Blogovi

intimen frizuren
Crvenkapica i vuk
5. Februar 2015. 01:27 napisao/la intimen frizuren
Sjede ti crvenkapica i njena drugarica sa prelakiranim notkima u kafani,u jednom obližnjem mjestu pored Bijeljine i gledaju u šoljicu za produženu kafu.Ajmi bona pogledi u ovu produžitu šolju,da vidim morem li se čemu nadat bona.-veli ti crvenkapica drugarici.Saćuja da srkenm još malo,pa ti vid imal štogod novo.Aj dajder vamoka da ti vidim u šolju šta kaje.Hm,ženo draga.Vidim ti naku ciplu,more bit daš uskoro na neki dalek put ić krenut.-reče drugarica.Joj,kak si pogodla.-reče crvenkapica.Sutra idem za Bjeljnu da se šećem podruku sa momkom umene.Vjetar lagano čarlija,ptice unezvereno lete iznad ljudi i seru po njima.Pada već crni mrak,čuju se odjeci cipela niz asfaltiranu ulicu.Vuk i crvenkapa su šetali po parku i držali se za ruke.Posle par minuta,stade vuk,pogleda u crvenkapicu i reče joj:Auuuu!-nešto kontam.Jesi dobra,'ebo te brat.To reče i lagano pređe prstima po njenoj kosi i mekom,kao svila,licu.Crvenkapa se zarumeni,onako ustreperi svojim malim,sitnim okicama i rečetongue00131a,joj...jesi sav si šašav,hihih...hvala.Nisi ni ti loš,'ebo ti svoju sestru.Vuku bi drago i prisloni je uz prvo drvo.Lišće je padalo,vjetar je duvao.Dok su se njih dvoje tako ljubili i svašta nešto,naiđe drug policajac.Šta to radite?!Sramota.Ovde ste našli da se tako neodgovorno ponašate.Mrš nazad u knjigu.Mrš!Oni će meni ovde prosipati cmok,cmok.-reče sebi u brk policajac.Valjda ja znam da crvenkapica ne voli sa životinjama.Nemoj da zovem maricu da dođe po vas.Vuk brzo obuče kožni kožun,uze crvenkapicu za ruku i odoše niz ulicu dugu.Crvenkapica je u ruci držala gaćice i grohotom se kikotala.Bilo joj je žao što ih je policajac otjeerao jer je htjela još jednom da čuje seksi glasić iz motorole koji je ponavljaotongue00131rolazi.Ne prolazi.Prolazi.Ne prolazi...

