Blogovi

Haruno Sakura
What about me?
10. Decembar 2017. 22:28 napisao/la Haruno Sakura
This blog is password protected.
Enter Password:
Milutin
Nojeva arka
3. Decembar 2017. 12:21 napisao/la Milutin u Sve
Od stvaranja sveta, po Bibliji, prošlo je tada 1536 godina. Noje je sanjao jedan san, koji ga je uznemirio. U snu mu se javio Bog i rekao mu, da je svet toliko iskvaren, da je rešio da ga uništi. I ljude i životinje i sve što je stvorio. Ako pogledamo danas kakav je svet, a još se ništa ne dešava katastrofalno, mogu da zamislim, kakav je tada bio svet. U svakom slučaju, Noje dobija instrukcije, dimenzije "broda" i vrsta drveta od koga će biti napravljen. Pazite, Noje nije pravio brod. Brodovi služe da mogu da plove. On nije trebalo da negde otplovi. Umetnici su to zaoblili i napravili lađu. Taj sanduk, koji je on pravio, trebalo je samo da pluta na vodi. I kada pogledate dimenzije tog sanduka i to pretvorite u kubike drveta, videćete da je to ogroman posao. To drvo, koga je bilo u izobilju, trebalo je oboriti. Biblija ne navodi kakav su alat imali, ali moja pretpostavka je da je to bio primitivan alat. Zatim, to drvo je trebalo da obradi, da napravi daske, da spremi smolu, da to kasnije zalije. Nije on sam to radio. Tu su bili i Matusal - Metuzalem i Nojev otac Lameh. Verovatno, da je i njegova žena tu dala svoj doprinos. Možda ga je i kritikovala i grdila, kao i svaka žena što radi. Ali "brod" je rastao. Kasnije su se i njegova deca priključila. To je normalno izazvalo pažnju komšiluka. Dolazili su ljudi da vide šta se to dešava. Gledali su ogromnu gomilu dasaka, greda. Čudili su se, ali i zafrkavali Noja. Ismejavali su ga. Pogotovo, kada bi čuli priču, da mu se Bog javio i da mu je rekao da napravi "brod". Pričao im je Noje svakoga dana, pričao i pričao, ali oni su se smejali. Mislili su da je poludeo. Govorio je da će biti potopa, a kiša nije padala mesecima, a ne da padne toliko da bi bio potop. Međutim, Noje nije odustajao. Njegova deca, njegov otac, deda, svi su mu pomagali. On je radio i propovedao. Zvao je ljude da se pokaju, da ostave greh, da se okrenu ka Bogu.
I jednoga dana, sve je bilo završeno. Brod, lađa, sanduk ili već šta, je bilo završeno. Sledilo je useljavanje. Iznenada, nešto neočikivano se dogodilo. Jedna po jedna životinja u parovima, približavali su se sanduku i na iznenađenje svih prisutnih, počeli da ulaze u unutrašnjost sanduka. Kao po komandi, sve više i više životinja je dolazilo. Nepregledna kolona životinja je krenula da zauzima svoje mesto u sanduku. Ljudi su sa čuđenjem gledali i konstatovali su da je Noje i životinje omađijao. Zbijali su šale i oko toga. Na kraju Noje, njegova žena, njegova tri sina i tri snaje, takođe su ušli u sanduk, a teška vrata ruka anđela je zatvorila. Dani su prolazili i ništa se nije dešavalo. Ljudi, koji su dolazili do sanduka, lupali su u njega, vikali su Noja i njegovu porodicu. Zvali su ih da izađu napolju. I dalje su se smejali i zbijali šale. Tih dana, Noje je prolazio kroz period, koji je bio izuzetno težak. Grejala ga je nada, da glas koji je čuo, pripada Bogu. Kada ga je pozvao, kada mu je rekao, šta će da učini. Kada je video životinje da ulaze u sanduk, to mu je još više dalo nade. Ali sada? Dani prolaze, a ništa se ne dešava. Imali su dovoljno hrane za neki period. Ali tolike životinje, pa njegova porodica... Verovao je da će se Bog pobrinuti.
A onda, jedoga dana, tačnije sedmoga dana od ulaska u sanduk, tamni, gusti oblaci, prekrili su nebo. Smračilo se i iznenada se pojavila ogromna količina vode. Sanduk je počeo da škripi, podigao se i kao da je lebdeo. Napolju je Noje čuo zapomaganje ljudi, kuknjavu. Ljudi su trčali ka sanduku, lupali su u njega, ali ne kao i ranije, da bi se smejali i rugali. Ovoga puta ta lupa je bila panična. Setili su se Nojevih reči, kojima ih je pozivao da se pokaju i da se okrenu Bogu. A voda je nadirala i nadirala. Nosila je sve pred sobom. Ljude, životinje, stvari. Čupala drveće i valjala ogromno kamenje. Ubrzo je bilo toliko vode, da se kopno više nije moglo videti. A ubrzo su i glave, koje su virile iz vode nestale. Na nepreglednoj vodenoj površini, samo se ogroman sanduk ljuljuškao.
pop_corn
Ljudi sjenke
26. Novembar 2017. 09:39 napisao/la pop_corn
LJUDI-SJENKE
Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi
što kroz život nečujno i tiho gaze
kao da nogom stupaju po pamuku,
a naše oči nikada ne opaze
ni njih ni njinu tihu radost ili muku.
Ima ćutljivih patnika na svijetu
što se samo umorno i gorko nasmiješe
na ljude kad se o njih teško ogriješe
i suminu ih nevini, nalik cvijetu.
I ima ljudi usamljenih i bonih,
sa obrazima upalim i žutim,
što ne čuje im se ni smijeha ni plača,
što žive kao samotna i divlja drača,
ali s bodljama unutra okrenutim,
da nijedna nikog ne ogrebe
i da nijednom nikoga ne ubodu
do samo svoje rođeno srce i sebe.
Njih ne vidi naše oko kad ih srijeta,
kad tiho prođu u mimogredu mirnu,
jer nikog oni ni laktom ne dodirnu
u vječnoj gužvi i vrevi
ovog svijeta.
I žive oni tako, nečujni i neveseli,
i mile kao sjenke, kao vrijeme i sati,
i tek kad umru, slomljeni i uveli,
objave crni posmrtni plakati
da su i oni sa nama živjeli.

