Blogovi

~Aurora~
PRE POTOPA
25. Mart 2017. 21:40 napisao/la ~Aurora~




Svako od nas na razne načine utiče na svoju okolinu. Svojim postojanjem i delovanjem menjamo prirodu, katkad na dobar, no nažalost, vrlo često i na loš način…

Time neposredno utičemo i na celu našu planetu Zemlju.
Trošimo njena bogatstva, zagađujemo vodu, vazduh i zemlju, trujemo je i uništavamo.
Svest o tom čovekovom destruktivnom ponašanju prema majci-Zemlji nije kod svakog čoveka, ni u svakom delu sveta, jednako razvijena.
No polako, ali sigurno, do čoveka dopire činjenica:
nastavimo li tako, priroda će nam vratiti…


National Geographic snimio je po mnogo čemu nesvakidašnji i poseban dokumentarni film kroz koji vodi oskarovac i UN-ov ambasador za mir, Leonardo Di Caprio.
Američki glumac i reditelj Leonardo DiCaprio kroz film National Geographica, nazvan "Pre potopa" istražuje problem klimatskih promena i otkriva što mora biti učinjeno kako bi se sprečilo katastrofalno uništavanje života na našoj planeti.

Putujući od udaljenih stepa Greenlanda preko gorućih šuma Sumatre do vatikanskih dvorana, DiCaprio istražuje razarajući učinak klimatskih promena na planetu. Koristi se dosad neviđenim pristupom kako bi razgovarao s aktivistima, naučnicima i svetskim liderima – uključujući Baracka Obamu, Elona Muska i papu Franju. Duboko istražujući uzroke krize i otkrivajući njihova potencijalna rešenja, DiCaprio traži odgovor na pitanje:
Možemo li delovati pre nego što bude prekasno?

Zbog činjenice da je tematika koja je prožeta kroz film važna za široku javnost, DiCaprio se pobrinuo da film bude javno dostupan svima.

Postavljam ceo film i volela bih da ga pogleda što više ljudi...



Zauvek njegova
Staro pravilo kaže da su najbolje čuvane one tajne koje su svima pred očima. Slično je i sa zabludama. Zablude u koje ljudi najviše veruju su upravo one koje najviše liče na istinu. Ipak, one nisu isto što i istina. Samo liče na nju. Podsećaju nas i zavode svojim opijatima - šarmom i harizmom.
Zabluda koja je apsolutni šampion u svom rangu je ideja da devojke vole duhovite i inteligentne muškarce. Rečenica "žene vole ušima" čula se toliko puta da od nje bole uši.
Da najpre raspravimo šta u ovom kontekstu znači stari dobri glagol "voleti". On se koristi u kontekstu muško - ženskog dopadanja. Ne mislimo na to da li žene vole takve muškarce na način na koji vole svoje viklere ili aparat za espreso. U taj smisao ljubavi nema nikakve sumnje.
Smisao ovog glagola od kojeg klecaju kolena je onaj staromodan smisao voljenja. Taj smisao se, rečeno žargonom mladih, sastoji u paljenju, loženju, padanju na, balavljenju i ostalim oblicima hormonalnog cirkusa.
Kada se stvari postave tako, odgovor je NE. Ili bar u velikom procentu ne. Žene se vaistinu pale na duhovite mužjake, ali je kvaka u tome što ta duhovitost nije ona na koju se obično misli. Ako pod time da ste smešni mislite na dečiju naivnost, razigranost, klizanje na koru od banane, neozbiljnost, bahatost i pre svega šalu na svoj račun, onda je odgovor ne. Zar zaista mislite da su Čkalja i Beni Hil bili veliki švaleri? Takav tip muškarca jeste omiljen u određenoj meri ali kao drug ili večernja atrakcija nakon koje se ide kući. Bez njega.
Kakvu to onda duhovitost žene vole? U pitanju je šmek seoskih đilkoša. Gradskih faca. Bivših sportista, malih biznismena i ostalih ljudi koji obučeni u kežual varijantu sede u kafiću i zezaju sve redom. To je humor koji nikada nije na svoj račun. Uvek je protiv nekog. To su ona spadala koji kritikuju sve oko sebe i uvek su okruženi svojom svitom koja ih prati kao da su Kralj Artur.
Zašto ih žene vole? Jer u njima vide ono što im je civilizacijski potrebno. Stabilnost i potentnost duha. Tako duhovit muškarac odaje utisak premoći nad drugima. A samim tim i milje zaštitnika.
Sličnu sudbinu deli i nesrećna inteligencija. Setimo se jedne naše PVC pevaljke kojoj je polni organ mozak. Istina je da devojke nemaju ništa protiv inteligencije ali nisu ni impresionirane njome akoje ona sama sebi svrha.
Kada ste videli kilometre i kilometre žena o kojima priča Nikola u "Anđelima" ispred stana nekog knjiškog moljca koji zna da repuje na starogrčkom? Diplome, doktorati i pehari osvojeni na Matematičkoj olimpijadi baš i nisu neki afrodizijak.
Žene vole ono što bi se moglo nazvati "angažovanom pameti". Ili prosto pameti od koje je vlasnik video koristi. Ovde treba podcrtati da se ne radi o sponzorušama. Prosto i poštene devojke vole kad je neko sposoban. Kada je svoju pamet iskoristio da pomogne najpre sebi. Tada se pamet poštuje. Pamet radi pameti ne vredi pišljiva boba.
Stoga, dragi izvori testesterona, ukoliko ste pametni i duhoviti ne brinite. Nemojte da se odričete tih darova koje vam je dobra priroda podarila. Bilo bi to nezahvalno...
*sun
Power
22. Mart 2017. 20:28 napisao/la *sun
a902a1cc16784338171510884bff2525.jpg


