Blogovi

Dušan
Kako je nastao dosadan dan
11. Avgust 2017. 09:55 napisao/la Dušan
Četvrtak je bio, dobro se sećam.
Kiša je padala satima, ulice su bile puste. Svi su bili u kućama.
Po takvom vremenu se i nema šta raditi, zar ne? upita neko.
Slušajmo radio reče neko iz druge kuće.
Treća kuća: Radio je dosadan, izmisliću Televizor...
Sledeći četvrtak
Opet pada kiša. Televizija je dosadila nemamo šta da radimo.
izmisliću ja kompjuter odgovori peta kuća.
Osma kuća: nema smisla kompjuter moram izmisliti nešto što bi povezalo celu ulicu, da vidim... hm? - Internet na primer.
Šesta kuća: Internet je nepotpun uradiću društvenu mrežu mesto gde možemo da se dopisujemo kačimo slike i postavljamo komentare.Zveću je Fejsmaš pa ću joj kasnije promeniti ime na fejsbuk.
Ja ću onda da izmislim Tviter bolju društvenu mrežu od tvoje reče četvrta kuća.
Sledeći četvrtak
Kiša je stala odavno.
Ali ulice su i dalje puste, i svi su u kućama. Stala je kiša kaže stara kućica na samom ćošku ulice.
Međutim nikoga nije briga, stvorili su unutar svojih kuća svet u kojem je lepo i u kojem svi mogu postati ono što oduvek žele.
Prijateljstva su ostala samo virtuelna, razgovor je iščezao, ljudi su postali hladni, više i ne smeju ili ne žele da izađu napolje iako nemaju šta da rade u kući.Sve te novotarije su odavno postale dosadne.
Tako je nastao dosadan dan, za sve je kriv Četvrtak i kiša.
Dušan
Dosadan čovek
11. Avgust 2017. 09:55 napisao/la Dušan
Ovo je priča o jednom sasvim običnom čoveku. Ne on nije super heroj, nije ni neki plejboj niti maneken. Na njega ne padaju žene, on čak nije ni u vezi.
Goran ima kućnog ljubimca, opada mu kosa, takođe mu i sedi, ima stomak i to veliki. Leti se često ojeda jer mu varira kilaža pa su mu gaće čas male čas velike. Zube pere kad ide negde a to je jednom u petnaest dana. Bavi se on i sportom, najbolji je u padanju tiketa i večito ga obara jedan par. Pije Pepsi uglavnom kad ima para a kad nema onda se seti da i voda postoji. Kafu i cigare obožava.
Što se tiče obrazovanja komplikovan, a život mu je promašen kao fiks na Lacio.
A zašto Vam ja ovo pričam ?!
Zato što je jedan mladi student režije odlučio da snimi film o svom komšiji. Osmislio ga je lako, jer kako će drugačije kad je u pitanju samo život njegovog komšije Gorana. Smatram da mu je najteže bilo smisliti naslov svog velikog poduhvata, ali mali Milan se sjajno dosetio i film nazvao „Dosadan je čovek moj komšija Goran“.
Film je bio jako inovativan jer je glumačka ekipa bila sastavljena od lokalnih boema koji su dane provodili cirkajući pivo ispred prodavnice danju, a noću u lokalnom bifeu i dva školovana glumca Radenka i Miroljuba. Doduše Miroljub nije imao značajnih uloga jer je epileptičar i često ima napade epilepsije, a Radenko je još odavno ПРОПО® poslednja uloga po kojoj ga pamte je ludi šeširdžija iz jedne izraelske tv novele snimane na sijamskoj gori gde je glumio drvo koje se navodnjava sistemom kap po kap.
Još jedna inovacija je bila smanjeni budžet koji je dobio kategorizaciju najjeftinijih filmova- jadnobudžetskim. U film je uloženo nešto više od 1000 dinara ajd neka bude 10 € imao je i dva sponzora Prodavnicu „Điđa“ i Bife „kod Jele“ koji su donirali pivo glumcima.
Ovo ostvarenje ne bi doživelo neku popularnost da mali Milan nije sin Vere.
Vera je bila direktorka jedne više škole, direktorka instituta za majku i dete, narodna poslanica, dekan biološkog fakulteta i direktorka još desetine manjih preduzeća. Priča se da je jako uspešna i da se za sve ovo izborila vrednim i napornim radom po raznim livadama, njivama i kolima. Ne kažu džabe da je lakše dizala noge nego svoje plate.
Nego da se vratim na film, Film je snimljen za 3 sata, čak bi i brže bio snimljen da Miroljub nije sedam puta imao epileptični napad i da se ПРОПАЛИ® Radenko nije navodnjavao rakiještinom kap po kap i padao u komu jer je bila džibra.
Kada je film izašao pred publiku doživeo je najveću gledanost ikada na celom prostoru bivše Jugoslavije, da bi Vam približio koliko je bio popularan svedoči činjenica da je ovaj film pogledalo više ljudi nego sve filmove velikog Bate Živojinovića uključujući i Valtera i kineze i reprize. Mali Milan je za ovo već kultno ostvarenje osvojio sve moguće nagrade od kojih treba istaći: Zlatnu palmu u Kanu, Zlatnog Palmu u Jagodini i Oskara za najbolji neholivudski film.
Treba istaći da je uz malog Milana na svim dodelama stajala sa njim i mama Vera koja je uvek izgledala nekako umorna iz nekih khm khm nepoznatih razloga.
Sigurno se pitate šta je sa komšija Goranom.
Nije ništa, on i dalje živi dosadan život i dalje pada tikete za malo, naravno i dalje je samac.
*sun
Cirkuske nakaze mozga
10. Avgust 2017. 20:28 napisao/la *sun
A sad, premijerno za vlasnika ovog tela i ove duše, počinje cikuska predstava na kojoj nastupaju poznate mentalne nakaze; velike dive laganja, zamajavanja i ošamućivanja psihe- molim aplauz za najpoznatije odbrambene mehanizme:

- Racionalizacija:,,Ipak je dobro što se desilo, svejedno bi se na kraju sve uprskalo''

- Negacija:,,Realno sam istripovala jedan deo. Mnogo toga nije postojal. Sanjala sam.''

