Blogovi

dunja
Jedan od najlepstih manastira na svetu
7. Februar 2012. 21:24 napisao/la dunja u Manastiri
Манастир Хиландар




Координате: 40° 20′ 45" СГ Ш, 24° 7′ 7" ИГД
Манастир Хиландар
Hilan2.jpg
Манастир Хиландар
Координате 40° 20′ 45′′ СГШ
24° 7′ 7′′ ИГД
Држава Грчка Грчка
Година оснивања 1198
Ктитор Стефан Немања и Свети Сава
Локација Света гора
Јурисдикција Васељенска патријаршија

Хиландар, у старијим списима и Хилендар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (гр. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора. Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар су у рангу царске лавре подигли Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1200. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице, која и данас служи као Саборна црква. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
Bajkela
Ова Богородичина икона налази се у параклису подигнутом близу манастирске капије, на месту на коме по обичају стоји Богородичина икона, и пред њом непрестано горе три кандила.
Bajkela
Вредна је помена ова црквица која је, према предању, подигнута у једном дану.
Године 1818. један поклоник обузет среброљубљем покушао је да скине са иконе светитељске венце. Они су били причвршћени за икону малим шрафовима, јер она није била читава опточена металом и једино су главе светитеља биле покривене овим венцима. Када је овај несрећни лажни поклоник желео да спроведе свој светогрдни чин, из светитељских глава потекла је жива крв. Тада се он преплашен оканио своје зле намере.
Bajkela
Када је тај манастир због оштећења на зградама почео постепено да пусти, тада су и братија почели да се селе у приобални мали манастир Вазнесења, који је раније служио као лука и магацин старог великог манастира. Почетком прошлог века мали манастир Вазнесења је срушен, а близу њега је подигнут данашњи манастир. У оно време, када се братија пресељавала из старог у наведени манастир Вазнесења, више пута је и ова света икона великомученика преношена. Међутим, колико год пута је преносили, она се чудесно враћала у стари горњи манастир. Ипак, по изградњи новог манастира, на миг свеуправљајућег Божанственог промисла, она непрестано остаје ту, на украс манастиру и на утеху братији која се у њему подвизава.
Bajkela
Кад је од смрти светог Симеона (13. фебруара 1200.) протекло седам година и кад је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију светог Симеона у Србију ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.

Та лоза се одржала и до наших дана. Иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се осим обрезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, што представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.

Али, та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство: од њеног плода разрешује се неплодност супружника који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.

Некад су из Русије долазили поклоници масовно на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су нарочито у последње време резултати од његове употребе задивљујући

Prikazano od 1 do 5 od ukupno 27