Blogovi

SvemirPutnik
Jučer Danas Sutra…
26. Februar 2017. 07:49 napisao/la SvemirPutnik u Poezija
Jučer sam opet jednak sanak snio
Da si ti zjenica moga plavog oka
I našega cijelog sretnog života dio
Bistra i jasnija kao more duboka!

Danas se isti događaji tu ponovio
Shvatio sam da mi mnogo značiš
Da si našeg golemog Svemira dio
Opet mi se u Srce polako uvlačiš!

Sutra ću shvatiti ne mogu bez tebe
Za svako zrnašce ljubavi te molim
Osim drugih čvrsto uvjeravam sebe
Da te još više mila od svega volim!

Naša će vječna ljubav ostaviti traga
Kad kažem sutra: znači nova nada…
Zauvijek ćeš biti moja premila draga
Nezaboravna, duša, leptirica mlada!
Haruno Sakura
I'm in Hell
24. Februar 2017. 23:55 napisao/la Haruno Sakura


Već neko vreme razmišljam o dva različita pojma. Neprimetno se šunjaju kroz različite razgovore, kroz iskazane misli različitih ljudi, kroz događaje i doživljaje.
Kad sam bila mlađa, postavila sam jedno pitanje profesoru i verovala sam da će objašnjenje biti zadovoljavajuće. Čovek je pričao, objašnjavao, dao primer, ali ja sam ipak ostala bez odgovora na svoje pitanje. Mislila sam da nešto nije uredu sa mnom. Sada mislim da neke odgovore ne možemo dobiti samo postavljenim pitanjem.
Sudbina i slobodna volja, isprepletene poput niti nerava, izludile su me.
Sada bih mogla sa ispričam jednu priču.
Uchiha klan čine ljudi koji su umalo zbrisani s planete. Klan je građen na temeljima ljubavi i mržnje. Ljubavi jednih prema drugima i mržnje prema ostalima. Kada Uchiha izgubi ono što voli najviše, on se ne slomi. Njegova ljubav i bol čine njegovu snagu, koja biva vođena mržnjom s ciljem naplate bola. A biva skupo naplaćen.
Uchiha koji je u sekundi izgubio najboljeg prijatelja i ljubav svog života, izgubio je sebe. Objašnjenje nije bilo potrebno, video je dovoljno. Dovoljno da uništi svet u kojem je svako gubitnik, i stvori novi, svet u kojem svako živi svoje snove. Nije birao sredstva, gazio je preko svega. Pregazio je i sebe kada je došao do tačke pogreške. Ali to je Uchiha, a niko ne ceni ljubav više od njih.
Sada bih rekla da je sudbina ono što se nađe pred čovekom, a njegova slobodna volja su njegovi postupci, način na koji se nosi sa onim što stoji ispred njega, način na koji se nosi sa sudbinom.

crna_ovca
Doci cu....
24. Februar 2017. 17:56 napisao/la crna_ovca
Sretoh te prije nedelju dana, nas razgovor se zavrsio kao i mnogi u prethodnih nekoliko mjeseci... "Dodji bre da pijemo kafu, nikako te nema"... I uslijedio je moj odgovor OPET: "Doci cu, nego sve nesto iskrsne". Ni u snu ne bih pomislila da cu tako brzo zaista morati da dodjem, ali ne na kafu... Morati doci da te ispratim na vjecni put...

Sve me je to natjeralo da razmislim o tome na koliko " Doci cu", nisam otisla, a na koliko sam trebala... Koliko toga odlozim -danas cu- sjutra cu, ne razmisljajuci o tome da mozda ovako iznenada za neke stvari to sjutra nece ni doci, i da mi se nece pruziti prilika da uradim ono sto sam zeljela.

Mnogo me je ovo promijenilo. Nikad ne mogu znati sta ce sjutra da se desi, to me je nazalost zivot naucio za kratko vrijeme.

I zato cu na svako "Doci cu"- otici.
Svako "Volim te"- reci.
Svako "Nedostajes mi"- zagrliti.
Jer.... Mozda sjutra, vise necu imati priliku.

By Crna_ovca

Broj5
Blog o jednoj Cipelici
24. Februar 2017. 11:27 napisao/la Broj5
Nema smisla da jedan blog ne posvetim onoj koja mi ulepšava dane.
Siguran sam da i ona može isto i za mene da kaže ...

Svratila je u moj život
k'o slučajna prolaznica
i ostala iste noći
ta neznana lepotica

ljubila me kao niko
pamtim njeno milovanje
na rastanku tražila je
nešto moje za sećanje

Dao sam joj svoju sliku
jer nemadoh nista drugo
i napisah ove reči:
jednoj ženi za sećanje dugo

U toj ženi ja sam naš'o
ono što sam davno hteo
trebalo mi mnogo nije
odmah sam je zavoleo

Otišla je sa svitanjem
ne znam kuda, ne znam kome
a i ono sto je bilo
još u srcu čuvam svome


Jašar Ahmedovski - "Jednoj ženi za sećanje dugo"

Broj5
"Opraštanje" i opraštanje
22. Februar 2017. 08:36 napisao/la Broj5
Kažu da ljudi greše a Bog oprašta.
Kažu i da mnogi ljudi žele da oponašaju Boga, pa pokušavaju opraštanje.
Moje skromno mišljenje je da opraštanje ipak ostavimo Bogu, jer su te osobe previše grešne i previše uslova postavljaju za opraštanje.
Time opraštanje poistovećuju sa trgovinom, jer takve osobe imaju direktnu korist (često i materijalnu) od pokušaja opraštanja.
Ako dublje analiziram, osobe koje sebi pripisuju božanske osobine su često veoma grešne, a sitna opraštanja (gde ne mogu imati nikakvu materijalnu štetu) koriste kao sopstveni alibi pred tim istim Bogom.
Previše greha je u onima koji vam pričaju o opraštanju.
Ne slušajte ih, to su pokušaji iskupljenja pre suočenje sa Bogom, onim istim od koga traže milost a rade potpuno suprotno od onoga što se smatra prihvatljivim ponašanjem od strane Boga.
Pomozite tim osobama tako što ćete ih ignorisati i time ih uputiti na njih same.
To je njihova bitka, a ne naša.
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 77583