Blogovi

Trag života
Magla u očima
17. Septembar 2017. 14:52 napisao/la Trag života u moje
Ćutanje je kao ples sa vetrom,a ljubav je ta koja se očekuje i priželjkuje nešto lepo neograničeno,u tišini zamišljeno nešto drugačije da se ne zaboravi kao u pesmi,kao u bajci.A toliko malo je potrebno da sve to zaboraviš,ili društvo utiče na tvoje razmišljanje na tvoju polemiku sa drugim sličnim tebi ,ili fanatičnim kritikovanjima lošim iscrpnim manirima,da ne razmišljaš kao čovek nego neka nekulturna i sa mržnjom prouzrokovana pravda u kojoj ne primećuješ napredak nego patetiku pusta loša obećanja.A ćutanje će biti uvek neka nedoumica neka bedna radnja, kao neki samouveren bez cilja,a pogled može da bude koban nasrtljiv,slično kao da nekome izjedaš njegovu dušu,guraš ga i iskorištavaš za svoje zle namere,za svoje ništa, kao da gledamo negde u prošlost,a budućnost niti spominješ, za tebe je to malo i beznačajno sitno bez uslovno potpuno tanko,sa skrivanjem i slabostima.Krećeš u bitku protiv čitavog sveta,bez realnog i vidnog pogleda ostaćeš uvek prosečan nedorečen,a ljudsko u tebi ne postoji prokleto ništa.


Trag života,,,,,
Poslednji
Nisam hteo znati...
17. Septembar 2017. 09:29 napisao/la Poslednji
Ogrnut tišinom
koja ne boli
kao dani koje prodjosmo
skrivajući se od ljudi

Bio sam u zabludi
što verovah
da smo zajedno
drugačiji!

Nisam hteo znati
voliš li više jutra
od besanih noći.

Nisam hteo znati
živiš li još
sa sećanjima.

Nisam hteo znati
da li se srušio grad
naših snova.

Nisam hteo znati
korača li neko
pored tebe.

Nisam hteo znati
al jednoga jutra
saznadoh SVE.

By Poslednji
*sun
Cigareta
14. Septembar 2017. 20:33 napisao/la *sun
I opet moraš da me prekineš. U punom zanosu, kao da si mi oteo prvu jutarnju cigaretu, nakon što sam povukla prvi dim tih đavoljih govana, otimaš mi je iz prstiju i gasiš o nevidljive ispreplitane tanane nerve. Narogušena, nastavljam da te bombardujem šarenim balonima osećanja. Znaš da to mrzim, kad zapadnem u stanje njanjavosti, samo me pusti da završim, ne poklapaj mi "usta" sa "obožavam te" jer ti neću to uzvratiti. Prekinuo si me u zanosu... Oteo si mi prvu jutarnju cigaretu.

I onda kad se naljutim, kad se u jednjaku nagomila hiljadu leptira, postanem nemušta, tupa, i narednih nekoliko dana od mene nećeš čuti "i ja tebe".


*sun
Pollux
Avantura
14. Septembar 2017. 13:45 napisao/la Pollux
Kako god pogledamo, život je avantura. Nekad je ta avantura lepa, a nekad ružna. Ali svejedno sve se menja i od nas se traži da pratimo znake na putu kojim koračamo. Iako ne znamo kuda nas taj put vodi, niti znamo šta nas sutra čeka, ipak treba slediti tragove, ma koliko se apsurdnim činili.

U „sigurniim uslovima“(iliti čuvenoj zoni komfora), niko ne raste, tu jednostavno stagniramo ili tonemo u beznađe. A izlazak iz sigurne zone je vrlo rizičan i težak, i to je razlog zašto se mnogi odlučuju ostati tu gde jesu, jer su previše uplašeni. I samim tim guše sopstveni razvoj.

Neću da menjam posao, ko zna šta me čeka u novoj firmi, ovde barem znam kakvi su ljudi, iako mi je muka od svih!
Neću da se odvajam od roditelja, više se isplati živeti sa njima.
Ne mogu započeti vezu sa njom, previše je komplikovana, moram mnogo da se trudim. Bolje je držati se ovih koje su mi lako dostupne.
Zašto bih raskidala sa njim, kad smo već toliko dugo zajedno, a vreme je da se udam i rađam decu, godine prolaze…

Poznato, zar ne? I onda se pitamo što smo nesrećni? A odgovor je vrlo jasan.
Zato što nismo hrabri.

Iskorači iz zone koju smatraš sigurnom. Preuzmi odgovornost za sopstveni život. Živi.
Trag života
Na ivici provalije
12. Septembar 2017. 22:16 napisao/la Trag života u moje
Ako se sretnemo nekad,nekad kad sve zaćuti,
i svoje slabosti shvatimo kao našu stvarnost.
U istini što će progovoriti,potanko biti usamljeni zapostavljeni
a vreme će činiti svoje sulude ideje da li želimo ili ne možda ili nebitno,
iskrom života se braniti podrškom sačinjavati naš mir.

Naše želje će biti pustolov, na granici ljubavi i nemogućeg,
kao kapi vode što promiču,sačinjavaće našu moć ,zavist, ispovest.
Spajaće dva različita pogleda,različita dodira,hladnog i toplog,
kao srce kad zalupa i naglo zastane od emotivnog hoda,stresa,izgubljene ljubavi
trošnog i samačkog života,pred vratima svoje zrelosti,svoje ličnosti.

U ljubavi kao šareni izrazi,nevini i zagledani,kao sadašnjost što se komeša
izliva procenjuje svoje uzdahe ,mračne i bliske,ljubiš a ne osetiš nego živiš.
Voliš svoju sudbinu,uplašeno, a bojiš se da odeš ili ne postojiš zanju,
a sve je više želiš, ili ne ,stvoreni jedno za drugo a manje slušaš ćutiš.
Pokušaj kao lična stvar,puna neizvesnosti,nestabilnosti a padaš u tuđim očima,
tvoja nezrelost pretvara se u zamršenu neraskidivu čežnju dobrog i lošeg na ivici provalije.


Trag života,,,,,
Prikazano od 1 do 5 od ukupno 76602