Blogovi

Simke
- SVI TRENUCI PROVEDENI SA TOBOM -
4. Februar 2015. 22:23 napisao/la Simke
Da mi daju mrežu za hvatanje vremena, skupio bih samo one trenutke provedene sa tobom. Sve drugo ostalo bi po strani, zaboravljeno i čuvano za neki drugi film, a u ovom našem, najvažnijem, bilo bi mesta samo za nas dvoje.

Ti bi igrala sve uloge, i one najbolje, i one najgore, kao što si ih igrala u mom životu, navlačeći uvek nove kostime…

Trajao bi onoliko koliko smo trajali i mi, ne bih izostavio ništa, ni jednu jedinu sliku, ni jedan jedini trenutak. Počeo bi tvojim mahanjem sa terase i spuštanjem niz stepenice, tvojom kosom u velikom kadru, onda tvojim usnama i osmehom, i na kraju odlaskom niz reku, daleko.

Ti lagana i nedostižna, laka kao obećanje, a nedostižna kao život proveden sa tobom…

A ja kao nemirno more kome ne znam ni ime, kao nedosanjani san po kome smo plovili zajedno…

Film bi bio samo nama razumljiv, sastavljen od naših pogleda, dodira i nežnosti. Niko ga ne bi pogledao osim nas dvoje. Prisetio bih se svega, svih naših tajni, milovanja, muzike, one tvoje smešne žute jakne i autobusa broj 83 koji je bio linija koja nas spaja i razdvaja, koji te donosio i odnosio, i na kraju ukrao jednom zauvek…

Prisetio bih se svega, posebno trenutka kada sam te prvi put poželeo, a ti se nasmejala i rekla mi da sam lud. Posebno one noći kada je sve stalo i kada smo disali kao jedno.

I sledeće, i sledeće, sećaš se...

Ali da ne nabrajam, znaš već na šta mislim …

Proći će godine, hoće, to je ono čega se najviše plašim. Poverovaćeš nekome, ubedićete u ono što ja nisam uspeo, i pretvorićete u nešto što ti nisi, niti si ikada bila. Dobićeš prsten, kumove, decu, novu familiju i novu tvrđavu koja će nemilosrdno da stoji između nas dvoje.

Proći će mladost, kao što su prošle sve one mladosti pre ove naše…

Proćićemo i mi, ovakvi, ludi i zaigrani, dobićemo neka nova lica, neke nove uloge mnogo teže od ovih današnjih…

A proćićemo i nas dvoje, tada, jedno pored drugog, već strani i daleki, možda poraženi i umoreni, sigurno drugačiji, obećani drugima, verni i neverni, bez onog sjaja i snage da promenimo bilo šta.

Poželeću te i tada, kao što te želim i sada, ali to više neće biti ista želja.

Kao što ni ti, tada, nećeš biti ista žena?!

Ovu današnju želju ništa ne može da ugasi, ni vreme ni ljudi koji stoje između nas a tadašnju sumnjam da ćeš moći da zapališ tek tako…

I večeras bih da te raznežim, k’o nekad, da privučem uz nas sve one dobre snove. Da te mazim i šapućem sve ono što ne sme da se kaže naglas pred drugima…

Fali mi sve naše, priznajem, posebno ona lakoća dok smo zajedno.

Fali mi sve tvoje, i ono banalno, najbanalnije, ono čega ni sama nisi svesna a najviše onaj neodoljivi osećaj kada znamo da zagrljeni možemo da osvojimo čitav svet.

Najteže mi je da pišem o tebi, bez tebe, kada sam kao brod bez luke i obale koji se trudi da bude svuda a nije nigde. Saplićem se od sopstvenih reči koje mi se otimaju i pokušavaju sve vreme da ti kažu samo jedno…

Koliko te …

Staću ovde sa željom da moj udaljeni glas dođe do tebe. Da ponovo povuče suzu, sećanje, ili bar da izmami osmeh…
Volim kada usnama miluješ moje reči, volim slike koje budim u tebi, volim trenutno za oboje i mislim da nije pristojno voleti nekoga toliko…

I na kraju, da mi daju mrežu za hvatanje vremena, sastavio bih sve ono što ima veze sa tobom, sve ono što si bila, sve tvoje zaboravljene sitnice, sve tvoje ulice i sećanja, sve tvoje reči i sva tvoja lutanja koja si mi naglas govorila…

I u svemu tome tražio bih način da dođem do tebe, i bojim se da ga ni tada ne bih našao.

Jer me ne želiš, niti si me ikada želela onako kako žena želi muškarca…

Jer me ne voliš, niti si me ikada volela onako kako sam ja voleo tebe…

Onako do kraja, kao u ovom tekstu…

Onako do kraja, kao u ovom životu…


Autor: Stefan Simić
binki
NISI OBICNA
23. Jul 2013. 18:54 napisao/la binki
nisi obicna za tebe bi se borio sa svima
pogazio bih sebe da te otmem pred njima.
al znam ne vredi truda kad se sve raspada
al opet bi ova glava luda borila se za nesto
sa tobom protiv celog grada.

tvoje su oci boje vedrog neba
tvoje usne i pogled tvoj
meni je sve sto treba.

zalutam duso kad mislim o tebi
kad si uz mene zavidim i sebi.
srce nam isto kuca i dise
zemlja pod nama puca u mome srcu ime ti pise.

tvoje je srce kula hrabrosti i straha
u istom trenutku me plasi
i ostavlja bez daha.

strah da necu biti u njemu
a bez daha ostanem kad vidim
da mi pases u svemu

snovi postaju kraj tebe deo zivota
kraj tebe se probuditi je lepo kao tvoja lepota,
ostani samnom dok kuca srce za nas
od svih prepreka i oluja budi moj spas.

two_hearts
binki
I DALJE
23. Jul 2013. 18:52 napisao/la binki
i dalje te volim od ljubavi ludim,
svaki moj san vezan je za tebe
pa se u noci mokar budim.

jos ti zelim srecu i smeh
gde god dasi al ja te krijuci volim
jer neznam gde se ljubav gasi.

sta god krenem nemogu da uradim
jos ti saljem poruke kroz zvezde
iste grimase radim.

i stalno se okrecem mislim da si tu
jos si moja karta prema dnu.
gledam tvoje slike pa
odlutam da te mislima trazim


jos uvek za rezervnog igraca vazim.
uvek sam bio drugi prvi je vec neko bio
zaljubim se tako da bi u sebi krio.
i povlacim se u mrak ne idem medju ljude
postane zagusljiv zrak kad me tuzne uspomene bude.

two_hearts
-Aimer
Galicija
30. Maj 2013. 17:12 napisao/la -Aimer
Galicija


Pred zoru je sa njene strane obicno muk
pod velom magle zvecka osmi kozacki puk
i svu noc mi inje kamuflira sinjel
uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta
ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je
naoko pitomi pejsaz Galicije
al' mira ni cas, sve zivo pali na nas
fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
na nadosloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal
zatuzi adjinokaja k'o ranjeni zdral
al' postane krotka kad drmne je votka
onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare
u snu mi pletes beli sal za maskare
sva se pobrka predja kad te obgrlim s' ledja
kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al' ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti
dok otice Visla, natraske, van smisla
i krecu jata pokisla, daleko
Tagovi: Pesme
-Aimer
Fina, lagana stvar
29. Maj 2013. 21:03 napisao/la -Aimer
Fina, lagana stvar

Tad jos nisam birao
ni gde, ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
"Pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar"

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k'o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali "To je taj, cudo od deteta"
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi "Kuci, stari moj"

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s' kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar
Tagovi: Pesme
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 215