Danas,većinu dana sam provela valjajući se po podu,ustajala sam samo kad' mi se organ za varenje oglašavao,i usta postajala suva.
Slikovito ću vam opisati moje današnje stanje i izgled.
Moje đozle za koje me svi iz okruženja zezaju(i ovde čak),žuljaju mi nos,i uvek me nateraju da zažalim što sam uzela staklo umesto plastike. Kosa gore podignuta zategnuta da mi ne smeta,desna noga ispružena,a leva savijena u kolenu,laktom se oslanjam o zgužvani jorgan(bez njega nigde). Razmenjujući noge samo kad osetim trnce-položaj isti. Jedna knjiga u ruci, druge dve na podu,sveska A4,i mala na linije,olovka u desnoj ruci,knjiga u levoj,bojice razbacane,gde mi je žuta?! Tražila sam žutu pola sata a sve vreme sam sedela na njoj. Dolazi moja Živana,nije bila kući celoga dana,zatiče me baš u tim položajima,sa grimasom na licu 'ne obraćaj mi se'-svejedno jeste,ispričala mi je šta je radila,gde je bila,nije me nešto preterano interesovalo pa sam uključila svoj prepoznatljivi switch off kad mi neko nešto priča što me ne zanima,bar nije u tom momentu.

Aaah,tišina,otišla je.

Zaprljani dlanovi od mine dok sam manijački pokušavala nešto da nacrtam,iznova i iznova brisala,i docrtavala. Pokušavajući da ostvarim ono osmišljeno u mojoj glavi,ruke me jednostavno danas nisu slušale nimalo(confused00061 možda je do mamurluka).

To je satima trajalo sa pauzama kad poželim da počupam onaj jedan pramen koji nikad nije bio poslušan,pa je i danas morao da ispadne i zagolica mi nos,ili mi se zamrsi u trepavice,terajući moje oke da suze jer sam previše lenja da ga sklonim. Puuh,ništa,moraću da povežem kosu opet. Onda se opružim,ležeći na stomaku, prislanjam knjigu licu i čitam dok ne budem spremna za još jednu
dozu; 'Zašto me danas Levata i Desnata ne slušaju?'. Odustala sam posle par sati.


Nikad nisam bila neko dete koje je volelo da uči. Sećam se da je bilo dece koja su volela da uče,nisam ja to nikako razumela. Od prvog do četvrtog razreda, obično sam iz inata učiteljici koja je volela kao i svaka druga one odlikaše,ostavljala prazan papir. I onda,premotavam film unazad,takođe nisam volela ni da crtam,nažvrljala bih nešto samo zato što je nastavnik iz likovnog bio dobar prema meni. Takođe nisam volela ni da čitam. Mrzela sam da pišem sastave tokom cele osnovne škole,a kamoli da ih čitam ispred celog razreda,ili sam davala učiteljici-nastavnici da ih pročitaju umesto mene,ili ih nisam ni napisala.


“Svako je genijalac. Međutim ako prosuđuješ ribu na osnovu njene sposobnosti da se penje uz drvo ona će ceo život provesti u ubeđenju da je glupa.”-Albert Einstein.


U to vreme,prihvatala sam tu 'etiketu' da jednostavno, nisam kao druga deca,da ja to ne mogu,da ja to ne umem,ali,ustvari nisam to želela. Umesto da im dokažem suprotno,ja sam želela da baš tako misle. Nisam volela da se družim,više sam volela svoje igračke,i sa njima sam više razgovarala nego sa svojim vršnjacima. Slično kao i sad,igračke sam zamenila knjigama, i dalje volim svoj mir.
Obično se moja mišljenja i stavovi razlikuju od drugih,nikad se nisam ni trudila da budem drugačija samo se ne slažem sa navodno ispravnim i navodno pogrešnim mišljenjima-stavovima.
Trebalo je par godina da otkrijem da sam sve vreme dopuštala drugim ljudima da me nateraju da izgubim interesovanje za svim'.