the ende

autorska prava su okrugla
intimen frizuren
Tik tak,tik tak.
Sat otkucava po zvezdanom nebu početak novog dana.Isklesani oblaci njemo ili se kaže nemo ili se kaže sasvim drugačije ćute i posmatraju zemlju.
Anđeli posrću po putu.Kiseli kupus se čuje već danima kako plače i stenje na dnu bunara.Pritiska ga teret života i kamenja.
Jaje je ukislo,dok pokondireno meso unezvereno gleda krvavim očima.Krava jede svinju,svinji nije svejedno.
Krastavci se gule od besa.Kidaju svoje rastrzano tjelo i odlaze u tegle.Bez plača,puni prkosa.
Posrnule srne kidaju svoje nokte.Akustični pilići nervozno šetaju.Zli zečevi pijani se valjaju pred kafanom i povraćaju po krznenim kaputima.
Divan zimski dan protiče kao potok pun ribljih sjećanja na konzerve i kosti.
Svi kašlju i mnogo im je lepo.Kamen je u bubregu našao ljubav prvu.Prevrnuo se bunar pun želja.Ptice odozgo seru po ljudima a ovi se odozdo nadaju cudima.
Mravi piške stojeci,listovi sa drveća otpadaju kao papirići i ulaze kroz prozore.Na prozoriam stoje blede,sjede sjenke ljudi koji su utonuli u san.Budni.Hiljade i hiljade slika otpadaju sa zidova.
Miriše drvece,vjetar mrsi vjekovima zapletene krošnje granja.Pijani leptir stoji zakucan u banderu.Manikirana krila,noge do grla u govnima.Izgubljena djeca u šumi.Pronađeni ljudi.Milina,lepota porokaMajka Bukva češlja svoje malo žbunasto Grm čedo i priča mu jednu davno zaboravljenu priču
koja liči na pjesmu a u suštini niti je jedno niti je drugo,
nego su oni se su se su se su se dugo držali za ruke i otišli u duboku i hladnu tunelom obasjanu noć koja nema veze sa bilo čim gore i dole navedenim.
Sjedi ti mali Grm na dvosobnom panju i sluša svoju majku Bukvu.
A majka Bukva kao i svaki tata Hrast,popi srk vlažne kafe,iscedi iz kore čokanj rakije i uze paloma maramice pa se baci pogledom i njegovim okom u daljinu,
s preponama.Sine Grme,neću ti pricati o trudnim konjima u poodmakloj trudnoći jer ih nema u priči.
Neću ti pričati niti o ženama sa nasilne planete koje uvode embargo na uvoz tangi i voska za depilaciju.
Ne,neću ti pričati o tome.Takođe ti neću pričati o caru Glavolji V i njegovim Šupljoglavim despotima.
Neću.Pričaću ti o ...hm,zaboravila sam sinko.Prava sam Bukva.A,da...sjetila sam se.I pođe da priča.
Zašto ja ovo čitam?Nekada davno,iza 13 zaključanih d.o.o prostorija živjela je jedna ženska curica ljepšeg južnog pola.Ona se zvala Tomka.
Imala je lep par očiju.Raffaelo pogleda.Imala je i lep par ušiju.Imala je i lep par obraza.Imala je i lep par..ne,imala je jedna usta na kojima su spavale usne.Pune rumenih poljubac.
Imala je i funkcionalan par nogu.I ruke je imala.Sa prstima.Imala je i lep par džepova na pantalonama.
Dugačak vrat kao srna,oči boje pogleda.Imala je i glas.Lepo je pjevala.Da samo znate kako je lepo hodala.Na snegu se grudvala.Imala je i kredit.Otplaćivala ga suzama.Hm,kada ovu rečenicu budem pročitao ili pročitala,nabaciću lagani osmeh na lice.Ili ću pomisliti da je bolje da ne čitam dalje.
Pored nje je živela i njena mala drugarica,non stop Radionica.Radionica je bila vrlo komunikativna osoba.Mudrica prava.
Svako jutro je ustajala Tomka i odlazila do nacrtanog prozora gde je raslo rano šumsko voće.