Aleksandar Leso Ivanović

Vredna da se podeli na blogu Pop
Neodoljivi ludak
Opet
17. Novembar 2017. 09:26 napisao/la Neodoljivi ludak
I opet pisem o Markezu.. A sta cu!? Obozavam momka.. Evo, jos ovaj put o njemu, i necu vise, majke mi. tongue00131 Elem, "nadcovek" je i dalje u elementu, i usrecuje svoje navijace, a samim tim i mene. I zbog toga opet o njemu.. A zasluzio je. Dakle, LEGENDO sa tobom do kraja. Idemo sa pripremama za novu sezonu, da jos jednom izdominiras. I hoces... Aha Igra
Haruno Sakura
Do it like a bad girl
12. Novembar 2017. 02:06 napisao/la Haruno Sakura


Loša cura. Da li je to cura koja je loša prema drugima ili zapravo prema sebi? Ako govorimo uopšteno o ljudima može se desiti da su ljudi koji su loši prema drugima u isto vreme loši prema sebi, i obrnuto. Da ljudi, muškarci, žene, fucked up u današnje vreme, bar tako čujete za svakim stolom.
Loša cura je možda loša drugima, možda nije, ali najgora je sebi. Možda ne danas, možda ne sutra, ali nekad verovatno da. Nije to zbog onoga što ona radi, već zbog načina na koji ljudi doživljavaju njene postupke i taj svoj način joj prezentuju. To je kao loš poklon loše upakovan. Hoću da kažem da nije bitno. Ako se osećaš dobro dok radiš nešto, svesno naravno, nemoj da staneš dok ne dođeš do momenta koji vodi ka preterivanju, jer preterivanje je nešto zbog čega ćeš da se osećaš loše a to nije bio prvobitni cilj. Ljudi pričaju okolo, dobro i loše, ali niko od njih zapravo ne živi tvoj život. Da, postoje osobe koje su ti bliske, ali sa sobom ostaješ do kraja i ne želiš da se kaješ.
Zato stani, razmisli i... do it like a bad girl.

Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76164