Blogovi

AlexaT88
Uspavanka za dvoje i vise
30. Mart 2017. 00:09 napisao/la AlexaT88 u javne
Dve su zene jedne veceri krenule u setnju u mrak,
noc je bila sve gusca,a jedna zena podebela onako,
mesec je pun bio,podebela zena rece drugoj,
uzmi ovo suvo granje za potpalu, sto se pravis blesava,druga joj rece ah volela sam ga ,ali je otisao,
u nepoznatom pravcu...uze podebela granje pa kaze ovoj,
gde bila si tad, pa vreme ti je,kao i mami,mami..
pusti to sad,kaze ona,ah volela sam ga kaze,
dok im je mesec obasjavao staze u sred nociUteha
sad cu ti reci nesto,kaze malo punija zenaLudo
bio meni jedan prisao,pipao me ispod sica,
tu je nasao mesto,tu me voleo,dok ga ja ne oteraSladoled
uzela je tad druga zena biljku otpalu kraj puta,
dala joj odmah,hvala ti rece punija,
dok pas nije zalajao iz daljineRed
vratise se tad istim putem,kojim su i krenule...
nastavice se...
Trag života
Bele ruže
28. Mart 2017. 19:10 napisao/la Trag života u moje
Harmonija belih ruža
odsjaj srca iz kamenih slapova
otkucaji čujni kroz planiska jezera
na prozorima kapi od kiša
neko me čeka tamo negde
klizim polako snažno me nosi
tako samotno život mi prolazi
moje oči znaju da živim
a ne postojim ni u jednom trenutku

Nestajem i pokušavam da zaboravim
da budem neko negde nekim čudom
Postaću kamen kad zažmirim
i bez tebe noćas tiho umirem
Želim da zamišljam vremena malo
kako potreba postaje prošlost
a srce gori bori se i osvaja zatvorene oči lepote
Hiljade neumoljivih reči teku mislima
neka me čeka tamo negde u svetlosti tvog uma


Duboko u tišini čujem što govore
moje postojanje sudbine-zapitam se zašto ljubim
pobedom nestaje i opstaje sva draž lepote
taj blagi sumnjičavi pogled što se krije iza vremena
Kroz tamu pluta sećanja uska i prolazna
istinom pobedom na krilima postojanja
Pomičem svoje granice nebu zahvalan
bolne rane nek zaćute...


Trag života,,,,,
Brazilka
Weird Life
28. Mart 2017. 16:03 napisao/la Brazilka
This blog is password protected.
Enter Password:
Simke
Moralisanje
28. Mart 2017. 12:50 napisao/la Simke
Hocemo li se videti veceras, recimo 20:00 kod fontane? ...po ko zna koji put sam na ekranu citao tu njenu poruku...i eto...dok sam sedeo u mravinjaku ljudi u letnjoj basti ispijajuci ness zamisljeno gledajuci ka trgu na kome je stajao konj sa knezom na sebi...do duse dok su knez i pomenuti delovali kao da jurisaju ja sam vise delovao kao da se povlacim...da se razumemo...svakako da nisam od onih koji se lako daju uplasiti, jos manje od onih koji se lako povlace ali...pred njenim mladim godinama i jedno i po decenijskom provalijom ispred mene stajao sam ko kamikaza, spreman da se u istu provaliju baci i na prvi nagovestaj...necega...nazovimo to moralisanjem, ali u ovom dinosaurusu je ostalo malo morala, dovoljno da pobegne bez borbe...premotavao sam u mislima taj nemi fim od juce....njen smeh, razgovor, onaj pokret kojim prebacuje kosu sa lica negde preko ramena dok joj je pogled uperen ka meni, sjaj u ocima koji gotivo hipnotise...i rastanak , njene reci, volela bih da te sutra ponovo vidim ako zelis...njen zagrljaj u kome se osecao miris ranog proleca, dodir njenih usana, suvise kratak da bi se nazvao poljubcem a opet suvise dug da bi prikrio zelju...gotovo uplaseno se trgoh iz tog razmisljanja, posmatrajuci lica prolaznika kao veliku porotu koja treba da donese presudu pred moralnim sudom...na njemu su me vec osudjivali za stosta, ali ovog puta uz dobrog advokata sigurno bih bio oslobodjen...mozda sam poslednji Don Kihot moralizma koji jurisa na neprobojni zid modernog vremena, mozda sam samo glupi kreten koji odbija ono sto vecina muskaraca nikada ne bi ali neka me djavo nosi, bar jednom cu uciniti pravu stvar...ispisujem poruku...izvini, ali zaista ne mogu, jednostavno mislim da to nije u redu, mislim da je bolje da se ne vidjamo vise, sada to mozda neces razumeti, ali jednog dana kada dodjes u neke godine kada oko sebe budes gledala nekim drugim ocima u kojima ce sarenilo ruzicaste prizme zameniti sivilo realnosti shvatices to...dim cigarete stvara maglu oko mene dok na ekranu koverta odlazi nekim svojim nevidljivim putem ka njoj...i na moje iznenadjenje osecaj je lep, slican onom kada ucinis dobro delo, spasis nekoga...samo koga sam spasio ovog puta, sebe ili nju...pitanje ce ostati, vreme ce pokazati...
Trag života
Mesečev put
27. Mart 2017. 19:49 napisao/la Trag života
Mogu da govorim,kao večnost da ostarim
zauvek da ućutim ne izgovorim tvoje ime
Bešumno da tragam izvan svojih mogućnosti
vremenom što odlazi kao izgubljeni putnik
vetrom da podižem snove u izgubljenom svetu

Mogu da budem samoća leptir na cvetu
tužni plavi pogled vesela usamljena duša
Da izgledam i osećam kao bezbroj kapi suza
bol da pretvorim u tajnu mog uma
da svaki moj pokret bude označen,meta nečijeg srca

Da nekom poklonim nešto za čime čezne
magla izgubljenim i ranjivim dušama
senka kao pratilac u vedrim noćima
Svitac u travi i podarim svetlost ljubavi
rekama i jezerima pokažem mesečev put
u bistrini njihovog ogledala,prelepoj putanji......


Trag života,,,,,
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 77604