Oni su tako pričali satima o slovima,idejama i osiromašenim kristalima.Bez uranijuma,bez sjećanja.Tomka i njena drugarica Radionica.
Tu je stajao i jedan osjedeli cekic koji ima izbledela sjecanja na svoje junacke podvige i herojske dane.Njega je mnogo boljela glava.
Majstor Tomka bi odlazila do prozora i širom ga otvarala nježnim udarom cekica,
par minuta bi se protezala na njemu i zavodljivo uzdisala dok radi jutarnju fiskulturu,cežnjivo zavodeci let ptica iznad njene kuce na tockovima.
Slucajnim komšijama i obližnjim prolaznicima je razdragano govorila:
"O,OoOo Apćiha,dobri jutro.ja sam majstor Tomka
Ja popravljam citav život loših navika
zavrcem šarafe tamo gde ne treba
sipam ulje samo petkom,necu da mi tjelo zariba
dorucak na travi,osmeh koji leci
ja sam majstor Tomka,jednu pesmu o radionici mojoj cu vam reći
dovezite auto kod mene
kad ga ja sredim,ima da mu ližete felne
ja nemam indigo da preslikam sebe
puklo mi ogledalo,prelazilo preko zebre
ali imam ključeve da popravim biciklo
da zavrnem sijalicu,to je mnogo bitno
znam da pedalam nogama,čudo nad čudima
pst!ja nemam silikone u grudima
vjerovao ili ne,ja mogu da popravim i tebe
i tebe,i nju i njega pored tebe,da,da i tebe,
tebe što se kriješ i držiš ruke u džepovima dok razgovaramo o bušilicama i ljudima
ponekad veš mašine popravljam na kilo
ocas posla,kao da ništa njoj nije bilo
čak sam i pesmu o mašini snimila,za grand produkciju živa ti meni Breno bila
pazite ljudi sada ove reci moje,naculite uši i oči kao u sove
kada majstor Tomka rima,to mora da se klima
"OoOo,ćorava su posla
dlakavo je jaje
obrijane noge kod moje su babe
muke moje niko ne znaaaaaa prrrr ,
niti kome pricam ja prrrrr,
kako je bez papira,prrr prrr moja guza zna....moja guzaa znaaa!
Prije mnogo ljeta mučile se žene,
nije bilo veš mašine da im veš opere,
patile se u mukama,pa sav veš prale rukama!
Trajalo to dugo tako,otpadale ruke,
sve dok nismo ušli u svijet Tomkine nauke!
I fizika teška dobro došla tu je,
sila centrifuge i plus malo struje,
ima malo plastike,metala i lima,
i tako je nastala prva Tomkaveš mašina!
Tomkaveš mašina radi kao luda,
pranje sranje ispiranje i ta razna cuda,
Tomkaves mašina daje dobar ton,
Tomkaveš mašina živi duže uz Calgon!
Tri do pet kila prljavoga veša,
pere Tomkaveš mašina i ostavi keša!
Samo dodaš omekšivač,toplu vodu,prašak,
praće ona pola sata dok ti kuvaš grašak!
Može i da pocne skakat,načisto poludi,
al ti nemoj histerisat samo miran budi!
Stavio si malo veša to je jadnu muci,
ona mora biti puna,to se lako uci!
Bilo da je crno,žuto ili bijelo,
bilo da su farmerke il neko odijelo,
za bilo koji veš mašina dobro vrijedi,
jer ce dobro da ga opere i iscijedi!
Bilo da je jaje ili cokolada,
tvoj veš ce se riješiti bilo kakvog smrada!
Uklonice bilo kakvu fleku i to sranje,
i za to je potrebno samo jedno pranje!
Da u svojim farmerkama svaki minut prdiš,
kad ih fino opereš,ti neceš da smrdiš!
U toploj il hladnoj vodi bez ikakve pare,
u njoj ti se ne mogu oprati cigare!
naravno,samo ako nisu bas previše stare,
ti možeš u Tomkaveš mašini da opereš i pare!
Al kada ih ljudi u svoje ruke stave,
sigurno ti nece vjerovat da su prave!