Ipak više volim biti Vuk Samotnjak. Retko se viđa tako nešto. 7030929ba46f7048da474c3e5a947fd0.jpg
Simke
Okreni se....
22. Mart 2017. 17:08 napisao/la Simke
Hodaj kroz zivot, ali se posle svakih par koraka ili bar na svakom raskrscu okreni... znam da su ti govorili nikada se ne okreci, hodaj pravo, gledaj u horizonte i milion slicnih fraza...i svi mudraci, svi filozofi i ucenjaci slazu se oko pomenute teorije "gledanja napred" ...i ona je bila jedna od onih koji su verovali u to...devojka koja je posegla za zvezdama a iza nje, hodao je muskarac koji je bio zaljubljen u nju, pazeci na nju, necujno i verno, rekli su joj da je bio njena senka, ali problem sa senkama je u tome sto su ti uvek iza ledja kada je svetlost pred tobom. Zaslepljena bljeskom sunca, blicevima uspeha, odsjajem na zlatnim civijama pokusavala je da dokuci sareni nedogled pred sobom i nije joj bilo ni na kraj pameti da se osvrce...i nije primetila tu senku...spazila je mnogo kasnije, kada je svetlost pocela da jenjava, i tada je pojurila za njom, ali je prosla kao i svu ocajnici koji su pokusali da uhvate svoju senku, ne nikada ga vise nije srela, samo bi ponekad vidjala njegov odraz kao u ogledalu, u pogled ljudi koje je svakodnevno sretala, i sve je ostalo duboko u njoj i pitanja i odgovori....nikada niko nije sa sigurnoscu utvrdio kada je senka nestala, bledeci poput izmaglice u jesenjem jutru na jednom od raskrsca puteva kojima je hodala...nije cula krik nestajuce senke, nije videla ruku pruzenu iz zivog blata kako nestaje pod teretom njenog ignorisanja...tek mnogo godina kasnije shvatila je i pozelela svoju senku kraj sebe...uzalud. Zato ne slusaj mudrace, filozofe, ucenjake i njihove male teorije o velikim zivotnim pitanjima...ljubav je poput malog deteta koje na svet ne gleda ocima mudraca vec kalidoskopom prepunim prolecnih slika. I okreni se posle svakih par koraka, zastani i pogledaj svoju senku, ne dozvoli sjaju horizonta da te zaslepi....

P
Simke
...magicna noc ...
20. Mart 2017. 20:40 napisao/la Simke
Ispisivala je prsticem neke svoje hjeroglifie na mojim grudima lezeci na mom ramenu, dok sam slusao kako dise...ako ispisujes svoje ime, uzalud ti je, vec je ispisano...poljubila me je u vrat , ne dizuci glavu...neee, ispisujem nesto drugo, nesto magicno...magicno? Upitah je...da, i necu ti reci carobnu rec, nasmejala se...pomilovah je po kosi... Znas, jedni to zovu magija, drugi ljubav...
A svaki magicni trik se sastoji iz tri dela, ili akta.
Prvi se zove "obecanje".
Madjionicar ti pokazuje nešto obicno, i obecava nesto neobicno.
Drugi akt se zove "preokret".
Madjionicar uzima to obicno i ucini da nestane ili stvori nesto neobicno.Ali, jos uvek ne pljeskas, jer pravljenje obicnog da nestane ili stvaranje neobicnog nije dovoljno.To mora i da vrati ili da shvatis.
Treci akt je trazenje "tajne".
Ali je neces naci, naravno, jer je stvarno i ne trazis. Ne zelis da shvatis. Zelis da budes prevaren....
Podigla je glavu, osetih njen topli dah na obrazu...ovo si tako lepo rekao, zaista je tako, ti si moj madjionicar, znas li onda gospodine Merline koja je carobna rec...poljubih je...carobna rec je " volim te"...pogledala me je gotovo ozbiljna...da, to je ta rec, volim te carobnjace...milovao sam njeno lice koje je imalo oblik moje sake, kao da je stvoreno da je bas ova ruka miluje...nisam, nisam ja ni carobnjak, ni opsenar, ni iluzionista, ja sam kao i svaki drugi muškarac, čovek sa jednostavnim željama i razmišljanjem koji živi sasvim običan život. Niko mi nije posvetio spomenik, pesmu ili priču, i verujem da će moje ime biti zaboravljeno ubrzo nakon što napustim ovaj svet. Ali u ovom običnom životu uspeo sam da dobijem poštovanje i ljubav najlepše osobe koja je ikada živela na zemlji. Žene koju volim svim srcem, i to mi je dovoljno za ceo jedan život."...stavila je glavu na moje grudi...opet ta carobna rec "volim te"...pogledah ka prozoru koji je menjao odsjaj od neonskih velegradskih reklama, poput sjaja na pozornici...nasoj maloj magicnoj pozornici...nek magija traje.
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 77593