- Kompenzacija:,,Sada opet imam puno vremena na raspolaganju''

- Sublimacija:,,Napisaću deset hiljada stranica o tome i proći će me''

- Projekcija:,,Kad bolje razmislim, ovo sam htela i ovo sam ipak JA inicirala''

- Potiskivanje:,,A šta se to uopšte desilo?''

Pod zanosnim svetlima i glasnom muzikom, uz jaku medijsku podršku i ovacije publike koju su činili savest, ego, moral i ostali predstavnici snobovske elite, iz neobjašnjenih razloga, svi odbrambeni mehanizmi su doživeli pad na sceni. Neobjašnjiv skandal. Još neko taj nered mora sad da počisti.


Ja ne zna ko je ovo napisao. Neka moderatori navedu izvor.
tranda
Tema koja me je od malih nogu fascinirala:
Piramide u Gizi su izgrađene oko 2500 godina p.n.e. kao grobnice faraona, uvrštane su u sedam svetskih čuda, predstavljaju vrhunac drevne egipatske arhitekture i hiljadama godina su važile za najveće ljudske građevine. Teoretičari zavere kažu kako su piramide izgradili ili vanzemaljci ili neka drevna izgubljena civilizacija. Kao dokaz nude brojna istraživanja, veličinu i težinu piramida, poziciju istih u odnosu na zvezde, polove, a sve to zahteva upotrebu tehnologije koju ljudi nisu posedovali u to vreme. Takođe se polemiše i čemu služe piramide, da li su mesta za sletanje vanzemaljskih letelica, neka vrsta energetskog izvora, spomenik drevne civilizacije? Sve su ovo pitanja na koja još uvek ne postoji odgovor.

Preuzeto sa : https://beleske.com/top-13-teorija-zavere/
*sun
Da fUk više
7. Avgust 2017. 03:33 napisao/la *sun
Da probamo. Smiley (6)

Preko dana sve što razmišljam je; Kad će više proći ova vrućina?! Muljam neke gluposti, a onda dođe veče, ups, jutro. Odjednom počneš da prebacuješ misli kao odbojkašku loptu, od ljudi do raznih teorija, života, zavera. Valjda nagli pad temperature učini svoje, klepi me po glavi i kaže mom mozgu da se previše olenjio, lenja sam ja. Umela sam da izluđujem sebe količinom pitanja i analiziranja svakog događaja, u nedogled. Naprimer izreka, koja i nije tako poznata ali zapravo nalaziš u njoj surovu realnost današnjice;"Sve je više istih ljudi u različitim telima."-Niko nema vremena, stani, gde si požurio, otići će ti život u izbrojanim minutima, kalorijama, novčića, stani. Pričaj o glupostima koje nisi želeo da podeliš ni sa kim jer smatraš da su glupa, i neizvodljiva. Dopusti sebi maštu i dobićeš krila.
Dolazim u kontakt sa mnogo slično-različitih ljudi, mogu reći da mi je jebeni fetiš da analiziram ljude, ne, nemoj mi sve odmah reći, pusti me da izvučem iz dobijenih informacija ko si ti, šta si ti, koje su tvoje želje, gde je tu zabava ako mi sve odmah kažeš? Onako direktno, sirovo. Zaključak, gore pomenuta izreka.
Jednom sam upoznala osobu koja je ne mogu reći dvolična, dvoličnost je na kraju laž, obmana nekog drugog, zarad tvog ili tuđeg dobra, kažeš ono što ne misliš, automatski si slagao sebe.
Osoba koja je proračunima i mogućim ishodima iskalkulisala sve do najsitnijeg detalja. Nije morao mnogo da zna o tebi, samo da prati tvoje reagovanje na određena pitanja. Spontanim dobijenim informacijama je umeo da deluje na razvoj narednih dešavanja. To je bio neki mnogo komplikovaniji nivo od jednostavnog analiziranja, što mnogo ljudi, da se razumemo ne radi ni ona 'klasična'. Jako su bitne sitnice, koje često ljudi zanemaruju. Jedna jedina osoba. Tužno. U meni ponekad kulja onaj deo kog sam morala da se odreknem jer uvek se potrudi i izađe napolje u trenutku nepažljivosti. Cinizam. Jer mi je muka kad mi dođe neko i pita me 'šta ima' Ne želim da znam šta ima. Smiley (6) Zar je toliko teško da tuđa dokona mišljenja ne prihvataš kao sopstvena? Znam šta ćeš reći, unapred znam, puno praznih priča gde me pitaš svakih 15 minuta;"Šta radiš?" Postaje neugodno, i tu se svaka komunikacija završava. Smiley1
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76593