Dok se tvoja majica u mašini brčka,
u kuhinji može i rucak da se krčka!
Ne moraš se vise saginjat i mučit,
ni da ukljuciš mašinu ne moras se učit!
Samo pritisni dugme i zatvori vrata,
i Tomkaveš mašina ce da drnda jedno pola sata!
Onda kad se opere,stavi da se suši,
Zavali se u fotelju i cigaru ispuši!
Tomkaveš mašina radi kao luda,
pranje,sranje,ispiranje i ta razna čuda,
naša Tomkaveš mašina daje dobar ton,
Tomkaveš mašina živi duže uz Calgon!"
auuu bem ti sitno žito!'pomisli u sebi komšija koji je cuo majstor Tomkinu recitaciju.Ženo,daj mi cašu vode i brdo šešelja u prahu,pardon šecera.
Radionica je to samo nemo posmatrala.Dan je bio veseo i razdragan,te je to Tomka samo još više tjeralo da se izležava na prozoru i pjevuši slucajnim prolaznicima.
"OoOoO dobri ljudiii
veštacko disanje ja primenim na gumi
zacepila se dizna,kašljem kao tuberkulozni zeko u šumi
u tunelu skrovitome imam jednu sobu
po njoj razbacane sjene,kažu to su ljudi
popijem dve do tri,pa kako covek da ne poludi
smejem se i smejem se i smejem se i smejem se
a plakala bi
a plakala bi jer su ukrali moju kutiju sa zlatnim alatom
šta da turim oko vrata,možda paljenu žicu optočenu zlatom
moja kutija puna raznih stvari
od šarafa do čepova da se začepe rupe u glavi
nastale su rupe od erupcije oduševljenja
kroz maglu vidim uključenu peglu i na nju opekotine od sjećanja,
još nije jasno gdje mi ode drugi dio tjela
ili sam se probudila na pogrešnoj strani života
kažu doktori da to tako treba
kvrči mi u nešto u stomaku
joj,kako bih sada smazala i onu bajke baku
stomak se pita di je njemu pita
a baka se rita..i rita...i rita
mirna budi bako,evo idem do bunara da si naspem vode
majstor Tomka i Radionica strujno kolo vode
ajte narode,ajtee...opala idemo 1,2 3,opleti
op op ojhaaa oboriii
šta fali malo za radionicu reklame
malo soja hleba i ukoso salame
napravimo feštu,bez režije i drame
caša vode kukurice,tablete lete po zraku
erupcija vulkana,malo šešelja u prahu
ups,zaboravih na reklame
šta fali malo,da predahnu ako čitaju iz radionice dame
epepe se goji,leži pa stoji
epepe epepeeee na televizoru u boji
smršala sam tri kile i još se mraka bojim
-viknu sa prozora Tomka...hm,ja se nje bojim.
akuzativ urliče,perfekti su blagi
lagani su pridjevi,subjekti su nagi
nudisticka plaža u mojoj je glavi
kupala sam tjelo,penjala se po travi
jeaa ah ah jes jes da da ah aha ha off maj got
naturlih keneši zvink ja ja number of kraj
zvoni mi telefon,paradajz u glavi
guzica sjedi na podu,pliz kom lejter jaja su u tavi
svilen konac probio mi nos,
prubušila sam oči,u pomoć ljudiiiii
iscuriše mi suze skroz,
slušala sam uši kao dozivaju mi ime,
kupila sam duge gaće,bolje mi stoje nego Sinišine rime,
ritmička sekcija stala mi pod nokte,
grickao je Siniša zeca,rekao mu zec-alo bre,mrš skote!
To reče majstor Tomka i uze dim cigarete zdravlja sa smrtnom preporukom i brojem telefona pogrebnika u dnu ekrana.
Dim je stajao na polici pored prozora.Bio je osrednje građe i mutnog pogleda u očima.
Povuče Tomka dim za nos i vrati se na prozor,ovaj put tiho i na prstima se naginjući da svi vide njene lepe i jedre naočare koje su kipile iz njenih bujnih očiju boje pogleda
