrsca puteva kojima je hodala...nije cula krik nestajuce senke, nije videla ruku pruzenu iz zivog blata kako nestaje pod teretom njenog ignorisanja...tek mnogo godina kasnije shvatila je i pozelela svoju senku kraj sebe...uzalud. Zato ne slusaj mudrace, filozofe, ucenjake i njihove male teorije o velikim zivotnim pitanjima...ljubav je poput malog deteta koje na svet ne gleda ocima mudraca vec kalidoskopom prepunim prolecnih slika. I okreni se posle svakih par koraka, zastani i pogledaj svoju senku, ne dozvoli sjaju horizonta da te zaslepi....

P
Simke
...magicna noc ...
20. Mart 2017. 20:40 napisao/la Simke
Ispisivala je prsticem neke svoje hjeroglifie na mojim grudima lezeci na mom ramenu, dok sam slusao kako dise...ako ispisujes svoje ime, uzalud ti je, vec je ispisano...poljubila me je u vrat , ne dizuci glavu...neee, ispisujem nesto drugo, nesto magicno...magicno? Upitah je...da, i necu ti reci carobnu rec, nasmejala se...pomilovah je po kosi... Znas, jedni to zovu magija, drugi ljubav...
A svaki magicni trik se sastoji iz tri dela, ili akta.
Prvi se zove "obecanje".
Madjionicar ti pokazuje nešto obicno, i obecava nesto neobicno.
Drugi akt se zove "preokret".
Madjionicar uzima to obicno i ucini da nestane ili stvori nesto neobicno.Ali, jos uvek ne pljeskas, jer pravljenje obicnog da nestane ili stvaranje neobicnog nije dovoljno.To mora i da vrati ili da shvatis.
Treci akt je trazenje "tajne".
Ali je neces naci, naravno, jer je stvarno i ne trazis. Ne zelis da shvatis. Zelis da budes prevaren....
Podigla je glavu, osetih njen topli dah na obrazu...ovo si tako lepo rekao, zaista je tako, ti si moj madjionicar, znas li onda gospodine Merline koja je carobna rec...poljubih je...carobna rec je " volim te"...pogledala me je gotovo ozbiljna...da, to je ta rec, volim te carobnjace...milovao sam njeno lice koje je imalo oblik moje sake, kao da je stvoreno da je bas ova ruka miluje...nisam, nisam ja ni carobnjak, ni opsenar, ni iluzionista, ja sam kao i svaki drugi muškarac, čovek sa jednostavnim željama i razmišljanjem koji živi sasvim običan život. Niko mi nije posvetio spomenik, pesmu ili priču, i verujem da će moje ime biti zaboravljeno ubrzo nakon što napustim ovaj svet. Ali u ovom običnom životu uspeo sam da dobijem poštovanje i ljubav najlepše osobe koja je ikada živela na zemlji. Žene koju volim svim srcem, i to mi je dovoljno za ceo jedan život."...stavila je glavu na moje grudi...opet ta carobna rec "volim te"...pogledah ka prozoru koji je menjao odsjaj od neonskih velegradskih reklama, poput sjaja na pozornici...nasoj maloj magicnoj pozornici...nek magija traje.
SvemirPutnik
L j u d s k i Ž i v o t
19. Mart 2017. 22:55 napisao/la SvemirPutnik u Poezija
Čovjek kroz cijeli svoj život, na kraju puta
Osvrće se za sobom što je on ili nije učinio
Pokunjeno za propuštenim, čela uzdignuta
U djelovanju, zla koja je namjerno počinio!

Na prvome, mjestu, to su zanemareni snovi
Prvo pitanje što se njegovome umu postavi
Življenje svakog koje počinje na toj osnovi
Za nadu i željeno ne smije da ih zapostavi!

Želje, jednoznačne, različite neke mogu biti
Ako ih izabrane misli kroz moralnosti vodi
Rabi li ih za zlo o njega će mu se one razbiti
Jer se zloupotreba svakoja na obračun svodi!

Neostvarene predodžbe što je mogao ostvariti
Ali ih je u životu zanemario i olako propustio
Umjesto svih za sebe je namjeravao postvariti
Na štetu drugoga, mnoga nedjela je dopustio!

Pođe li na početku svog puta krivim smjerom
Sve ono će na kraju, svakome račun podnijeti
Bez obzira s vremenom kada s kojom mjerom
Povijest će tog nepovratno u zaborav odnijeti!
Trag života
Bele ruže
19. Mart 2017. 13:13 napisao/la Trag života u moje
Harmonija belih ruža
odsjaj srca iz kamenih slapova
otkucaji čujni kroz planiska jezera
na prozorima kapi od kiša
neko me čeka tamo negde
klizim polako snažno me nosi
tako samotno život mi prolazi
moje oči znaju da živim
a ne postojim ni u jednom trenutku

Nestajem i pokušavam da zaboravim
da budem neko negde nekim čudom
Postaću kamen kad zažmirim
i bez tebe noćas tiho umirem
Želim da zamišljam vremena malo
kako potreba postaje prošlost
a srce gori bori se i osvaja zatvorene oči lepote
Hiljade neumoljivih reči teku mislima
neka me čeka tamo negde u svetlosti tvog uma


Duboko u tišini čujem što govore
moje postojanje sudbine-zapitam se zašto ljubim
pobedom nestaje i opstaje sva draž lepote
taj blagi sumnjičavi pogled što se krije iza vremena
Kroz tamu pluta sećanja uska i prolazna
istinom pobedom na krilima postojanja
Pomičem svoje granice nebu zahvalan
bolne rane nek zaćute,,,,,,


Trag života,,,,,
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 77594