"Ćelave su kokoši kod moje babe...
-dreknu Tomka te nastavi dalje:
"jaja su ukisla,nema mi ni krave,
jadna li sam ja,kuku meni sada
kupila joj ocešljana vola a ona se bode sama
nindže su lusteri,vise i mracno sijaju
za uši se vuku i tuku se ko pijani
sinoc sam bila budna,gosti su mi pijani i tužni,
ispekla kolace,nisu baš ni ružni,
ooo ljudii,oooo ajte u radionicu kod mene
Majstor Tomka je čudo od žene
snjela moja koka jaje,bravo koko ko ko ko
budne su i makarone osiromašenog dana,
bude se u podne,ups! ju ju sramota...spala mi pidžama
hihihihihihihi
Drugarica Radionica hitno radi svakog dana,
ubola je bocu plina,vrišti kao posebna salama
ima dobru platu,baš juše je lakirala nokte u zlatu
otvorena vrata duševnog su bola,
vrisak sa prozora probudio bi i slona
pozoriste u stomaku zakucalo daske,
škripe ekseri u nozi,hoce da se vade,
sjetila sam se srca
ah,srce hoce krvi
vampir je u duši,
stalno eksere kuca,a krv se kroz dimnjak puši
ahahah,vidi onog Siniše curi mu iz nosa jedna ideja niz lice,
oluci u glavi puni su mu kiše,
vodopad u pupku napravio kuglu
nešto se koprca u njegovom levom uhu,
kuvar sa kutlačom udara ga jače,
kupio je šibicu,zapalio je i hlace,
gorim na suncu dok se kupam u bazenu,
iscurila voda,ode u neku rupu boje žuto-zelenu
rupe su nam crne,šarene i male,
volim punjene paprike i vunene sandale"
To rece Tomka i namignu slučajnom niskokaloričnom prolazniku koji je za ruku držao malu akustičnu djevojčicu.
To bi majstor Tomka sumnjivo te ti ona ode do Radionice,izvuče iz fioke oštre reči,ljutite makaze,namćorasto ljepilo i brdo strašnog papira i trčećim korakom od osam milja izađe na ulicu,te stade niskokaloričnom čoveku i djevojčici besediti.
Mala,slušaj me dobro.U oči me gledaj bre kada ti pričam.Tako,a ti matori pst!
"Nego,obukla si kapu,nakrivila suknju,
viri ti diploma,nemoj da stojiš na uglu,
pusti mu ruku i navuci rukavice
ja sam majstor Tomka,majstor drugi dan za pice i od priloga živce
može i majoneza i malo kečapa,hvala
REKLAME
MENJAM SOBNU LAMPU ZA DVOSOBNU
to reče Tomka i čučnu da piški.
REKLAME
MOLIO BIH OSOBE KOJE OVO BUDU ČITALE DA SE PRAVE KAO DA NIŠTA NISU PROČITALE NITI ČULE ŽUBORENJE GORE POMENUTE RADNJE.
REDAKCIJA
Kada je obavila neizbežne djelatnosti i potrebe,nastavi majstor Tomka da besedi tim ljudima koji su je pospano gledali.
"slušaj bona curo ba bo bre
bandera te časti samo jednim zagrljajem,
poplave su divne,idi kuci čamcem i sinhronizovanim zaveslajem,
zaplovi u dušu,pogledaj duboko,
videćeš u podrumu je ostalo samo modro oko,
oko je visoko,maleno i plavo,
uzmi ga u ruku i pogledaj šta radi ono"
Gledaju tako čovek i djevojčica u majstor Tomku i otrcaše niz ulicu vrišteći glavom bez obzira.
Hm,šta li im bi?-zapita se Tomka i ode natrag u kuću uvlačeći se kroz probijeni prozor.
Pored čekica je stajao i radio obučen u narodnu prašinu.Kao kapa mu je služio milje.
TAJ ŠTO SE NAPJEVAO I NASLUŠAO KOJEČEGA,TO NITI JEDAN NIJE U CJELOM RADIO SISTEMU ŽIVOTINJA.
Izvinjavam se zbog iznenadnih slova nenormalne veličine.
Nespretno,skoro do stidljivog volumena,iz radija je dopirala lagana i tiha pjesmica:
"utičnice u glavi upalile su žito,
studentice u magli ljubio je Tito,
društvo je metalno,nestabilno i jako,
i obrijana kokoška nađe svoje jato,
leptirici mali posadili cvjeće,
napali su popa,ošišali drveće,
auta u parku sjede i ližu suvo meso
ljudi su kao drveće,posjeku se baš često"
Baš čudna pesma,pomisli radio u sebi i uključi se u utičnicu.
Iznenada nestade struje.Pritajeni lagani šapat se prolomi kroz Tomkinu sobu i dodirnu joj klecava koljena.
Ali ne leži vraže.Majstor Tomka je to,hu huuu!
"Jeeaaa,za nju stvar je svaka prosta,
zbog nje svaka reka bi skočila sa mosta
majstori su svi isti,mozak na centrifugi
petalna joj sila kao gravitacija na yugi,
da su reči kao noževi oni bi se boli,
Kuku lele,pa jel moguće?
kupila sam lutku,piškila je na wc šolji,
obukla se pidžama,kiša je pokisla
poljubila sam slona,vrištao je kao glista
šta je tu čudno?
Ih,jednom sam se kupala i gola"
Eh!-uzdahnu majstor Tomka i sjede na izlizani pod pun kardiovaskularnog sjećanja na nju i njega.
Tako ga je ribala i godinama nježno prala.Padala po njemu u njegov zagrljaj.
Nasloni svoja,od mesa satkana,vitka srneća leda na zid,zatvori oči i pođe da priziva slike u mislima.
"-ćiribu ćiriba,ajte slike da se igramo sjećanja
ćiribu ćiriba,ja sam mala garava-"
Hm,ništa se ne dešava.A,slike ko slike,hoće da se našale sa majstor Tomkom,te se iskradoše iz glave i odoše u Radionicu da se sakriju.Zar sam stvarno ovo dosada pročitao ili se kaže pročitala?Kukuu lele,skandalozno.
Tomka je zaspala.Šta li je sanjala?Da li vas to zanima?
Pitaćemo San da li želi da se otkriva.
Brrr!-kaže San,zima mu je,jorganom se pokriva.Pristao je san na razgovor koji smo vodili dok je Tomka spavala u prisustvu dobroćudnog advokata iza zatvorenih vrata.
Čika San pođe da hoda po sobi na laganim nogama.Zamišljenog pogleda on počne da priča:
-Znate,ne znam pojma da li me razumete.
let iznad trbuhovog gnezda
vjeverice gladne hodaju po šumi
Eksploatacija kamena oslobađa vjetar
istorijske slike u fotoaparatu stoje,
dinosaurusi čekaju i minute broje.
vraticšde se oni jednog lepog dana,
pre toga vježbaju,blizu im teretana.
Mali transvestiti hodaju po pruću
silovali puža i srusili mu kuću.
dižu razne utege,kosti su im skupe,
noge su im vunene,krpe njima rupe.
Mislim,znate...ne znam pojma da li me razumete.
putevi su kaldrma,šljunak,pjesak,bajka,
hodaju i cipele,u svemiru ostala je Lajka.
kratke su i nozdrve,
šaputaju u jarku,
ptice lete iznad trbuha
bez kruha
bez soli
stara partizanka kontejner jahala
Hej nek se čuje čuje, hej nek se zna
da je mlada partizanka đubre jahala
san mi se probudio,opet progutala sam žvaku.
jeftina je istina,mozak je poskupeo,
odeca je kratka,grrrr lonac mi prekipeo.
pišti mi u ušima,škrgućem i zubima,
ubijaš me milovanjem,a možda i rukama.
To reče čika San i zavuče se ispod kreveta pokrivajuci suzne oči rukama.Advokat je davno dao otkaz.Bez njih se ubrzo objesila iz druge priče Java.
A majstor Tomka je spavala i spavala.Mazila je svoj dugo uzgajani trbuh i u snu govorila:Njam,njam.Ala sam se prejela!
E,moj sinko Grme,tako ti je to bilo.-reče majka Bukva i leže da se odmori.Zaspala je ko klada.
Mali Grm je doživeo nervni slom,ubola ga i značka.
Ispod mosta se ljube upitnik i ove priče tačka

the ende

Autorska prava su kombinovana sa onomatopejom ideja o zaštiti na radu pomoću katanca.

velikoStopaloobdukcija uma u saradnji sa Intimen Frizuren i Lažni pekmez Stanoje kreativnim timom za psihodelične podrške i
produkcijom predstavlja proširenu verziju zaboravljenih problema u glavi gdje je šešir prepun glava pobjegao o mrava.
intimen frizuren
Kornjače u nama
8. Januar 2015. 16:29 napisao/la intimen frizuren
Krvave su oči rajskog baštovana,
ruke su mu stare,navikle na suze.
Noge mu tumaraju beznađem dana,
drhtavim glasom on doziva sjećanja.

Umorne su oči njegovog pogleda,
komarci u roju izujedali mu misli.
Emocije čiste,zarobljene u tunelu srama,
poljubio je smrt prije rastanka.

Umire i poslednja kornjača u nama.

THE ENDE

Autorska prava su krivolinijska kocka sa obrnutim rotacionim pogledima na svet.
velikoStopaloobdukcija uma by lažni pekmez stanoje i intimen frizuren
intimen frizuren
Slušam plač robota kao disanje sveta.
Osuđen na život on izbledelim ulicama hoda.
Smrtne kapi im umivaju lica,
mrtva su sjećanja...

Lažeš, ti si robot raspoloženja,
duhovna pustoš mrtvih emocija.
Uzalud istina visi sa krsta.
Krik i Strah se osmehuju.

Ovo je tvoj presto ugašenog svjetla.
the ende

Autorska prava zaštićena karbofiksom
by velikoStopaloobdukcija uma Lažni pekmez Stanoje'intimen frizuren
intimen frizuren
Veliko je slovo,svi pokorno stoje
oči mi trepću,igle vam mozak kroje
strah-banana u panici zazidala emocije
zid je pregrada,visoko je dole do sive eminencije
vulkan u grudima,erupcija počinje
počinje i rađanje,na televizoru droga
vreme je da padneš,odvrnula se i drvena noga
na radiju priča čovek koji spava
zvukovi su olovni i teški,
čuje se samo klaustrofobicna galama
video sam pticu,na njoj ljudska glava
udarac je tup,želja uvek spava
nuklearni pauk trci ka svojoj sreci
mreža puna ljudi,
spavaju mrtvi spokojno moleci
kupili su plavi lift...hodali su lagano,prkosno,trceci
za dorucak je žuti kamen
budan sam,veseo i plav
za veceru su ljudi,vodeni i mali
prekasno se budite...uzbunaa
džaba zvoni zvono na kravi
mravi su u tegli zavrnutih duša
zar još neko muziku sluša
akusticna cipela u maslacku progutala zeca
u tami neko place,u tami covek jeca
kockaste su misli,kotrljaju se i one
ubio sam psihopatu,gutao je bombone
znakovi kraj puta trce i plaše djecu
ljudi su u crnom,zbog djevojcica se krecu
krecu se i ideje,glas sve nadjaca
ubijeni snovi,stih jednog placa
u mislima stojim,na svetlu se bojim
na tavanu duša izgubljeni ljudi
u oku je iskra,ti si mrav
ali i on uzalud se trudi
mrak u tami poljubio srecu
mali pupak se odvrnuo,zapalio svjecu
duša i spokoj kupili su vrecu
sahranjeni u krecu pronašli su mir
sablasna tišina zamenila je nemir
uvrnuti snovi kao uši na zimzelenom zecu
šarafi su i lete kao av av Lajka ka mjesecu
na mjesecu su pingvini
veseli su i mravi
visoki su ciljevi,kao patuljak u travi
ispale su suze,obrisale boju
babe vole sex ja viteza koju
zajecala krava tužno u podnožju noci
odvrnuo se poklopac,nema mu pomoci
tužno pecem srecno jaje na oko,
silovana paprika,kopam još malo,dovoljno duboko
suze ti same niz oluke liju,
ostavila majka žumance u parku,
otišla kod mesara da sredi šminku
ogradjeni ljudi ubili su srce
udarac je tup,zakucale se noge
krvave su noge zakucali živcani ekseri
srecan je frižider i njegovi hladni snovi
na horizontu samo jedna tacka
u parku djete place,trudna je i macka
nemoj da se plašiš sumornoga lista
pokorno se zamisli,kupaj se u reci
smiri se,pogledaj me i reci:
tocak se nuklearni okrece,srecni su samo tužni žongleri.
the ende

Autorska prava su krivolinijska i podložna su dodatku jelima,amin.
velikoStopaloobdukicja uma lažni pekmez stanoje by Intimen Frizuren
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 27